Ponedjeljak je. Nevere, gromovi, kiša... Vrime je idealno za malo grintanja.
Kažu neki da je ljudska glupost beskrajna veličina. Limes plus minus beskonačno. Primjere za ovo nalazimo svakodnevno.

Tema prva – cestogradnja

Volim otići do Primoštena, to mi je baš lipo malo misto. Ima neki poseban šarm. Stari dio na poluotoku i hoteli na puntama. Ima i lipih plaža za kupanje. Uglavnom bonbon od mista.

Sa istočne strane se nalazi jedan hotel koji godinama stoji već devastiran. Sve je uništeno, opljačkano, uglavnom je u užasnom stanju. Privatizacija na naš način.
Navodno je u vlasništvu nekih Mađara, ali to već tako godinama stoji. Ispod hotela je uvala sa lipom šljunčanom plažom. Bolje reć, bila je. Vala je još tu ali plaže više gotovo da i nema. Vrle su pametne glave odlučile probit nekakav put, cestu uz samo more. Doveli bagere i ostalu tešku mehanizaciju, satrali škrape dva metra od mora i piči stari....Iđeee bager, lomi sve prid sobom....

U dnu vale je bila prekrasna šljunčana plaža. Lipa, prirodna. I oni su opičili put doslovno priko plaže. Za ne povirovat! Pa dobro, mogu razumit da je bilo potrebno da se napravi nekakav put da ljudi mogu doć do svojih maslinika i vinograda. Ali na ovakav način !?
I taj put se baš na niti jedan drugi način nije moga izvest? A vjerojatno nije, pametne glave su ovo smislile. Uostalom šta će nama more? Pa bilo bi ga najbolje zatrpat.
To izgleda tako nakaradno da i ove slike teško to mogu dočarati. Auti, traktori i ostale karampane prolaze metar od glava kupača. Lipo, puno lipo.





Tema druga – ćiribimbaši

Poznat vam je onaj osjećaj kad ste mladi i zaljubljeni, pa i kad ste malo manje mladi, ali opet zaljubljeni, volite otić sa svojim partnerima na neko mirno skrovito misto, samo za vas dvoje. Ima takvih plažica kod nas puno, ali do njih obično triba poprilično pješačiti. Srećom! I naravno kad ste na takvom mistu, odmah poželite sa sebe skinit sve one bespotrebne krpice i uživati baš kao Adam i Eva u raju. I sve je divno i krasno, ali vrlo brzo ustanovite da u toj divljini i niste baš tako sami kao što ste mislili. Iza prvog reda grmića i borića ugledat ćete «krstareće rakete» domaće i inozemne proizvodnje sa bojevim glavama punjenim slamom i mekinjama. Sve nešto virkaju i ćirkaju nebi li ugledali zamamne obline naših boljih polovica. Šta je tim likovima? Kakve misli prolaze njihovim pervertitskim glavama?

A ima i onih ekološki osvještenih. Oni se ne skrivaju iza grmova, nego idu po škrapama. Pri tome proučavaju utjecaj mjesečevih mjena na rast ježinaca, nanara i priljepaka. U rijetkim trenucima predaha, oči im pobignu prema sisama vaše drage. I šta onda napravit? Najbolje bi ga bilo potegnit zoljom ili nekim sličnim oružjem jer da kreneš u šakački obračun onako u Adamovom kostimu, to ne bi bija baš oku ugodan prizor. Ovako pokušaš sa ubilačkim pogledom broj dva i s nekoliko umilnih riječi. Ipak djeluje! Mister pervert nestane u roku keks. Ali za par minuti evo ti već drugoga, pa trećega...

Ne razumin šta je ovo došlo. Ma bilo je toga i prije, ali to su bili stvarno pojedinačni slučajevi.
Oni ambiciozniji su znali nosit i dalekozore. Baš su lipo s njima izgledali, ka pravi redikuli. Ali ovo danas! Pa koliko ih se samo nakotilo! Nemaš više nigdi mira. Možda bi tribalo pobić na Palagružu! Sumnjam da se i tamo ne bi naša neki takav.

Uostalom, a šta bi ja to tija! Pa u lijepoj našoj nudiste smatraju i gorim pervertitima od ovih ćiribimbaša. Ma šta bi se ja tija kupat gol, širit blud i nemoral!. Nema brale, nema, ovo su čedne zone! Ima da se kupaš sa stotinama njih ispravnih, pristojnih, obučenih kako i priliči.

Sve mi se čini da ćemo počet nosit one kostime šta su ih nosili naše babe i dide. Od gnjata do vrata! Lijepa naša čedna zona!