Ajme ljudi moji šta sam se sinoć nagušta! Nakon još jednog vrućeg litnjeg radnog dana, samo sam tražija debelu ladovinu da mogu slušat pismu cvrčaka. Kupanje u Primoštenu je došlo ka naručeno. Mora sam se psihički pripremit za utakmicu polufinala škverske lige di su moji trbušasti inženjeri u najboljim godinama igrali protiv tananih momaka iz antikorozivne zaštite. Junački smo se borili, imali smo i podršku iz publike, sve je izgledalo jako dobro, ali je u ključnom trenutku našem golmanu bljesak zalazećeg sunca udrija u glavu i tako se jedan blesavi balun sasvim neočekivano zakoprca u našoj mriži.
Izgubili smo sa 2:1, ali smo zaključili da smo ipak mi moralni pobjednici ponajviše zbog toga šta smo svi uspili priživit.

Budući da meni strašno ide na živce kad moram nekoga slušat kako se hvali šta je ija i šta je pija, onda vam uopće neću pisat o tome kako sam posli gušta u pečenim lignjama sa gradela i u ladnome Pošipu. Eto ništa nisam reka!



A za kraj večeri – šlag na tortu. Ponoćni koncert klape „Tragos“ u crkvi sv. Petra. Ambijent je bija savršen, intimistički, iako se crkva nalazi svega stotinjak koraka od krcate i bučne rive. Klapa „Tragos“ postoji već desetak godina i u stvari su oni juniorska ekipa slavne, velike klape „Trogir“. Podarili su nam nekoliko izvornih, starih pisama, ali i par obrada. „Priča agava“ od Tome Bebića je bila posebno dobro izvedena. Za nas obične smrtnike koji smo gladni i žedni slušanja prave klapske pisme, koncert je prebrzo proša. Za kraj su furiozno izveli „Pismo ćali“, odlično, bez greške.

Cilo vrime je na licima kako pjevača, tako i publike titra ozareni osmijeh. Nije to osmijeh broj dva ili tri za pozornicu, nego iskreni osmijeh uživanja u lipoj pismi. Do prije pedesetak godina gotovo zaboravljena klapska pisma, doživljava pravu renesansu, prvenstveno zahvaljujući Festivalu u Omišu, ali naravno i brojnim zaljubljenicima u pismu, kojih je svakog dana sve više.

Na žalost, u samom Trogiru je malo pravih koncerata klapa, mi smo ovde ka malo hendikepirani jer nam svaki koncert na otvorenom prekida buka aviona koji se stalno dižu i spuštaju sa aerodroma. Možda su baš i zbog toga Trogirani dobri pivači jer se stalno moraju nadjačavati sa avionima. Baš kako se Ciceron nadjačava sa valovima.

Eto, ako igdi budete u prilici poslušajte ove momke, klapu „Tragos“. Uživat će te, sigurno.