Ako sam spiskao i zadnji cent na desant u Ljubljanu ne može mi biti žao jer sam se dobro proveo i upoznao masu zanimljivih ljudi i imali mnogo apsurdnih situacija. A ja sam obožavatelj apsurda.
I nije moglo biti bolje, bio je sunčan dan baš onakav kakav ti treba da možeš u potpunosti uživati u svakoj minuti.
Dogovor je bio da krenemo iz Udina otprilike oko dve ure nakon što smo ko termiti pojeli torteline sa tartufima koje je ponio Rok od doma. Naravno malo smo se poslikali kako bi imali u uvid
before kad još izgledamo kako tko friško i normalno i
after kad smo iscijeđeni ko limuncini. Krenuli smo puni štimunga iako nismo imali cd od Eaglesa da se pripremimo ali smo zato okačili Roisim Murphy i put za prjestolnicu Slovenije. Euforija nije dugo trajala kad je Rok odjednom na izlazu za Goriziju shvatio da je pozabio kartu doma pa smo se morali vrnuti natrag za Udine. Jednom tamo, odigrali smo drugi pokušaj izlaska iz Udina i ovaj je put sve prošlo lišo. Tako smo došli do Fernetića gdje smo kupili kartu za našu kolumbijku (pazite, mi nismo samo interregionalno društvo, mi smo interkontinentalno društvo), nekoliko limenki laškoga da se grlo ne bi osušilo (kako bi rekla Daleka Obala) i zapičili dalje za sjever. Tako smo mogli vidjet Nanos (Učka slovenskog primorja), Postojnu, Unec (veoma pitoreskno mijesto) sve do Ljubljane.
Jednom tamo imali smo problema sa parkingom tako da smo odmah spucali pola ure tražeći prikladno mijesto za limenog mezimca a i imali smo problem spavanja jer su svi Rokovi frendovi koji studiraju ovdje nekim čudom natrag u Izoli. Na koncu javio nam se Janez (a tko drugi) i ponudio nam da dođemo spavat u njegovom stanu koji djeli sa još 7 cimera i to na Slovenskoj cesti (znači u strogom centru) da nije moglo biti bolje. Naravno stan se nalazio na zadnjem katu i sa oduševljenjem smo otkrili kako je to tavan sa jako puno prostora (ne samo da ima 7 soba, nego ima kuhinju i ogromnu dnevnu sobu). Naravno upoznali smo se odmah iako nisam zapamtio imena iako bi ih mogao raspoznati po faci. Uglavnom studenti iz Primorja, Maša iz Celja i jedan Zeničanin.
Razmijenio sam poruka sa bivšom jer sam se sjetio kako sam putovao iz Udina prema Ljubljani gdje ona još studira pa me lijepo zamolila da mi ne dolaze neke čudne ideje da joj dođem ispod prozora od samostana jer da je promjenila mijesto stanovanja. Nije shvatila šta sam htio reći ali nema veze. Uspomene ponekad nahrupe i jedini način da ih se rješiš jest da napišeš poruku.
Katarina i Rok su otišli po cugu a ja i Adryana Mercedes Giraldo Giraldo (roditelji su joj se prezivali svaki Giraldo prije nego su se upoznali) smo ostali sa domaćinima u stanu i otkrili i kad su uzvadili gitare i bubnjeve, otkrili da su oni bend (The Escobars) i da dan poslje sviraju u Orto baru pa su nas pozvali da ostanemo kod njih još jedan dan i nastavimo sa feštom na njihovom koncu a mi smo ih pozvali da dođu sa nama na Eaglese.
Dečkima se naravno svidjelo što sa nama ponjeli nešto takvo egzotično poput kolumbijke pa su pokušavali pričati sa njom a ona se derala cjelo vrijeme i smijala "piška, piška". I kad su ju zapitali dali zna još neku riječ po domaći oči su joj zablistale i nacerila se uz odgovor:
"porsupuesto che si.. kurac kurac". Ah, kakva klasika.
Piše na karti da Eaglesi sviraju u 20 h ali zna se da je to samo krinka i da se treba krenut najmanje uru vrimena kasneje. I tako već u dobrom moodu nakon silne bire i sarajevske rakije krenuli smo sa dva taksija za samo 3 eura svaki do Cvetličarne. Svi smo prošli redare iz prve osim Roka koji je krjumčario nekakvu bocu vode (kao mamac za redare) pa ju bacio i profurao sa sobom bocu medice i čuturicu.
Jednom unutra naišli smo na predgrupu koja je palila i žarila sa gitarama tako da sam imao dojam i da improviziraju a moje je bilo samo da mrdam glavom amo tamo. A onda su došli Eaglesi i raspalili tako slušljivim i pleslijivim pjesmama da to ni normalno. I onda sam upoznao bivšu od Janeza (Nina iz Rogateca) koja me častila, pa ja nju, pa ona mene.
I onda je krenuo intelektualni razgovor:
- In kaj ti študiraš u Ljubljani?
- Kulturno antropologijo...
- A res? Zanimivo (gut apsinta), živio!
- A ti kje študiraš?
- Videm, arheologijo
i onda je krenula deja vu fraza:
-Wow, to je res super, ti si Indiana Jones
i tako dalje bla bla.. uz mnogo skakanja i mnogo spike ali nije bilo niš ozbiljnijega jer sam ja u tom trenutku poželio da ona bude jedna druga osoba a i stvarno mi se nije dalo zajebat Janeza iako mu je to bivša.
Onda sam uhvatio Roka i odveo ga na apsint na šank vanka i ovaj se posvadio sa konobarom jer nam nije htio točit u čašama od stakla već od plastike.
- Kaj si ti nor? Dej mi steklo ne bom pio iz plastike apsint!
Dok sam ja pokušavao normalizirat situaciju i glumit plave kacige Rok se vratio u normalu nakon što je otpjevao jedan rigoleto odmah ispoš šanka. Bio je opet svjež ko ljubičica pa sam ga poveo unutra jer je treštilo
Cherry Cola napokon.
I onda smo završili u prvom redu nas četvoro jer smo se napokon našli i zapalili jednu (a i pušenje je zabranjeno) u hali punoj redara (a obučeni su ko panduri u plavo). I onda je Josh Homme došao kraj nas, pogledao nas i rekao:
"you slovenian people smoke a lot of weed" i masno se nasmijao.
Odjednom, ne znam kako, koncert je bio gotov a mi puni energije tražili mijesto gdje ćemo nastaviti sa našim pohodom. Ja sam htio u Metelkovu i signalizirao taksiju da nas pobere i odlučo da ću ja platiti, na kraju sam se cjenkao sa taksistom s kojim sam se cjenkao na ekavici da što bolje prođem. Platio sam mu za nas petero samo pet eura pa smatram da sam i dobro prošao. Eh da i govorio sam mu da sam njegov zemljak iz Niša iako nisam nikad bio tamo. Ali čovjek je progutao laž a to je najbitnije. Ili nas je provalio ali smo mu bili simpatični. Zadnji dana sam pogledao Tesnu kožu 1,2; Mi nismo andjeli 1,2,3 i Mrtav ladan pa sam bio pod dojmom. Izmakla mi ekavica iz kontrole..
Jednom u Metelkovoj, ja i kolumbijka smo se rasplesali na Bregovića i srce mi je bilo sretno kad sam skužio da je pivo samo eur po komadu. Ah ja sam u raju, ne vadite me odavde, pomislio sam. U međuvremenu Katica i Rok su bili vanka i tražili njen zippo (koji joj je dao dečko) u mraku. Sljedećih 3 sata sve dok nismo ošli na spavanje ključno pitanje je bilo:
a gdje mi je zippo? uz pretužnu facu koju nije razveselio niti pizza burek. To ne vrijedi i za mene jer mene jest razveselio. Prasac kakav jesam još sam poslje naručio i burek od mesa tako da sam drugi dan ujutro bio jedini sit na cijelom tavanu.
Još moram dodat da se tabla notara Uroša Kosa spasila samo zbog jedne vide jer sam ju htio otpeljat doma kao suvenir ali nije se dala. Onda sam krenuo na tablu odvetnika Milana (nešto) ali nije se dala ni ova (isto radi samo jedne vide). Drugi dan sam shvatio da se te table nalaze niti pet metara od portuna gdje smo ušli mi za gore.
Jednom na tavanu fešta je i dalje nastavila a ja i Zenićanin smo dokrajčili njegovu rakiju i onda sam zaspao sa Rokom na kauču za razvlačenje. Probudili smo se 4 sata kasnije i bili friški ko rožice. Ispili kavu, zapalili koju i otišli onako zgužvani i masni razgledavat Ljubljanu.
Svi oko nas su bili žurni i marljivi poput pčela a mi smo se usporeno gegali prema Tromostovlju, malo se zajebavali sa Prešernom, gledali ljubljančane za koje Rok kaže da izgledaju naduvano, prošetali se uz Ljubljanicu, stigli do Kraša gdje sam ja kupio nešto Griota kako bi potaknuo našu ekonomiju i naručili kebaba od piščanca i njime gađali leteče štakore koji su nahrupili na nas čim su vidjeli da žderemo.
Nakon toga smo kupili još koju pivicu za put, sjeli u auto i zaputili se prema Novoj Gorici i shvatili da je put do Udina mnogo krači nego što smo mislili. Jednom tamo, mene su pustili kod doma gdje sam se istuširao i potrčao na nastavu. Nažalost na satu antičke arhitekture vrtile su se dijapozitive nekakvih špina i cijevi i kanalizacija iz Pompeja pa sam narednih dva sata zaspao u zadnjem redu i probudio sam se tek na satu srednjovjekovne arheologije gdje su se i dalje vrtile dijapozitive ali ovaj put kasno antičkih mozaika pa sam opet zaspao.
Ali vrijedilo je...
a evo kako je bilo u
Zagrebu
