pusto smo godin imali jedrilicu i prođirala san svaku valu od Dugog otoka do Šipana (ah koje nesriće...u to doba nisan imala digitalac)...prošlo lito smo je prodali zbog grubih razloga o kojima san tad pisala i ne želin se na to vraćat...
i tako san prošli vikend bila PRVI PUT u životu na kampiranju dva dana...
vala ka izmišljena, sa malo i nimalo svita...
misto za šator u ladu podno velikog bora, u ogradi čak...
pogled na valu i more rano ujutro dok se pije prva kava...sunce tek izašlo, jutarnja tišina, mir, miris mora i omiljenog napitka :)
 
onda malo protegnut noge, izvršit smotru jedrilica ča su tu zanoćale...
pa uslikat još netaknutu plažu, more, podmorje (tako je bistro da mi ne triba podvodni aparat)...
 
naći stanovnike mora...
pomirisat procvitale kapare...
a onda se ubacit u najlipje more na svitu...
 
tako sve dok sunce ne upeče, a onda malo u ladovinu pod bor ubit oko...
dok se ja kupan, dragi, koji ne voli te monade od plaže, cilo vrime s maskon i perajama traži prstace...i tako, kad je palo sunce za brdo, imalo smo lipu večeru...
a onda je sve lagano tonulo u san...jedrilice su zaljubljeno ostale i ovu noć na istome sidru...
sviće su utrnute na zemji...zvizde su preuzelo svoje misto na nebu...
laku noć, dragi!
|
