Čudna je definitivno kombinacija narodnog radija (kojeg inače ne slušan), zadataka za faks, pospanosti, interneta, nesquika i misli koji se nedaju umirit. Čudo raste u čudnije kad već dva nepuna miseca na ovom blogu ni slovo nije niklo. Naime (neman naviku govorit ni pisat naime, al baš se učinilo prigodno), mislila san Van pisat o selfijima i egocentričnom društvu, mislila san Van pisat o prolitnoj peludi i peludnoj depresiji, onda san van mislila pisat o laganju jer čitan predobru knjigu o laganju, nastavilo se dalje na ideji da preveden priču koju san napisala za faks ni to naravno nisan. Da pozbrojimo ni slova nisan pritisla na tipkovnici svog prijenosnog računala ,ka po hrvatski, za svoje zadovoljstvo objavljivanja novog posta.
I onda večeras u čudnoj kombinacij svega i svačega, a na kraju najviše nerada i pospanosti odlučila san pisat o ničemu. Točno ste me čuli o ničemu. Samo ću baljezgat gluposti, svoje puno pravo uziman na to s obzriom da ovaj blog rednovno čitaju 3-4 osobe, a njima to neće smetat.

Nisan odavno ni vijesti čitala / gledala , tako da neznan ima li šta interesantno u tom području za komentirat ili ne. Vjerovatno ima jer u našoj državi uvik ima bisera. Mori me jedna druga stvar,a to su ljudski odnosi kako prijateljski tako i muško ženski, danas i žensko ženski, muško muški i šta ti ja znan šta sve ne šta Van god padne na pamet. Fascinira me i nikad neće ni prestat činjenica da nekad nekoga znate godinama dugo, npr. imate ljude koji se znaju od djetinstva i odluče uć u zajednicu braka (neznan jel bi to po ustavu tribala nazvat tako ili nekako drugačije, ispričavan se ako je krivo) i onda nakon 5, 6 , 27 godina najedaput saznaju da se neznaju ili da jedan vara ili nešto.

S druge strane imate one ljude koje ste upoznali skroz „slučajno“ onako nekako dođu neznate ni sami kako neznate ni kako ste se sprijatelji s njima, samo znate da je to bilo tad spotnano i dogodilo se. I rodi se prijateljstvo koje traje i traje. A i ta znaju puknit i neznaš ni šta te snašlo, ostaneš izgubljen ko usrid labirinta i nije ti jasno šta radiš tamo. Čudno je uz sve šta znamo danas da još jedini druge ne shvaćamo, možda se sve manje shvaćamo čak. Kako ko, u kako kojoj sredini i još ostaje najvažnije kako je odgojen.

Na kraju bi uvik volila da mi neko objasni kako se masa sive tvari koja upravlja našin tilon i nešto šta pluta kroz nas ili stoji negdi, duša. Kako ta dva spoja uzrokuju toliko različitih ljudi? Toliko različitih mana?

Oznake: zivot, cudno, prijateljstva, brak, fascinirati