29.06.2005., srijeda
Moje prvo kampiranje
pusto smo godin imali jedrilicu i prođirala san svaku valu od Dugog otoka do Šipana (ah koje nesriće...u to doba nisan imala digitalac)...prošlo lito smo je prodali zbog grubih razloga o kojima san tad pisala i ne želin se na to vraćat...
i tako san prošli vikend bila PRVI PUT u životu na kampiranju dva dana...
vala ka izmišljena, sa malo i nimalo svita...
misto za šator u ladu podno velikog bora, u ogradi čak...
pogled na valu i more rano ujutro dok se pije prva kava...sunce tek izašlo, jutarnja tišina, mir, miris mora i omiljenog napitka :)
onda malo protegnut noge, izvršit smotru jedrilica ča su tu zanoćale...
pa uslikat još netaknutu plažu, more, podmorje (tako je bistro da mi ne triba podvodni aparat)...
naći stanovnike mora...
pomirisat procvitale kapare...
a onda se ubacit u najlipje more na svitu...
tako sve dok sunce ne upeče, a onda malo u ladovinu pod bor ubit oko...
dok se ja kupan, dragi, koji ne voli te monade od plaže, cilo vrime s maskon i perajama traži prstace...i tako, kad je palo sunce za brdo, imalo smo lipu večeru...
a onda je sve lagano tonulo u san...jedrilice su zaljubljeno ostale i ovu noć na istome sidru...
sviće su utrnute na zemji...zvizde su preuzelo svoje misto na nebu...
laku noć, dragi!
|
28.06.2005., utorak
Kako se postaje Madame
1.-javno nuđenje usluga
kad se reče: «ako ti fali prijevoz, javi se, idemo skupa «
ovo samo pari da osoba X oće pripomoć divojci (koja ni baš u voznom stanju) u banalnom privoženju katriga od Kaštila do Splita…ovo je, u stvari, očiti poziv na orgijanje i podvođenje mladih divojaka…
2.- kvalitetna naplata
kad se reče: «još in nisan dala šolde u ruke»
ovo samo pari da osoba X plaća karticon u 21-prvon viku… budite sigurni da u stvari osoba X plaća naturalno…
3.- dobre veze
kad se reče : « to ti je zato ča nisi išla s menon»
ovo samo pari da je osoba X milosrdna sestra kad je nudila uslugu pod br.1…osoba X se, ustvari, oće pofalit da je uvažena faca jerbo poznaje poteštate, miništre itd. ča joj zagarantirano prave dobar biznis…ti isti će joj, more bit, i mukte pribavjat raznorazne potrepštine..
«last but non last»
4. spektakularna reklama
dobro paziti s kime se družiti…osoba koja se sprema postati Madame mora imati barenko jednog svitskog geliptera za poznanika, po zanimanju glupog Bosanca sklonog vicu, a po elokvenciji lajavo pseto koje samo zapišava tuđe atare koji mu nisu po guštu…zbog takvog načina njegov reklamni učinak traje i kad njega nima…
|
24.06.2005., petak
Mali darak za brži oporavak
23.06.2005., četvrtak
Misto moga ditinjstva i rane mladosti
povist Siska je jako stara…postoje ostaci iz prapovisti u arheološken muzeju…onda se spominju Iliri koje su Kelti pokorili u 4 stoljeću pri Krista kad su ga nazvali Segestica…o ta doba ni ostalo puno, osin ča se tako zove tvornica alkohola, pića i kvasine (ka i Dalmacijavino u Split)
onda ga je Oktavijan preotea Keltima 35-te godine prin Krista, Rimljani napravili vojno središte i nazvali ga Siscia (pod tin imenon već pusto lita postoji u Sisku poznata modna kuća…fala ti bože, preživila ova sranja, a ne ka naša Jugoplastika) osnovali vojni, trgovački i administrativni centar (postoje brojni arheološki ostaci kovnice novca, terma, utvrda…jesan ja goluza na stare antičke gradove,a…prst sudbine je tako tija da se rodin i živen cili vik na temeljima starih civilizacija…čak san ka dite tila bit arheolog, a poslin san volila i povist ka ča vidite…baš vas davin, he he)…u trećen stoljeću bia je središte Panonske provincije, siecište puteva i svašta nešta…spominje se i u sveziglede obrambenih utvrda za cara Trajana …no dosta o rimskom dobu…
ovdi se vide rimski ostaci kraj crkve sveca ka ča je naš splitski sveti Duje ( i opet sličnost-još jedan mučenik iz ranog doba kršćanstva)
e onda su Rimljani kapitulirali sa svojin carstvon, projahali tot Huni, Gali, Avari i došli Slaveni…pa muk i tišina …ne zna se ča je bivalo sve do 9-og stoljeća kad se Ljudevit Posavski tu usprotivia Francima…blablabla…prolaze vikovi, za Bele 4-og dobija statut (ops, opet slično isto ka i Split ča je jema statut) i priznaje se ka grad….pa mir sve do one navale Turaka kad su se isti itali u Kupu od straja…grad postaje poznat u Evropi ka "antemurale Sisciense"…
poslin je mir zavlada i širila se trgovina i sva blagodat tega doba…gradi se plovni put (asti sto, kad bi sila na koji brod mogla bi priko Jadrana, Sredozemnog i Crnog mora, pa priko Dunava i Save doć Kupom drito ) i željeznica…ilirski preporod je naša plodno tle…
prva teatarska prestava na štokavici «Juran i Sofija» Ivana Kukuljevića Sankcinskog odigrana je ovod 1839. g.
u prošlen stoliću, kad san se ja rodila, već su napravili pusto industrije…prvo željezaru, pa rafineriju…bile su to hranitejice pustin familjama ka ča je bija škver u Split…sad je to samo tužna štorija ka ča ih jema puno u Hrvatsku…pusto svita nezaposleno, čujen da se puno grubo živi, da je ucviljen terorom lokalnin mafijoza…oće li se pokrenut čagod po tome pitanju, a Vido ?
uglavnon, jučerašnji dan i nedavni posit je razbudija kojekakve uspomene (gospe, pa je i Bilo dugme nastupalo u Zagreb, još jedna uspomena iz mladosti)…možda jednon napišen i crtice o ditinjstvu i ranoj mladosti u Sisku…
(ostale slike možete pogledat ako kliknete na desnu bandu na ove male slikice...bit će tu par dana)
adio lipi moji!
|
22.06.2005., srijeda
Današnji praznik
triba zafalit upravo ekipi od sedamdesetak judi iz moga rodnega kraja ča su se na današnji dan prvi nadigli protiv okupatora 1941…zapravo su se na ovi dan tek formirali, a malo kasnije i počeli dilovali…
u Sisku se u mome ditinjstvu slavia ti dan ka općinski praznik iako je na državnome nivou dan ustanka bia tek kasniji datum i misto i judi… i moja pučka skula je nosila (a i danas nosi) ime «22. lipanj»…moja radna brigada na ORA (za mlađariju ča ne zna -to je omladinska radna akcija) je nosila to ime…tako da san ja u ovi «novi» praznik dobro upućena…
u vrime tega rata u Sisku je bija ustaški logor za dicu …tega san se sitila dok san nedavno šetala po parku di se kraj ljuljački nalazi zapuštena fontana sa spomenikom toj dici …priča o dici u logorima je najpotresnije ča se može zamislit…neko je reka: da ni dice, ratovi bi bili manje strašni… misto je odabrano baš usrid ljuljački i dice ča se slobodno i radosno igradu u parku…ne samo ka spomen nego i opomena da se to nikad ne ponovi…(gradonačelniče, daj malo obnovi fontanu, pusti vodu na špine !)
interesantno je da se na isti ovi dan 1953 g. odigrala čuvena bitka kontra Turaka di se nevelika kršćanska vojska oduprla silnoj turskoj vojsci i pobidila slavodobitno…ovo je slika trokrake tvrđave (ama ni sve petokrako bilo u Sisku) koja je smištena na ušću rike Kupe u Savu a di se ta bitka odigrala…danas je prilično zapuščena, ne znan ča je danas tamo (gradonačelniče, evo jošte posla-triba to sve lipo obnovit i stavit u funkciju građana i turista…nemoj, kad slideći put dojden, da nađen one raspukline ča san ih slikavala, al' od sramote ih sad neću metnit ovod…uostalon, imamo našu G.u urbanističkome, pa joj mekni u zadatak!)…nekad je bija muzej di se moglo vidit sve o ten dobu…pa je bija i etnografski muzej…pa bi tamo odila na sajam cvića…(tamo blizu san se i prvi put pojubila, psssst)
sritan ti praznik grade!
|
Lito je
udrilo tuta forca…
svit se nosi sa zvizdanom kako ko more i zna… neću sad poč vadit mast vami na kontinentu da se najboje poć rasfriškat u more kad ste tamo di jeste (a nadoćete pomalo i do mora, nadan se)…frigajte se kako znate i umijete, to je baš dobro za liniju…triba se pripremit za plažu, triba se utirat u litnje krpice…
ako vas ni topovska sila ne more prislilit na fiskulturu i ote moderne pizdopizdarije po raznin teretanama, saunama i čatigajaznan, svakako priporučan da makar vodite računa o spizi…
liti se priporuča jist ča laganije…najbolje voće i povrće…
moja priporuka bi bila :
Kupuju tri žene kukumare na pazaru.
Kaže prva: «Meni ćete probrat ove malo deblje.»
Kaže druga: «Meni ćete dati tanje i duže.»
A treća će: «Meni je svejedno, meni tribaju za salatu.»
Dvi divojke izlaze iz butige i jedna reče:
«Pa da nan je tri banane!!!»
Druga će na to:
«Ma nima problema, treću ćemo izist.»
žurin na pazar dok ni zvizdana nakupovat ove zdrave spize, a poslin …uživat
aj' stojte mi dobro!
|
18.06.2005., subota
Kako je propala moja novinarska slava...
A falin te bože da si se javila…sad ćete navalit…
Otkad su me prikovali zlizanu za ovu firmu
Ja nisan već doma došla ni svojeg obašla dragoga
Jesi cio dome mio, jes' me dragi prebolio
Brojke, brojke puste…
Ma judi moji, ovu ću šetimanu priskočit jerbo ova elegična strofa van sve govori.
A sve više mislin da bi ja bila jebeno loš novinar kad bi pratila friške novitadi…
..........
«Šefe, šefeeee…iman slike za naslovnicu!!!»
«Koje slike, kakve?»
«Bila san prošli petak na svojoj godišnjici mature i zamislite koga san tamo trefila…»
«Prošli petak…jes' ti ženo normalna, koga zanima vist od pri osan dana, a?»
«Ali šefe, pa jude zanimadu poznate face uvik-ča jedu, ča seru, s kin loču, s kin jubuju-ma svaka jebena sitnica!»
«Ajde beno, di'š o tome pisat !»
«Je šefe, majke mi, eno u Gloriju uvik pišu tako……mislin da ovo još niko ni objavia, nijedan paparaci ni bija tamo, e.»
«Ma o kome je rič , post ti ćačin?»
«Bile su tamo dvi zvizde…jedna estradna i jedna politička.»
«Nu boga ti !!! Ko to?»
«Jedna je zvizda na zalazu i jedna na uzlazu.»
«Za gospu, govori više o kome je rič!»
«Sa otom prvon san još u pučku školu išla…ajme, kad se sitin u četvrti razred kad smo išli na izlet pa je uvik na slikama bia ka slučajno uz me…il kad mi je u spomenar nacrta najlipju sliku Mikija Mausa i napisa ono…»
«Ajme lude žene, fermaj… ti'š meni nadić tlak na dvista…ne toroči tol'ko…ko ti je taj?»
«Al nije mi zvizda nikakva više…porebambia je skroz na skroz…ne sića me se više…»
«Nu tebe, a kol'ko je prošlo vrimena ota doba…vi se žene sićate svakijeh pizdarija. Nego koji ti je to, o'š više reć srca ti irudova?!»
«Ma Kruška, bezveze…»
«Kruška, misliš oni iz Latina, ča piva sa šeširon i …»
«E, taj.»
«Pa ča nisi oma rekla nego trkeljaš o Miki Mausu…jeba te Volt Dizni! I ča je bilo, pričaj!»
«Ma neću, štufalo me…reka je da me se ne sića…a i …»
«Imaš li slike?»
«Iman, narafski…oli ja di iden brez aparata.»
«Daj da vidin!»
«Ovo ulazimo u gimnaziju…svak u svoje razrede…da, cila generacija je bila."
«A ovo vam on piva?»
«Ma je pinku, onako ka za nas ekipu…imali smo inače drugu mužiku…ne znan ni ko ga je zva…iša je s nama samo prva dva gimnazije…biće se sam pozva…valjda mu karijera pada, pa se sad mora propagirat i ovako, he he …bome nisan mu čula nijednu novu pismu ima sto godin!»
«Evo ga di je malo i zabala …uglavnon je sidia cilu noć .»
«A e, evo se još jednon diga za izist čagod…vengo šefe, vidi te li ovod na sliku još niku poznatu čunku, a?»
«Ček da vidin…jedna nepoznata gujica, ova isto okrenuta leđima…kako ću znat…ovu žensku ne znan…a ovi muški…čekaj, čekaj, nije li to...»
«Je, je…to je on…nova zvizda u politiku.»
«Misliš oni ča je potuka onega Brodarca ča jema najdulji staž u županovanju?»
«Ma je…al' ni on posta novi župan, on je posta novi gradonačelnik.»
«Aj u smokve, sve ti je to meni ista kaša…I on znači bija tamo s vami ?»
«E.»
«Evo vidite našega Vidu tu sa nama…ovo je ekipa iz mog razreda. Uvik dođe, i kad je ono bia ministar. Ma meni je bit ministar bezveze…ovo je puno lipje. A još kad je onako pobidia, aaa!!!»
«A ča ovo čini, glumi nešta?»
«Ma ne….al' mislin da se sićan da je nekad u mlade dane i glumia, ponajviše prid profešurima, he he…baš nam je ispriča kako je…ajd' dobro, znan da vas ne zanima…ma ovo san mu ja rekla –ajde, Vido, boga ti, zabalaj malo s nami, a ja ću te uslikat da vidi svit da si normalni čovik ka i mi svi…Ma isto se lipo namistija, jel'da šefe…baš je šesan, vidi kako već dirigira, ajme ča će tek bit od njega poslin kad sad već vako lipo dirigira, a…»
«Nu tebe…jes' ovo ti?»
«Aaaa…znate da van se ja uslikan sa svakin blogerašen ča ga upoznan uživo, ma di neću s njin.»
«Oli on isto piše na tem blogu?»
«E, jedini on od političara ča su započeli prid izbore nastavia pisat. Pisa bi i više, al' ne stigne ka ni ja…a ja još nisan političar. Vengo, šefe, ča van se čini o ovin slikama, jesu za naslovnicu,a? «
«Ajde ženska glavo, ma di ovo nakon osan dana???...I još da su ti neke mlađe čunke, lipuškaste gologuze ženskinje i tako to…koga zanima matori pivač, a ovega tvoga Vidoja neću jerbo nećemo politiku u butigu, jel' jasno?!»
|
07.06.2005., utorak
za maratonce, umorne borce...
jel van sad lagnje otvarat,a?
|
06.06.2005., ponedjeljak
Iza kulisa bikijade 1
Nu me…
( Likma, jes' ovo ti crni jado ? )
|
05.06.2005., nedjelja
Seoska olimpijada
evo me pitala Vesna , a i svakako san tila pisat o tome di san bila prošlu nedilju…
prvi put san bila u malenon selu Radošiću, oma s druge bande Kozjaka kad se popne povrj Kaštela kod Malačke (to će Borut sigur znat)…
tu se već 12 godin održava seoska olimpijada u starin seoski sportovima…
počelo je prilično kasno, taman kad je zvizdan udria okomicu…ne znan koju ideju je ima organizator, da ubije svit prin nego počne…no većina svita zna kad počinje, pa ni žuria s dolaskon ka mi…
naravski da je to i pravi seoski vašar…
sa pečenin janjcima, mladon kapulon i diplama za odrasle i vrteškon i dva đira na konju za dičurliju…
Tompson i kompanija su orili iz zvučnika za sve ravnopravno…bilo sva sila svita, raštrkali se ko na na livadu ko za banke, bome niki razapeli i šatre…a sve u ladovini hrastove šume…
ajd', kad san razabrala sve strateške kote odakle se šta najboje vidi, poslikavala debela svita i svita u šeširiman i narodnin nošnjama
a onda je počelo nadmetanje… bacanje kamena s ramena, obaranje ruk,
skok u dalj, potizanje za čunjiće
potizanje konopa, trka na tovarin
nešta nalik sinjskoj alci (takmičari u trku na konjima moradu ubacit malen balun, ka za picingin, na visoko obišeno niko čudo ka mišalica za beton…ni bilo punat, niko ni ubaci…
bila je i parada tovara koji su zakasnili na utrku pa su se samo prošetali ka manekeni…
suci su pomno nadgledali, snimateji marno snimali, a pobidnici se peli na pobidnička mista…
al najglavnija stvar cile olimpijade, ča smo čekali do iza tri ure, je bikijada-borba bikova…
bikovi su podiljeni u dvi grupe-laku (do 800 kg) i tešku (vidila san jednog kojeg su izvagali-940 kg)…
borba se odvija u otoj istoj areni di se prin takmičili judi…prvo se boridu oni lakši…prva borba je bila i najkraća…pobiđeni je uteka jušto nakon dvi minute…
inače kad uđu, prvo jedan, pa nakon desetak minuti i drugi, svaki bik počne svoje intezivne pripreme… kopa nogama po zemji boje od freze, puše, uvija se, rastiže, niki i riču ka lavovi, vajda da uplaše protivnika…
onda stanu podalje jedan od drugog, ne gledaju se…samo stoje…miruju…i stali bi oni do mraka tako da oni voditelj na mikrofon ne traži gazde tih bikova da ih malo mrdnu…gazde in prvo vičedu - aj golube, aj navali…pa kad golub na to ne mrda , gazda uzme prut pa mu maše isprid gubice…jedva u niko doba, kad je već svit popizdija od čekanja, okrenu se jedan drugome i pomalo počnu njuškat, naslone čelenke i…borba počne…
ko izgubi, povije repicu i dade se u trk put izlaza…time je borba završena i biva proglašen pobidnik…
tako je u prvon kolu prin pauze odigrano desetak eliminacionih borbi…ko je bia pobidnik ne znan jerbo smo išli ča…
a to i tako svitu ni važno…daj mu samo kruva i igara…
|
02.06.2005., četvrtak
Eksluzivni intervju sa Carlom
"Da, volim se dotjerati" prve su riči na moje pitanje da li voli dotiravanje.
(Srićon, njene poveće uši nisu razlikovale nijanse našeg višeznačnog pitanja.)
"A zašto bih ja bila drugačija od ostalih predstavnica ljepšeg spola? Volim se dotjerati, osobito volim jaču šminku (od mladosti sam ostala vjerna marki Revlon) koja dobro ističe moj nedavno obnovljeni imidž. Znate, svaka žena bi trebala imati svoje male trikove kako da prikrije svoje nedostatke, a istakne ono najljepše na sebi. Ja sam otkrila da su to moja usta pa ih ističem senzualno crvenom šminkom. Svjesna sam da mi linija nije po modnim trendovima, pa je uvijek prikrijem nekim šalom, pledom i sl. Zamislite šta se sve može sakrit ispod jednog plašta!"
Carla u društvu domaće đetseterice...skriva li svoje nedostatke ili nešta drugo?
"O, jako mi se sviđaju vaši muškarci" odgovorila je na moje pitanje što joj se osobito svidilo ovdi u nas. "Vidite npr. onoga s lijeve strane" pokazala je diskretno na momka koji je ima niko pokrivalo na sebi sa grafitom T-84. " To je pravi rasni primjerak dinarske rase."
Nakon ča smo se rastale ja san isto malo poćirila tega momka.
Carla, Carla...oko sokolovo!!!
|
turbo ekskluzivno...CARLA u pratnji nepoznatog muškarca !!!
U malenon selu Radošiću (u blizini Splita) u nedilju je viđena u pratnji nepoznatog momka.
Štoviše je okrenia glavu fotografu ne želeći odati svoj identitet...ko je on???
Njegov identitet je zasad nepoznat.
Za razliku od njega, Carla je čak podigla očale...
|
|