Palin kompjuter , utpikavam facebook i geldan jeli me se ko sitia jer čvrsto poštujen onu znanstvenu da se ne uči po ure nakon jela, tijelo triba kisika da probavi pojedeno i zato nema smilsa zamarat ga nečim drugim, iako onu ne kupajte se nakon jela nikad ne bi polsušala. Ovo me otprilike podsjeća na ono da čujemo samo šta čut želimo . Jeste to kad primjetili ? Znate ono šta nas zanima uvik ćemo čut, a ako nan nešto nije po volji isto ko da smo tog trena oglušili. Kažu psiholozi da to ima neke veze s podsvjesti, isto ka kad razbijemo nešto da to ustvari nismo mi razbili nego naša podsvjest zbog nekog potisnutog osjećaja ili slično. Po tome ispada da mi uopće nismo svjesni sebe , šta bi bilo da jesmo ? I ovako se većinom svađamo, razaramo i uništavamo sve oko sebe šta je moguće , koplicirana smo mi neka bića. A vidi mene šta san se uvatila filozofiranja parin ko neki političar na predizbornom skupu.
Uh jedan inbox, popularna san ko ženski hokej na travi. Ma nema veze , iden uredit koju sliku pa ću ić učit . Već su četri ure , a ja nisan takla nego ono jada od matematike. Ogledavam se po sobi tražim bilo kakvu zanimaciju , samo da izbjegnen ono šta je nužno. Pada mi na pamet citat jednog lika, kojem se ne sičan kako mu je ime, uvik zaboravljan imena, a on govori kako cijena discipline ima nekoliko dekagrama , a cijena kajanja nekoliko tona. To je toliko jasno i istinito da je nepotrebno uopće objašnjavat. Ali ne dira me trenutno ta činjenica i nastavljan lutat svojim mislima . Vanka opet pada dosadna kiša, u zadnje vrime stalno pada kiša , baren 20 minuti dnevno , osjećan se ko u Londonu samo bez Londona. Tamo su ljudi valjda naviknuti na kišu , pa ne postoji pravilo ko u Splitu da ako pada kiša ne možete vidit žive duše na ulici. To je jedno od pravila Splita , koje obožavan. Zašto ? Pa ovako, pravilo se svodi na to da kiša uopće ne mora bit velika i ne mora bit neka nevera , dovoljno je da malo duže pada lagana kiša i nikoga u gradu nema, osim onih koji su baš morali ić negdi. Baš onda mi je najdraže izać iz kuće i otić do grada , moš hodat svojim tempon nema ti nikoga na putu , sama pustoš. Sad po svemu ovme ispada , da bi ja tribala živit na Grenladnu jer ima najmanju gustoću naseljenosti na svitu, nije baš tako nisan ja sad neki mizantrop. Nisu meni ljudi toliko mrski, ali mislin da je važnije imat malo važnih ljudi oko sebe nego puno nevažnih , a šta se tiče gužve nekako je lakše sve obavit kad je nema.
Ma da se ja vratin kiši , znači kod nas sve po kiši stane , samo šta i satovi ne stanu , a malo fali. Svi se zabiju u kuće i bave svojim životima unutar četri zida. Kad san već kod vremenskih (ne)pogoda , u Dalmaciji, a pogtovo u Splitu svi ćemo pamtit 2012 po snigu to je tek bila priča za sebe i je priča za sebe zato o tome nekom drugom zgodon , bija bi red da se uvatin libra....

Miriše materina kužina, mmm to je sigurno nešto šta će mi falit kad oden u Zagreb , ala morat ću naučit kuvat.. ma nije da mi je mrsko, dapače , drago meni to , ali brate dok nešto sebi skuvan više mi se neda ist , a vidi mi se da san iz Dalmacije. A di češ lipše nego ono kad te dočeka ručak na stolu ili za vikend kad smo na otoku pa lipo gradelice , riba , i onda sa stolice se samo pribacit na kauč koji je 20 cm udaljen i gledat s barbon trku … A nije Zagreb na kraj svita , to je valjda mantra koja će me pratit u prvin misecima. Ma bit će meni dobro..Iz toka misli budi me mater pitanjen šta ću pit za obid.. Ajme je to lipo kad niste iz kopnene familije nego ove morskih korjena.. Jer van se onda najčešće dogodi da znate kako i šta pit , a ne da se prvi put napijete vanka jer van vaši ne daju pa još da se šta dogodi. Ovako lipo naučite doma kako se pije i onda znate guštat , a ne pretjerivat. Ma dosta o iću i piću , mogla san čagod učit prin obida , baren dva zadatka iz matematike. To mi je uvik neko predučenje priprema mozak na puste nepotrebne informacije koje će pamtit narednih par sati i vrlo vjerovatno zaboravit u sljedećih godinu dana. A zašto ? Zato šta smo mi država znanja . Sukladno tome dicu u školama učimo svemu , kako ne bi znali ništa. U mojih , već sad 12 god. Školovanja, niko mi nije uspija objasnit zašto moran učit 14 ili 15 predmeta kako koju godinu. A onda ti se još potrefi da neki profesori imaju određene poremećaje u ponašanju , zašto bi se to išta u nas kontroliralo, pa ti predmet postane isto ko kineski da neko priča. Pitan se jeli naša država pokorna drugima pa stvaramo generacije koje neće znat mislit kako bi se šta lakše pokorile ili smo jednostavno kako je to jedan naš dični političar reka u banani. Vidite još nešto mi nije jasno , kako u državi u kojoj najviše godišnje diplomira pravnika i ekonomista ne valja ni pravni sitem ni gospodarstvo. Mora da je to do odljeva mozgova jer ,, pametne glavice biže priko granice ‘’ , a u državi ostaje jad i bjeda. Kažu da nas za 50 godina neće ni bit , oćemo se samounišit ili nestat depopulacijon ? A šta ja znan , neznaju ni pametniji . Ma to je valjda sve do mediteranske klime . Jebro uvik je neko ili nešto krivo , nikad nismo krivi mi. Al kriv je meni ovi domaći iz matematike, a nema veze gren obidvat važnije je to od brojki (njih još niko ni uspi spremit na brujet ) …

Ovo mi je valjda peta kava ovi tjedan, baš me zanima oće mi u Zagrebu bit ovako dobro guštat u ovin malin glupostima. Došla je prvo prija koja je točna , pa druga , a treća naravno kasni . S njih tri se uvik osjećan ko da je sve na tih uru , dvi nestalo i samo smo nas 4 i uvik se smijemo, baren gluparijama koje uspijemo izjavit i kad nan je dosadno. To su van oni ljudi s kojima van vjerovatno ni u pustinji nebi bilo dosadno, na koje se možete ljutit al ko da se i ne ljutite , uvik imaju vrimena za vas barenko na face ili telefon ako ne nikako drukčije, možda se jednog dana i raspadnete , ali uvik kad ih se sitite imat ćete osmih na licu . Možda nemate sa svima isti odnos , ali svaka je posebna na svoj način i svaka vas zna razveselit . Razume vašu nervozu, nestrpljivost , problem i uvik nađu načina rugat se svima i svemu (najbolja moguća katarza , probaj te ). I sad kad ovo pišen i prvi put pred oči stvaljan svoje ,nikad iskazane misli shvaćan koliko mi znače i kako su mi važne. To je ko da kad ste s nekin imate svoj mali dio Svemira i to van niko uzet ne može . Kava je gotova , idemo pomalo teško mukon doma , da nas je pustit sidile bi tu dok ne bi ogladanile jer se nezna koja više voli jest . Moran nazad doma, ajme taj grozni osjećaj kad shvatin koliko me obaveza čeka . Onaj betonski put s početka ka da nije isti kad se ide prema gradu i iz grada . Ovaj smjer prema doma uvik je teži nogama. Nemoj te me krivo shvatit volin ja bit doma, al ne kad triba nešto radit . Nakon 12 godina škole oću se više odmorit , neću učit , ali moran pa me savjest sili. S prijon koja ide mojin puten jedva jedvice se doguran do doma, pozdravin je i onda u hodu rećen još nešto jer Bogu fala uvik se ima o čemu divanit. Korak jedan, dva , tri , čekan lift, putujen kroz beztežinu i falin onoga ko je izmisla ovo da ne moran hodat po skalama , iako mi nebi škodilo bokun kardiovaskularne vježbe , još tri koraka i evo me otvaran vrata od stana .

Riva je puna svita došli vi u podne , deset ujutro ili osan navečer, aj je zimi je bokun manje kad ona luda bura zapuše i svi se zatvore u kuće ili kad pada kiša pa bi se cili dan izležava. Meni se riva sviđa , koliko god ona nekima bila pista za avion ili nečije pranje para . Ne zamaran se oko toga , ipak je to još uvik srce našeg grada. Ako se osvrnete oko sebe (ako to želite ) možete primjetit tipove ljudi , koji se meni bar čine specifični samo za naš ovi ludi grad . Možda će se neko nać uvriđeno al ja ću ih isto spomenit , imala pravo na to ili ne , boli me briga to su ipak moje misli i dok mi ih bogata rasa još nije zabranila pisat ću … amo od starijih generacija : Imate onih starijih dama kojima se ja iskreno divin jer zrače nekom plemenitom notom, a znaju se obuć bolje nego neke puno mlađe ,,dame’’, intelegentne su i obrazovane. Onda imate one babe , koje su čista asocijacija na rič baba . To su van one ća bižite u busu od njih , one šta ih niko nije nikad nauči šta je kultura i sapun i šta će bit drske bili vi pop , đak ili manijak. Onda od muških imate one učene dide koji imaju odjela koja izgledaju ko iz naftalina , obično ih je po dvoje ili četvero. I u toj grupi uvik jedan ili eventualno dva drže rič o najnovijin događajima iz politike i svita , pa kako to nije bilo tako u njihova doba , imaju kometar na sve i svašta jer bo oni znaju ,imaju iskustava. U nekoj mezzo generaciji imate one šta bi TBF reka ,, budite kao mi ‘’ to su van tete šta čitaju Gloriu i prate najnoviju parišku modu, svaki savjet Modnog mačka je bitan , a glave in prazne ili misle o parama i ispraznin tračevima , ili su dobro i skupo obučene u marke ili šljašte ki nova godina u Kini. Njihovi muževi uvik imaju mobitel na uhu, lanac oko vrata ili križ kako koji. Živci su in uvik na milijun i sve ih to nerivira jer nema neke velike računice na žiro računu. A onda imate i tvz. normalne ljude koje će te manje uočit jer se ne ističu ka ovi prvi , a i ti ljudi imaju poslove, dicu i shvaćaju da ima važnjih stvari u životu kojima se triba posvetit . O svojoj generaciji neću pričat oni su još premladi ko i ja i šta će od nas ispast pitanje je uopće. Eto napokon san došla do kafića , aj ne kasnin prije još nisu tu taman da uvatin malo arije od ovog trčanja po gradu i mojih misli . (koje ne paše svima a šta ću in ja )