Stvarno mi idu na živce! Gliseri. Bolje reć, ne toliko gliseri koliko oni likovi koji upravljaju njima. Mislija sam da će ih ovog lita bit manje jer je gorivo skupo, a ono ispalo da se ne možeš od njih obranit. Zuje sa svih strana ka maniti. Po zakonu, ne bi smili glisirat bliže 300 metara od obale, ali tko god je bija na moru, vidija je da je to mrtvo slovo na papiru.

Za razliku od jedrilica koje imaju gotovo pa ljubavnički odnos sa morem i običnih tkzv. deplasmanskih brodova koji je u najmanju ruku prijateljski, gliseri ne plove, nego se tuku s morem. Sa stotinama konja ispod poklopaca brodskih motora koji im očitu daju nekakav osjećaj superiornosti, vozači glisera sebe smatraju gospodarima mora.

Velika većina ih pati od sindroma „NU ME!“. Njima je najbitnija stvar u svemu tome da ih se vidi, da budu viđeni. Ništa njima ne znači taj brod ako ih nitko ne vidi. I koji je to tukac uopće donija odluku da oni ne smiju glisirat isprid plaža. A di će se onda kur*it!?

E, ali zato je njima poseban gušt zaletit se i prozujat na svega desetak metara od nas "običnih smrtnika" u sirotinjskim barčicama. Kako se samo zlurado smiju kada nas njihovi ogromni valovi valjaju po moru, a nama se izvrću stvari po brodu. Nu me! Nek se vidi ko je gazda na moru!

Jednom sam uša u polemiku sa nekim mojim "prijateljima" koji imaju glisere. Reka sam im da oni šta imaju glisere uopće ne vole more i da im brodovi i ne tribaju. A oni svi, mahom novopečeni "poduzetnici" govore kako oni nemaju vrimena za bit puno na moru, jer oni stalno moraju radit. Je, kako ne, govorim im ja, vidim da najviše volite radit po kafićima i proučavat jeli bolja kava sa dvi ili tri kapi mlika. E znaš ti, govori mi jedan, da sam ja za uru vrimena iz Trogira do Hvara. E, i šta onda kad si doša za uru vrimena do Hvara? Onda lipo izađem na kraj i pijem piće u „Carpe Diema“. Ma bravo lipi moj, pa jeli vidiš da tebi brod ne triba, ti ne ideš na more, nego tamo di te mogu svi vidit!

Ne čujem više ništa o tome u zadnje vrime, izgleda da se priča lagana zataškalo. Uglavnom, radilo se o tome da je jedan naš bivši megapopularni nogometaš svojim gliserom usmrtija kupača. Prošlo je već nekoliko godina od tog događaja ali to se sve već nekako zaboravilo. Bože moj, nećemo sad našu nogometnu legendu strpat u zatvor zato šta tamo niki plivač nije vodija računa o tome da se previše udaljija od obale. Šta je on uopće triba plivat? Je li moga ka normalan čovik, sidit u kafiću i pit pivo!?

Posebno su mi dragi mamlazi na vodenim skuterima! Jebate, ja u životu nisam vidija normalnu facu na tim skuterima. Iskese zube, oči im se izokrenu i stalno dodavaju i oduzimaju gas. I prema njima bidnima su nemilosrdni pa ih tiraju na 300 metri od obale. A ko će ih tamo uopće vidit! I šta uopće rade na onim skuterima. Ma da idu do neke udaljene plaže, još bi i razumija. Ali oni se satima vrte ka muve bez glave. A božesačuvaj!

Ma, jesam li ovo danas nešto previše grintav? Ajde dosta je, ako nastavim dalje izgadit ću pola zemaljske kugle!