bdsm_blog

utorak, 30.05.2006.

Ispirači mozgova, nazovi gospodari i psihopati Da se nadovežem na colombinu i princes… No prvo mali uvod. Osim ljudi koji su u bdsm-u ovaj blog čitaju i oni koji su neiskusni, oni koji će tek probati jednog dana, naravno i oni kojima je ovo zanimljivo ali ih bdsm kao takav ne privlači. Znate ciljeve ovog bloga a jedan od njih je svakako i svojevrsna edukacija i sprečavanje loših iskustava i doživljaja a njih nažalost ima :(… i to relativno dosta. Poradi svoje specifičnosti bdsm je mjesto koje, nažalost :(, privlači svakojake likove. I da ne bi ispalo da vas plašim… velika većina Domova jesu dobri i divni i pažljivi i… i sve ono što čini dobrog Doma ali ne i svi… Neki pod krinkom bdsm-a rade stvari poradi kojih bi mogli završiti na robiji… Neki to ne rade nasilno, direktno i otvoreno ali više ili manje suptilnim ispiranjem mozga mogu itekako nauditi nečijoj psihi… I da prvo krenemo s takvima… Bdsm nije slijepa i bespogovorna poslušnost… bdsm nije pristanak na nešto što bazično ne želite… mada budite sigurni da će vas neki uvjeravati u to. U bdsm-u se ništa ne mora ako se to stvarno i ne želi… Na jednom mjestu pročitah post od jednog nazovi gospodara koji tvrdi kako subica/robinja mora osjetiti bol, patnju, samoću, muku i tome slično i da je tek onda "prava" subica, robinja… da je tek onda ušla u bdsm. Znate kaj sam napravio? Replicirao sam mu na takav način da se više nikad nije tamo pojavio. To nije bdsm. To su šuplje riječi opravdanja jednog psihopata. I da, uvjeravat će vas kako su oni iskusni, kako neke stvari naprosto moraju biti takve kakve jesu sviđalo se to vama ili ne, kako nešto je bdsm a nešto nije, kako nekad treba stisnuti zube i trpiti, kako se vaša submisivnost, privrženost, odanost mora pokazati na ovaj ili onaj način… gluposti. Floskule za mazanje očiju. UVIJEK imajte na umu da ne postoji neka striktna definicija bdsm-a. Sve je to jako subjektivno iskustvo. Koliko ljubitelja bdsm-a toliko i bdsm-ova :). Ako vam netko veli nekaj u stilu: "prava subica, ili prava robinja bi napravila ovo ili ono… mora pristati na nešto, otrpjeti nekaj…" slobodno mu se nasmijte u facu i recite kako baljezga. Subica, robinja jedino što mora je osjetiti da nešto želi, da je za nešto spremna i voljna i tek onda se u to upustiti. Ima mnogo opisa i definicija onoga što jest bdsm, ali samo jedna definicija onoga što nije. Bdsm nije prisila. U bdsm-u se ništa ne mora protiv svoje vole i želje. Sve one koji drugačije tvrde izbjegavajte u širokom luku. Ne postoje određene radnje koje morate usvojiti, napraviti, proči, naredbe koje trebate izvršiti da bi "stvarno ušli u bdsm". Domovi upravljaju, Domovi naređuju, Domovi pokoravaju i kažnjavaju.. ali nikad ne smetnite s uma da mi samo popunjavamo okvir koji ste nam vi zadale i da je vaša zadnja. Doduše dobar Dom će taj okvir širiti… pokazati vam stvari o kojima niste niti sanjale, pomicati vaše granice ali UVIJEK polako, pametno, odgovorno i na obostrano zadovoljstvo i baš nikako drugačije. Znajte da u bilo kojem trenutku možete prekinuti bilo koju radnju. I ako vam se dogodi da netko samo jedan put nije poštovao safe word ili je napravio nešto što vi niste željeli i dali mu do znanja-klonite ga se zauvijek. Zaboravite ga. Budimo realni… bdsm je žestok… kako je i colombina napisala prva iskustva su često puta debelo ispod onog što neko očekuje ili misli da će biti… ali isto tako sve skupa vas može odvesti u pravcima o kojima niste niti sanjali ili pak bili duboko uvjereni da vas to ne pali, ne zanima, ili vam je čak i odbojno… no da ne skrećem s teme. Ima domova (namjerno malim slovom) koji bi trebali biti ili u Lepoglavi ili na zatvorenom odjelu neke psihijatrijske ustanove. To su mahom psihopati kojima je stalo samo do vlastitog užitka ili pak isti pronalaze u mučenju i zlostavljanju-u doslovnom smislu. Takvima je bdsm privlačan jer mogu više ili manje nesmetano djelovati jer ih gotovo niti jedna cura neće prijaviti prvenstveno da sama sebe ne razotkrije… :(. To je sve jako tužno i ružno ali i istinito. Dosta sam priča o raznim negativnim iskustvima čuo a neka od njih su bome i krivična djela. Nažalost nikad prijavljena :( Kako razotkriti i prokužiti takve… nažalost nikad i u nikog ne možete baš 100% biti sigurni (uostalom kaj je na ovome svijetu 100% sigurno??? ) ali postoje načini da se mogućnost susreta s nekim takvim svede na najmanju moguću mjeru. Prvo i osnovno-strpljen spašen. Nikud ne brzajte i ne žurite… i izbjegavajte nestrpljive ili nasrtljive likove. Isto tako i one koji su jako tajnoviti, ili ne odgovaraju na direktna pitanja. Razgovarajte. O svemu. Nek vam bdsm bude samo jedna od stvari o kojoj će biti riječi. Doznajte što je moguće više o svom potencijalnom partneru. I ne odmahujte rukom i ne budite ubjeđeni kako se ništa loše ne može baš vama dogoditi. Tko tako razmišlja kocka se sa samim sobom a svi znaju da svaki kockar u konačnici gubi. Čim vam je bilo što sumnjivo-otiđite. Vjerujte svojim instinktima. Ako vam bilo kaj izgleda sumnjivo ili se u bilo kojem trenutku s konkretnom osobom ne osjećate ugodno, ili vidite da na vas vrši bilo kakav pritisak-otiđite. Kad osjetite da nešto nije u redu, to je stvarno tako. U svog partnera morate imati apsolutno povjerenje. Apsolutno. Mora zračiti sigurnošću i morate se osjećati potpuno zaštićene. Tu ne smije biti ni traga bilo kakvoj sumnji, premišljanju ili lošoj slutnji. Kako je i colombina rekla-manijaci najčešće brzaju i žure i duboko su uvjereni da je «lovina upecana». Takvi gotovo u pravilu nemaju vremena i sve bi na ho ruk, što se kosi sa osnovnim pravilom a to je NE BRZAJTE… Uvijek dobro razmislite s kim se u kaj upuštate. I još jedna jako bitna stvar, porazmislite, doznajte koliko je on usvojio i zapamtio od onoga što ste vi govorile. Koliko mu je to ostalo u glavi. Koliko vas je slušao. Dom MORA itekako dobro usvojiti ono što mu govorite, poglavito glede vaših želja i pogleda na bdsm. Dom takve stvari mora uzeti u obzir, a da bi ih uzeo u obzir mora ih znati i zapamtiti i razmisliti o njima. To se vrlo lako provjeri… jednom mu kažite jedno a neki drugi put suštu suprotnost, a može i samo donekle drugačije. Ako ne ragira, ako na primjeti e to bome znači da vas nije slušao, da nije zapamtio… u konačnici da ga nije briga. U tom slučaju uputite mu lijep pozdrav. Naravno da to ne treba biti kaj ste jučer imali za ručak :) već nešto vama jako bitno. A zapamtite… što je vama jako bitno i njemu mora biti isto toliko bitno.

Prvi put U bdsm-u to ima daleko vece znacenje nego bilo gde drugde. Zasto? Zato sto je koncentracija manijaka daleko veca, i oni su vestiji, i bolje se kriju, odnosno, „posao“ im je olaksan time sto „love“ neiskusne devojke koje se izjasnjavaju kao submisivne. Njihovo ponasanje je „prikladnije“, jer pocetnice u bdsm-u i ocekuju takvo ponasanje. Ako se svi setimo pocetaka u bdsm-u (oni koji su imali bdsm iskustva), seticemo se i koliko smo bili nerealni, koliko su nam bile velike oci, koliko smo zamisljali i mastali o stvarima za koje smo, kasnije, shvatili da su totalno nerealne, i da u stvarnosti bas i ne bismo zeleli da ih isprobamo. Kada se ja setim svog prvog, prvcatog bdsm iskustva, moram priznati da sam bila pomalo razocarana pripremama i pocetkom. „Samo to?“. Ne secam se bas sta sam zamisljala, ali sasvim sigurno moja ocekivanja bila su „blago“ drugacija od samog iskustva. Ne znam, valjda sam zamisljala one mracne atmosfere, tamnice u kojima „akrepe memla davi“, lance, okove, iskusavanje krajnjih granica izdrzljivosti, sta sve ne. A dobila sam jedno, poprilicno „mlako“ iskustvo, u kojem je sve islo poooooolaaaaaakoooo. I opustila se. Pitanje je, zaista, koliko bih bila u stanju da se bas opustim da je ispalo sve onako kako sam ja zamisljala... Verovatno danas ne bih bila tu gde jesam. Ja sam imala srece, i tek danas mi je jasno koliko sam je imala. Ponekada zaboravimo kako je to izgledalo u pocetku. Ponekada zaboravimo kako smo se osecali prvi put. Ponekada neke stvari uzimamo zdravo za gotovo, i podrazumevamo da je svako sposoban sam da shvati i otkrije da li radi pravu stvar. No, to nije bas tako. Prva iskustva obelezice nas stav i misljenje koje imamo o bdsm-u. Za mene, bdsm je nesto lepo, oslobadjajuce, pozitivno, razmena energije i osecanja koja se ni na koji drugi nacin ne bi mogli izmeniti. Za mene, bdsm je puno smeha, zadovoljstva, ispunjenost. Za mene, bdsm je iskrenost, poverenje, paznja. Uvek nesto novo, uvek izazov, uvek promena unutrasnjih shvatanja, uvek prilika za sticanje jos malo samopouzdanja, uvek zadovoljstvo na kraju, jer je nesto uradjeno, nesto za sta sam mislila da, mozda, necu moci, a uspela sam, i za nekog drugog do koga mi je stalo, ali i za sebe samu. Za mene je bdsm i neprekidno uzbudjenje, vrelina medju nogama i u glavi, ono osecanje kada sam sigurna da cu poludeti (mada nikada ne poludim, zanimljivo), i seksualno zadovoljstvo o kakvom neke „normalne“ devojke mogu samo da sanjaju. I krajnja otvorenost, prepustanje, bespomocnost i ranjivost, i poverenje da to nece biti iskoristeno i upotrebljeno na nacin koji bi me zaista povredio. I tu je glavna kvaka. Nekoliko devojaka koje su smogle ovoljno hrabrosti da svoje mastarije pretvore u stvarnost ispricalo mi je svoja iskustva. I sve su uzasno preplasene. Zasto? Naletale su na tipove koji su im od prvog trena drzali vakele o tome kako one treba da se ponasaju, sta se od njih ocekuje, a kada bi ustuknule usled toga, predoceno im je kako ce ih oni vec „doterati u red“, i da se nista ne brinu zbog toga. O, pa ima nacina. Super! Ako nekom takvom kazu kako su se predomislile, i kako one to ipak ne bi, osudjene su na bujicu najgorih gluposti koje se mogu cuti, a naravno, najveci je biser onaj vec pomenuti „ti nisi subica“. Ponovicu jos jednom (i ponavljacu dok sam ziva), uopste nije bitno koliko vam se neko predstavi kao Dom. Kakve to veze ima? Bitno je sta i kako osecate prema tom nekom kao osobi. Mozete li da mu verujete? Osecate li se sigurno? Da li imate osecaj da bi mogle da budete potpuno iskrene prema njemu? Da li se plasite izliva besa? Da li, uopste, ima razloga za te izlive besa? Sa kojim pravom, uopste, neko postaje besan jer ste rekle ne? Pomislite samo, da cete se u jednom trenutku naci vezane, bespomocne, na milost i nemilost tom nekom. Mozete li da mu verujete da to nece iskoristiti na nacin na koji ne zelite? Kada ste vezane, htele vi to ili ne, ostaje vam samo safe word kao odbrana. Da li ce neko takav postovati to? Ili ce vam reci kako niste submisivne, i vec ce vas doterati u red? A sta ako vas ubedi da morate da pristanete na sve? Sta ako se nadjete u situaciji da radite nesto sto vam je mucno, a radite to jer ste ubedjene da tako treba? Jer ste ubedjene da je to bdsm, jer ste ubedjene da treba i da radite ono sto vam se bas i ne dopada (sto ce se dogadjati, ali ne mesajmo babe i zabe, o tome nekom drugom prilikom) samo ispadne da uvek radite bas ono sto vam se ne dopada? Niste duzne to da radite. Niste duzne da pristajete na nesto ako niste poptuno i apsolutno sigurne da radite pravu stvar. Niste duzne da nesto radite ako vam je uzasno neprijatno i osecate da lomite sebe da bi nesto probale. Kada nesto probate, neka to bude zato sto to zelite, zato sto osecate da tako treba, zato sto ste sigurne da taj neko zasluzuje vase poverenje i mozete da mu se prepustite mirne duse. I postavljajte pitanja. Uvek, i bez pardona. Pitajte bas sve sto zelite. Ako vam se odgovori ne dopadaju, ili, ako nema odgovora, ne upustajte se u to. Razmislite zasto neko ima bas toliku potrebu da sacuva neke stvari u tajnosti. I uzmite svo vreme ovog sveta koje vam je potrebno. Ako osetite da vas neko pozuruje, zapitajte prvo sebe zasto to cini. A onda pitajte i njega. I slobodno testirajte. Da li ce vas zastiti ako za time bude potrebe? Da li ce stati iza vas cak i ako napravite neku glupost? Sta ce biti posle, izmedju vas dvoje, kada ostanete sami, to je jedno. Ali, ako vas pusti da se same izvlacite iz gluposti pred drugim ljudima, to je i neki dokaz da vas nece zastiti ni onda kada se nadjete u situaciji da, na primer, izadjete iz svoja cetiri zida i probate bdsm u javnosti. Zamislite da se nadjete u situaciji da nesto zatrazi od vas u prepunom kaficu, medju ljudima koje poznajete i vi to uradite, a on vas ostavi na cedilu i dozvoli da to svi vide, a vi to nikako ne zelite? Bez obzira kako gledate na bdsm, kao na nacin zivota, ili tek povremen zacin svog seksualnog zivota, on se ni na koji nacin ne razlikuje od bilo cega drugog sto radite u svom zivotu. Kako stupate u bilo koji drugi odnos u svom zivotu, tako stupajte i u bdsm odnos. Ako mozete da birate prijatelje, onda mozete da birate i Doma, prema vlastitim afinitetima, prema tome koliko se nalazite na istim talasnim duzinama. Ne dozvolite sebi da upadnete u zamku „ja zelim to da probam, a evo, ovaj pokazuje interesovanje.“ Razmislite, da li bi bas, uletele u vanila odnos samo zato sto neko pokazuje interesovanje? Nista se ne razlikuje u bdsm odnosu. To je odnos dvoje ljudi, i nista se ne menja time sto je rec o necemu neuobicajenom. Naprotiv. Bas zbog toga, treba biti oprezniji, i sto puta meriti, a jednom seci. Znam da ce mnoge cure pomisliti kako je ovo sasvim nepotrebno upozorenje, ali... Bojim se da nije tako. Na kraju, ostajes pepusten tom nekom, i vrlo lako dolazis u situaciju da si pred njim toliko bespomocan i ranjiv, da ti nema spasa ako je u pitanju pogresna osoba. Prema tome, ako vam se nesto ucini sumnjivim, slobodno to ispitajte. Ako vam se ucini da nije u redu, slobodno ispitajte i sebe i njega zasto vam se ne cini u redu. Ako vam se ucini da vas laze, slobodno ispitajte to. Na to imate bas sva prava. I onda, ako vam se kockice poklope u bar devedest posto stvari, onda se upustite u sve to, i uzivajte i krenite u medjusobno upoznavanje polako i postepeno. Onako kako vam oboma odgovara. I imajte na umu da imate prava na svoj tempo i na to da svoje granice pomerate onako kako vama odgovara. Ako vam je prvi put, dominantna osoba bi svakako morala da razume da sve ima i svoje vreme i svoje mesto. I, ako je prava, necete naci boljeg ucitelja. Zato i treba da razmislite dobro sa kime se upustate u to. c.

nedjelja, 28.05.2006.

Spanking E pa da velim koju o toj svima nama dragoj pojavi. Nisam još naletio niti na jednu osobu bdsm sklonosti koju to ne bi palilo, a nekima je od svega baš to i najdraže… ja nisam jedan od tih ali volim spanking. :) No krivo je vezati spanking samo za bdsm. Dati dlanom po guzi curi dok je u doggy pozi je vanilija skoro kao i misionarska poza :)… a od toga do bičevanja na sve 4 i nije tako dalek put… doduše mnogi ga nikad neće prevaliti. Neki poradi toga što naprosto nisu za te stvari… neki ne mogu naći odgovarajuću partnericu/partnera… neki bi željeli ali ih mnoge stvari koče i sputavaju. Free your mind. No da pređemo mi s teorije na praksu. Spankati se može gotovo svime. Mogućnosti su fakat mnogobrojne. Isto kako se i spankati može gotovo cijelo tijelo-osim glave naravno. Spanking može biti radnja sama po sebi ali ja ju volim kombinirati sa mnogim drugim stvarima. Npr. obožavam spankati subicu po leđima i po guzi dok mi ga puši. Isto tako volim imati bič u ruci i dok ševim… to je posebno dobar doživljaj za obje strane ;)… bol i sexualni užitak… mmmmm :) Spanking može biti kazna ali i nagrada… no dobro pogođen i odmjeren spanking rezultira vlaženjem samo takvim :) Isto tako time možemo testirati i sebe i subicu na više načina, no imajmo u vidu da se sa spankingom lako može pretjerati, jer općenito u malo žeščim i intenzivnijim seansama vrlo je tanka granica između vrhunskog užitka i lošeg iskustva, a optimalo je stalno balansirati vrlo blizu granice i subicu dovoditi u situaciju da možda i poželi izgovoriti safe word no to ne čini jer uživa.... Takve seanse su jako zanimljive i izazivaju vrhunski i fizički i psihički užitak... no treba se mnogo toga poklopiti i oba partnera naravno moraju biti spremni, voljni i željni za "hard core bdsm" iskustvo. Jedna posljedica spankinga su i modrice i na to u ovo doba godine treba obratiti posebnu pažnju. Ljeto se bliži… oskudna odjeća, plaža i masnice… nekako to baš i ne ide jedno s drugim A spankanjem možemo i sebi i drugima nekaj i dokazati... Jedom sam imao svojevrsno natjecanje sa jednom mazohisticom :). Sastojalo se u tome dali ja mogu više udaraca zadati ili ona primiti. Da… sve skupa se malo i kosilo sa SSC-om priznajem jer oboje smo otišli dalje nego je to uobičajeno, čak i poželjno ali dobro… Moram priznati da sam ja prvi odustao jer došao sam do granice kad mi spankanje nije više pretstavljalo užitak a i nisam želio da joj koža pukne :(… Vidio sam da bi ona podnjela mnogo više od onoga što sam joj dao baš poradi tog blesavog natjecanja :), mada premda mazohistica… šta je previše je previše… Rekao sam OK, ti si pobijedila. Ne mogu te više spankati. :). Samozadovoljno me pogledala ali vidio sam da je bome i odahnula. Kasnije mi je rekla da joj je drago što sam prekinuo jer ona bi stisnula zube i izdržala a onda tko zna koliko daleko bi to otišlo... Dobro da mi je kočnica proradila :) No sad idem malo na zrak… uhvatiti još malo sunca prije nego dođe višednevno kišno razdoblje. Nastavak slijedi

srijeda, 24.05.2006.

Gospodar/robinja odnos Ovaj tekst je (malo preradjen) prenet sa “moj bdsm” foruma, i odrazava stav autora (tj. moje malenkosti), i ne pretenduje da bude bilo sta drugo osim toga. Postavljen na zahtev vlasnika bloga. Ne smatram da sam neki narociti autoritet po tom pitanju, naprotiv, mislim da nemam bas previse prava da govorim o tome, posebno zbog toga sto sam robinja bila davno, i samo jednom u zivotu, i samo jednom coveku (namerno ne koristim rec Gospodar jer je On nikada nije upotrebio, a bio je to). Mada, uprkos tome, ne smatram da to ne bih mogla biti opet, pravom coveku, onom prema kome cu osetiti duboko postovanje zbog njegove licnosti, pre svega, onoga sto jeste, onoga kako se ponasa, cemu tezi, kako reaguje u odredjenim situacijama, sta nosi u sebi, njegovog moralnog i emocionalnog kodeksa... U takvog coveka bih imala poverenje, i ono bi bilo neograniceno. I, ovo mogu da tvrdim sa stopostotnom sigurnoscu, zbog toga sto sam to jednom osecala, zacinjeno ljubavlju kakvu od tada nisam osetila. Robinja ne mozes biti svakome. Bar ja tako mislim. Ma sta on mislio o sebi, ma kako sebe nazivao, ma sta radio, ako u sebi ne nosi nista sto mozes da postujes, prepoznas i volis, on nije Gospodar, ili to ne moze biti meni. Titule u bdsm-u su pomalo previse na ceni, i, po mom misljenju, olako se dodeljuju ili se prikace nekome zato sto neko ima ovakvo ili onakvo misljenje o nekome. Da, ja mogu teziti tom odnosu u kome nema limita, nema "safe word-a" (nakon odredjenog perioda i nema ga), nema nikakvog skirvanja, nema odbijanja, nema "ja to ne mogu ili to necu", nema straha od toga sta mi se moze (ili ne moze) desiti, nema straha od coveka sa kojim sam, nema preispitivanja njegovih postupaka, nema potrebe za recima (ali reci postoje, zbog potrebe za komunikacijom), ali, to me, i dalje, ne cini robinjom. Status robinje je nesto sto se zasluzi, i potrebno je zaista mnogo toga da bi se taj status zasluzio. Zato je za robinju "zig" nesto najvrednije sto postoji, i on ne mora biti nista vidljivo, ili trajno, ili neuklonivo, moze biti tek "bezazleni" komad nakita koji se nosi svakodnevno a pravo znacenje znaju samo upuceni. Ali, bas kao sto se status robinje zasluzuje, zasluzuje se i status Gospodara. Da ne bude zabune. Ja mogu biti beskrajno ponosna na njegov "zig", ali i On ga mora zasluziti. I On mora zasluziti da ja zelim biti njegova robinja, da mi je to cilj, da mi je to smisao zivota. Ne znam zasto se stvari postavljaju tako da je svaki Gospodar / Master tek lik koga, apriori, treba obozavati? Jer, ako je nekome tek stalo do besplatnog mesa za izivljavanje, sorry, ali to ne da nije Gospodar / Master, nego nije neko na koga treba trositi reci. Za mene (to je samo moje misljenje i ne smatram ga apsolutnom i nepobitnom istinom, vec samo mojim misljenjem), Gospodar je neko dovoljno svestan i odogovoran da zna u sta se upusta i koliko mu se predaje druga osoba, da je ta osoba neko ko postaje zavistan od njega, od njegovog morala i osecaja casti, njegovog osecaja sta ta odgovornost nosi sa sobom, i koliko mora misliti o svemu i drzati konce u svojim rukama da ne bi povredio osobu koja mu se tako potpuno i bez zadrske predaje, jer je jako lako "zaneti" se i opiti se tim osecajem apsolutne moci. Pravi Gospodar je neko kome uopste nije lako, naprotiv. Iako dobija zadovoljstvo i zadovoljenje svojih potreba, njemu je uvek, i u svakom trenutku, upravo robinja na prvom mestu, njena dobrobit i njeno napredovanje, a to, ponekad (cak ja mislim vrlo cesto) znaci da ce mnoge njegove potrebe ostati nezadovoljene, zelje neispunjene, njegovi limiti cesto biti stavljani na probu, njegovo iskusenje je daleko vece i zahtevnije. I to izaziva postovanje. Za mene, Gospodar pre svega, ima edukativnu ulogu. On je taj kome je stalo da pomogne meni, kao njegovoj robinji, da budem bolja osoba, neko sa kime ce se ponositi zbog onoga sto jesam i sto zelim da postanem, zbog mog truda i zalaganja da postanem sve ono sto mogu, da ispunim svoje potencijale, da pomerim svoje granice, da ispravim svoje mane (bar one koje ja licno smatram manama), da popravim svoje nedostatke, jednostavno, da napredujem kao osoba u svakom pogledu. To, naravno, nece postici time sto ce vitlati unaokolo bicem i ponavljati kako nesto treba da uradim jer je on moj Gospodar i zna sta je dobro za mene. To moze postici samo time da me upozna do krajnjih granica (sto je, naravno, na meni da mu omogucim), i ako mu je dovoljno stalo da mi u tome pomogne. Ako nije, bez obzira koju titulu sebi dao, on je Dom a ja sam njegova subica, a to vec nema veze sa odnosom Gospodar / robinja, nego samo sa necim u cemu oboje uzivamo i cemu se prepustamo jer nas to pali. Kako cemo se mi medjusobno zvati, to je vec stvar dogovora i sta koga pali, a ne onoga sto jeste i kako stvari stoje. Mogu ga zvati i mojim Bogom nad Bogovima, ali on NIJE moj Gospodar. Sa druge strane, mogu ga zvati i obicnim seronjom (sto je malo verovatno, ali cisto zbog ilustracije), ali, ako prema njemu osecam i postovanje i imam bezgranicno poverenje u njega, ako mu se predam na taj nacin a on preuzme odgovornost za takvo predavanje na pravi nacin, onda je on moj Gospodar, bez obzira kako ja zvala njega a kako on mene. Onda on zna kako sa mnom treba postupati, na koji nacin da od mene dobije sve to, kako da zasluzi moje postovanje, kako da stekne moje poverenje, kako da izazove u meni zelju da se predam na taj nacin bas njemu i nikom drugom. Sta ce on od mene traziti i sta ce on ocekivati da ja uradim da bih pokazala da jesam njegova robinja, to je vec nasa stvar, i ja sam sigurna da to nikad ne bi bilo na moju stetu ili nesto sto bi nastetilo meni kao osobi, sto bi me povredilo iznutra, sto bi me unazadilo ili uplasilo do te mere da dobijem fobije ili trajna ostecenja. Naravno, to nikako ne znaci da nece gresiti ponekad, da ponekad nece od mene traziti nesto sto ja ne mislim da sam spremna da uradim, da nece, ponekad, dolaziti i do situacija u kojima cu ja misliti da nesto ne radi kako treba, ali, ako je pravi Gospodar, uvek ce saslusati sta ja imam da kazem o tome, saslusace moja razmisljanja, moje stavove, moje razloge zbog kojih mislim da je nesto pogresno, i resice to na pravi nacin, odnosno, ispravice svoju gresku na obostranu dobit i obostrano zadovoljstvo. I Gospodar je taj koji zeli da napreduje, da se menja, da postane bolja osoba. Nema bezgresnih i nema osobe koja nece uciniti pogresan korak, i bas zato Gospodar slusa svoju robinju i bas zato od nje zahteva da razmislja svojom glavom, da ima svoje ja, da bude jaka licnost, jer ako to nije, onda ona ne moze da mu pomogne, onda je odgovornost za citav odnos prebacena samo na njegova ledja i to, onda, nije taj odnos, vec odnos devojke / zene koja je submisivna i mazohisticna i ne zeli nikakvu odgovornost u svojim rukama, vec samo da sluzi zbog toga sto je to zadovoljava. U takvom odnosu, zapravo, osoba koja treba da bude Gospodar samo gubi, ne dobija ono sto zeli, osim nekoga kome moze da radi sve sto pozeli, a to mora da dosadi posle nekog vremena, i desava se da takve "robinje" izgube Gospodara, da budu ostavljene, mada, i u tom slucaju, Gospodar ce se pobrinuti za svoju robinju, iako smatra da ona nije ispunila njegova ocekivanja. Pravi Gospodar ocekuje od svoje robinje (govorimo o 24 / 7 odnosu), da mu bude druzbenica pre svega, neko na koga moze da se osloni, neko ko ume da saslusa, da pomogne, da bude zanimljiv sagovornik, neko ko ima svoj stav i svoje misljenje, neko ko razmislja svojom glavom, ima slicna interesovanja kao on, pokazuje zelju da ucestvuje u zajednickim aktivnostima, trudi se da napreduje u svemu, pocevsi od svog obrazovanja pa nadalje. On, sasvim sigurno od nje ne ocekuje da bude bezlicna lutka koja se u svemu slaze sa njim ili da bude robot koji sve radi mehanicki. Cak i kada kaznjava, Gospodar ocekuje od svoje robinje razumevanje kazne, jer, inace, kazna ne bi imala nikakvog smisla. Biti robinja nikako ne znaci da si 24 / 7 vezana ili bicevana ili na kolenima. Biti Gospodar ne znaci da si sadisticki manijak bez ikakvog postovanja prema objektu svojih aktivnosti. Taj odnos je vrlo speifican i podrazumeva ekstremnu kolicinu iksrenosti, postovanja, poverenja, emocija, davanja, primanja sa obe strane. Zato je "titula" tek naziv ako nije zasluzena. Sta bih ja uradila da moj Gospodar zatrazi nesto za mene strasno i nezamislivo od mene? Ne znam, jer mislim da kada je to pravi odnos, onda nikada necu ni morati da saznam, jer moj Gospodar ne bi to od mene ni trazio, odnosno, ne bi trazio nesto protivno razumu ili nesto sto meni moze da naskodi. A, ako bi trazio to od mene, onda to nije takav odnos, i on nije moj Gospodar, i imam sva prava da se na to nasmejem i da mu kazem da ne lupa gluposti i da leci svoje komplekse tamo gde je predvidjeno da se kompleksi lece. Gospodar vodi rcuna o svojoj robinji. Ona je ne samo njegovo vlasnistvo, i kao takva vrednost o kojoj se vodi racuna, ona je i njegova slika i prilika, odnosno, slika i prilika njegovog umeca, sposobnosti, snage, mentalne snage, njega samog. Njemu je stalo da ona bude najbolja sto moze, jer on treba da se ponosi sa njom. On vodi racuna i o njenom fizickom i o njenom mentalnom zdravlju, o nacinu izrazavanja, o sposobnostima predstavljanja u drustvu, o njenom izgledu, o njenom ponasanju, o svemu sto nju kao osobu podize na visi nivo. Njen uspeh u tim stvarima je i njegov uspeh. Ko zeli da pored njega u drustvu sedi neuroticna, nestabilna, neinteligentna, nevaspitana, neuredna, nekulturna, neobrazovana osoba? Jedan Gospodar koji drzi do sebe, ima visoko misljenje o sebi, radi na sebi kao osobi? Sumnjam. Zato, ako vec govorimo o takvom odnosu, onda treba postovati potrebu robinja da svojim Gopodarima pripadaju do kraja, da im sluze na nacin na koji to njihovi Gospodari od njih zahtevaju, da budu ponosne na to sto jesu, na svoj status, na sebe. Odogovornost je robinje da uvek i u svakoj situaciji sluzi na cast svom Gospodaru, i to je na njoj da shvati. Time pokazuje koliko postuje svog Gospodara, i koliko On uspeva u njihovom odnosu. c.

subota, 20.05.2006.

bdsm & priroda... Mislio sam nastaviti sa teškim temama glede toga kaj mi se ne sviđa u bdsm-u, ali danas nisam za to raspoložen… Inače, nakon ne baš dugog traženja (mrzim nahodavanje po dućanima) okupih si sunčane, i sad… sad si mislim za koji K sam pljunuo toko para… nit su mi nove sunčane bile nekaj neophodno nužne… a i mislim da mi se jedne druge, između kojih sam se dvoumio, više sviđaju ali jebi ga… te su onak folerske-moderne :) sa velikim staklima… a druge, te koje uzeh, su više klasične… i sad sam u nedoumici dali da ih zamijenim hehe :)… Već imam jedne tak, kao neki klasični, bezvremenski hehe model :)) no pustimo se naočala… No da ga jebeš u pon. idem još jendom pogledati, možda i zamijeniti :)) Jedna od većih i za sad neostvarenih želja mi je bdsm seansa u prirodi… Perverzni piknik :) možemo to slobodno nazvati. I inače sam veliki ljubitelj prirode i životinja… o onda je najbolja kombinacija dovesti kuju ;) u prirodu. No kako ja sve svoje fantazije i realiziram-znam da ću i ovu… Doduše znalo se dogoditi da pod zvijezdama radim sve i svašta ali to je uvijek bilo nekako igrom slučaja… ili kao popratna radnja :) odlasku na neku vikendicu, roštilj ili izlet s malo više ljudi… pa bi se odvojili na sat, dva… no to nije ono kaj imam planu. Zavuči se u neku šumetinu na par dana… ili bar preko noći. Upaliti vatricu… i zavezati subicu za neko drvo… Uh… čim na takvu shemu pomislim već mi se, znate i sami koja radnja krene događati u području međunožja :)… Gag u ustima… nađem pogodnu granu i zavežem ju… ruke iznad glave i da s prstima jedva dodiruje zemlju… ona kreče šiba… koju bi sama prije toga morala naći i pripremiti… a ako nebih bio zadovoljan sa njenim izborom… slomio bi joj šibu na guzi i morala bi po novu… To i inače znam raditi… imam jedan vrlo zanimljiv grmu u vrtu i nekad znam poslati subicu da izabere… ako mi se ne sviđa kaj dofura… pa znate već kaj se dogodi… Jedna je i 4 puta morala ici po šibu ;) :)… no nije se baš nekaj bunila… Mlačna noć; u selu lavež; kasan Ćuk il netopir; Ljubav cvijeća – miris jak i strasan Slavi tajni pir. Sitni cvrčak sjetno cvrči, jasan Kao srebren vir; Teške oči sklapaju se na san, S neba rosi mir. S mrkog tornja bat Broji pospan sat, Blaga svjetlost sipi sa visina; Kroz samoću huk, Sve je tiši huk: Željeznicu guta već daljina Ljepa pjesma. No nisam mislio na neku seansu u selu :)))… već mi je pao na pamet famozni Ćuk :)) jer sam htio malo pobliže dočarati kako si ja zamišljam to veće u šumi… glede atmosfere koja bi nas okruživala… Ćuk, ili ti ga sova… poneki šušanj, slomljena grančica… vjetar u krošnjama i mjesečina… Tišina… pucketanje vatre i naši uzdasi… Maknuo bi joj ball gag i rekao "slobodno budi glasna kujo… želim da te se čuje… ovu tišinu pa proparaju tvoji krikovi i uzdasi…" Vrlo zanimljivo… i zamislite onda naiđu neki planinari i nađu dobro ispankanu subicu zavezanu za drvo, ja s bićem u ruci sjedim kraj vatrice i roštiljam krilca il bijelo meso… :) Većer. Ne, neznamo put do planinarskog doma Luda gljiva… uostalom, kaj vam mi ličimo na planinare ;) … na vudrene te perverzne penjače već da :) Noć je doba grabežljivaca, noć u sebi ima neku skrivenu i mistiku i simboliku… ona nas čini oštrijima i skoncentriranijima… budi našu animalnu stranu… Mrak, duboka tišina koju ponekad razbiju razni šumovi, zvukovi… atmosfera šume noću… prejebeno. Ko stvoreno za seansu…

utorak, 16.05.2006.

Da li sam dovoljno submisivna? Vec danima pokusavam da izgubim ovu inspiraciju, ali mi ne ide. I, na kraju krajeva, zasto se opirati? Pa, da pokusam da objasnim sta me je navelo na ovu „inspiraciju“... U poslednje vreme, sve cesce nailazim na poruke i mailove subica sa pitanjima o tome jesu li one dovoljno submisivne. To je pitanje na koje samo one same mogu da daju odgovor. Ali, ako mogu da pomognem svojim vidjenjem toga, onda evo ga. Mogu samo da kazem da sam isprobala i jednu i drugu stranu sub prirode, odnosno, onu najosnovniju podelu sub osoba a to je robinja i subica. I ne mogu da striktno odvojim jednu od druge. Mogu samo da kazem sta me je vuklo ka jednoj ili drugoj. I, uvek je u pitanju bila osoba sa kojom sam bila. Ne cinjenica da li je ta osoba vukla vise ka Dom ili Gospodar opciji, nego sama osoba kao takva. Postojale su osobe u mom zivotu kojima sam verovala do krajnjih granica. Postojale su osobe koje nisu imale toliko moje poverenje i nisu uspele da ga steknu nikada. Ali, uvek su to bile osobe. Dominantne, da, ali to uopste nije bilo presudno da bih odlucila do koje mere mogu da im se prepustim. Prvo sto me je naucio moj prvi Dom bila je poruka, jasna i glasna: „Postuj one koje bi postovala svakako, i da nemaju nikakve veze sa bdsm-om, postuj nekoga zbog toga sto osecas da je osoba vredna postovanja.“ Sledeca poruka je glasila: „Ako ti neko, pre nego sto ti kaze ja sam taj i taj kaze ja sam Dom, taj, budi sigurna, nije Dom.“ Treca poruka je glasila: „Nikada nemoj da dozvolis da te neko tlaci zbog toga sto jesi. To sto jesi, to sto dajes od sebe, nacin na koji dajes sebe, to je najvrednije sto iko moze dati. Ako neko to ne postuje, taj nije vredan toga. I slobodno mu kazi da se nosi u... (ovo necu da prenosim), nikom nisi duzna da se potcinjavas. To je tvoj dar, tvoja odluka, ne tvoja duznost.“ Naravno, sve je ovo jako lepo zvucalo u trenutku kada sam sedela i zaljubljeno gledala u nekog kome bih poverovala i da je belo crno, samo da je rekao tako nesto. Imala sam tu srecu da nikada nije potegao pitanje crnog i belog, i imala sam tu srecu da nikada nije dozvolio da mu poverujem da je crno belo. Naprotiv. Uvek me je „gnjavio“ da mislim svojom glavom, i uvek me je „gnjavio“ da obrazlazem zasto nesto mislim, i nikada nije rekao „pogresno – tacno“, nego me je uvek navodio na to da postujem svoje misljenje i da stojim iza njega, a ne da ga menjam kako vetar duva, ili zato sto mi neko kaze da je pogresno. Zapravo, ucio me je da postujem sebe. Da prihvatim sebe. Da shvatim da to sto sam submisivna ne znaci da sam nesposobna da imam svoje ja. Da to sto imam svoje ja, u stvari, znaci da ono sto dajem ima vecu vrednost. Zbog toga, nekako, kada danas gledam na stvari, svesna sam da imam prilicno siromasno bdsm iskustvo. Imala sam cetiri ozbiljne veze u zivotu. Sve cetiri bile su sa Domovima. Osim srednjoskolskih i ranofakultetskih veza, nisam nikada bila u vanila odnosu. Shvatila sam, jednostavno, da ne mogu da funkcionisem u takvim vezama. Za mene, bdsm nije samo seksualna strana svega. Naravno, to jeste jedna od komponenti odnosa. Naravno, bez toga, tesko da bih se ikada zainteresovala za bdsm, naravno, ja uzivam u bdsm seksu, ali nikada to nije bila osnova bdsm odnosa za mene, i nikada nisam uspela da striktno odvojim seks od odnosa. Upravo zbog toga, uvek je ispred mene bila vizija osobe, a ne njene dominantnosti. Nikada necu moci da razumem pojedine osobe koje se izjasnjavaju kao Domovi, a jedino sto vide u bdsm odnosu je zadovoljenje njihovih potreba ili izivljavanje nekih svojih frustracija. Da, to je cesta „maska“ koja je svima potrebna, onaj potrebni veo misterije koji obavija bdsm odnose, da je Dom strana ta koja uziva najvise, dok je sub strana tu da sluzi, ali, budimo iskreni, nisam sigurna cije je uzivanje vece u tome. Pod uslovom da ste sa pravom osobom. Sa osobom koja ume da postuje i kada ponizava. Sa osobom koja se ne stidi da pokaze da prihvata vas dar. Sa osobom koja uziva u tom daru kao i u svemu ostalom sto se „provlaci“ kroz bdsm. Subice uopste nisu duzne da trpe nesto sto im ne odgovara. Mozda je najbolje da razmisle same o tome koliko vrede osobi koja od njih trazi da nesto rade zato sto su se izjasnile kao subice. Koliko puta sam cula onu cuvenu recenicu koja me uvek nasmeje kao najbolji vic: „Ti nisi prava subica.“? Ta recenica, na primer, meni samo govori da osoba koja je izgovara nije pravi Dom. Neko ko potegne za tim „kecom iz rukava“, zapravo, samo dize ruke u znak predaje, jer je nesposoban da se izbori sa nastalom situacijom. Subice traze od svog Doma da dokazuje svoju dominantnost uvek iznova, imaju potrebu da budu „slomljene“ svaki put kada se predaju, za njih je citava magija odnosa u tome. One izazivaju, one postavljaju izazov pred svoga Doma, one zahtevaju zadovoljenje, one se predaju samo kada su „naterane“ na to. One ce same odrediti kada su spremne na pomeranje svojih granica, i drzace u svojim rukama odluku kada je dosta sa tim pomeranjem. One ce pristati na povremene kazne, ali nece pristati da neko odlucuje kada je ta kazna primerena, nego ce same dati znak kada pristaju na kaznu. One ce odrediti sta ih uzbudjuje, koliko ih uzbudjuje, i nece pristati ni na sta sto nece dovesti do njihovog zadovoljenja. „Vladati“ subicom je tesko. I nepotrebno. Subica se predaje svojevoljno, i treba samo umeti prhvatiti taj dar. Problem nastane onda kada subica shvati da nije svaki Dom odgovarajuci za nju, i da nije svaka osoba koja se izjasni kao Dom stvarno Dom. Ja, na primer, imam jedan mali test. Za sebe (da ne bude zabune), ne za Doma. Zamislim da treba da provedem sa tom osobom, na primer, petnaest dana na pustom ostrvu, bez ikakvog upraznjavanja bdsm-a. Da li bih ja to mogla? Ako pomislim da ne bih, jer nemam sta sa tom osobom da radim petnaest dana bez bdsm-a, onda znaci da ce, kad – tad doci i do toga da u stvarnom zivotu dodjem u situaciju da pozelim da vec jednom naidje taj spasilacki avion. Niko ne zasluzije postovanje, a da pre toga nije pokazao da to postovanje zasluzuje. Postoje situacije, koje nemaju veze sa bdsm-om, kada cete sedeti negde, pored svog Doma, posmatrati njegovo ponasanje, i posmatrati kako postovanje koje ste imale prema njemu polako, ali sigurno, odleprsava negde u nepovrat. Gubitak postovanja, pocece da potkopava i poverenje, koje ce se topiti kao kugla sladoleda ostavljena u casi na suncu. I, mnoge od nas ce u sebi pronaci neko osecanje duznosti ili potrebu da sebi pokazu da nesto mogu, i ostajace pored tog i takvog Doma, osecajuci se sve losije i losije. Dok jednom ne pocnemo da mrzimo sebe i dok ne pocnemo da se pitamo da li smo stvarno submisivne, i sve ce biti jos pojacano time da ce, u devedeset posto slucajeva, takvi Domovi ici na to da podrzavaju takvo nase osecanje, jer je to jedini nacin da nas zadrze. I to, za divno cudo, nema nikakve veze sa time sto su oni Domovi a mi subice. To ima veze samo sa time sto smo mi osobe kakve jesmo, i sto su oni osobe kakve jesu. Svako od nas ima neotudjivo pravo da zna sta mu je potrebno. Svako od nas ima pravo da, kada se ne oseca dobro u nekom odnosu, potrazi uzroke tog nezadovoljstva. Svako ima pravo da ne pristane na nesto. I nikome ne treba davati pravo da nam govori sta jesmo i kako se osecamo. To, ipak, najbolje znamo mi sami. c.

nedjelja, 14.05.2006.

Kritika part I: Pravila, naređenja i zabrane U slijedećih nekoliko textova namjeravam dati prikaz stvari i pojava unutar bdsm-a koje me smetaju, koje doživljavam potpuno nepotrebnima a nekad i nespojivima sa onim što ja smatram bdsm-om… pa da krenemo. Svi mi, u većem ili manjem obimu, volimo zadavati pravila, a druga strana ih se pridržavati. Ima pravila i naredbi koje su stvarno korisne i dobre, smislene ali često su zadana pravila potpuno beskorisna, glupa, čak i štetna, ne služe apsolutno ničemu nego provođenju vlastite volje, dokazivanju "tko je tu Gazda" i nalaženju neke, po mome viđenju stvari, bolesne satisfakcije da robinja a nekad i subica npr. svaki dan u 15 do 8 mora kleknuti i 10 minuta ljubiti sliku svog Gospodara. A svi znamo da je ovo jedan ne tako "strašan" primjer. Postoji mali milion boljih, ljepših i korisnijih načina da se potvrdi nečija odanost, ljubav i/ili spremnost služenju i izvršavanju. Jedna relativno česta zabrana je zabrana komunikacije s ostalim Domovima, a nekad to ide tako daleko da zabranjen bilo kakav kontakt sa svim muškim osobama osim na nekom strogo poslovnom planu. E sad, ajmo malo razmisliti gdje leži korijen takve zabrane? Po mom sudu svi Domovi, ustvari domovi (u ovom kontekstu namjerno malim slovom) koji takvu naredbu zadaju su ustvari iskompleksirani i totalno nesigurni u sebe, boje se da će svoju partnericu izgubiti, da će je neki Drugi dom preoteti, pa im onda zadaju takva naređenja. Ekvivalent tima i takvima među vanilla populacijom su likovi koji dobivaju živčane slomove kad im cura ode s nekom frendicom na kavu, a ne daj Bože nekud za vikend na malo duže van bez njega. Osnov takvih stvari je bolesna ljubomora, korijen ljubomore… Nesigurnost i strah. Nisko mišljenje o samom sebi i svojim mogućnostima koje se onda na takav način kompenzira. Mnogi bolesno ljubomorni tipovi svojoj vanilla curi bi naj rađe dali istu takvu zabranu ali ne mogu, Domovi mogu… pa je često i daju. I gdje je onda razlika? Meni tako nešto nikad nije ni padalo na pamet. Čak štoviše, bilo bi me donekle i sram, prvenstveno pred samim sobom, tako nešto narediti… Ako ona ima potrebu kontaktirati sa drugim Domovima, van neke sfere "dosadno mi je pa se idem malo bezazleno dopisivati, razgovarati", ili pak na potpuno prijateljskoj osnovi… to onda znači da nisam uspio, da nisam dovoljno dobar, da je ona nezadovoljna. Da ta veza ne valja. I naravno da očekujem da ona to ne radi… isto kako ni ja ne kontaktiram sa ostalim curama sub skolnosti kad sam u vezi, no zabraniti… time bi tek pokazao da sam ustvari papučar. Sve je stvar povjerenja i otvorenog razgovora. Ja sve kažem što mi ja na pameti… bilo to dobro ili loše, isto to očekujem i od druge strane… A onaj tko misli da će takvom zabranom nešto postići… pa nek živi u tom uvjerenju. Za mene je ništa drugo neko strašljivac, nesigurni kompleksaš i dom sa malim d

petak, 12.05.2006.

Hrvati, Srbi... ijekavica, ekavica... Da odmah u korijenu srežemo bilo kakve nedoumice do kojih bi moglo doći, a izgleda da i dolazi. Serem ti se na Srbe.. ali isto tako ti se serem i na Hrvate, Slovence, Bosance, Tađikistance, Amere, Ruse, Poljake, Kineze i Čileance… valjda je svima jasno da se ljudi dijele jedino na dobre i loše i nikako drugačije. Stoke i smradova ima uvijek i svuda isto kao i dobrih, kvalitetnih i zanimljivih ljudi. Premda glasač desnice :)) (ponosan na to kaj nikad nisam dao svoj glas stoki lopovskoj HDZ-ovskoj, isto kao i stoki nesposobnoj SDP-ovskoj) i nacionalno svjestan građanin Lijepe naše i stvarno "Proud to be Croat" :), razumijem ekavicu (možda zato kaj su mi Maratonci i Balkanski špijun jedni od najdražih filmova :) ) i nemam baš nikakvih predrasuda spram nečije nacije, spola, vjere, rase, sexualnog opredjeljenja i sl. Ma možeš bit čak i slovenac hehe ak si dobar i zanimljiv meni si drag. Ako nekog smeta što suurednica piše ekavicom-pa slobodno nek ne dolazi na blog. I da, od sad pa nadalje ne ću politiku u svoju butigu. Tolerancija, uvažavanje razlika, bisanje nekih bedastih predrasuda... sve od nabrojanog je također cilj ovog bloga. Aha, i jesam vas iznenadio... vidite da desničar ne znači nužno biti konzerva i nacinalist :) A sad se vratimo onome poradi čega i jesmo ovdje... Za bdsm spremni ;) :)

Hvala Svima na dobrodoslici. Dok ne skapiram kako se ovo radi (Ma, to ti je sve super jednostavno, nema sta da ti objasnjavam, sve ces sama skuziti... Ne znam na koga vam ovo lici?), moram ovako. Kako se uopste ovde odgovara na komentare?????? U svakom slucaju, hvala na dobrodoslici. Princess, a sta nama nije zadovoljstvo tebe citati? Meni jeste. Space, dogovorile smo se, ionako mi njanjaju da treba da treniram bancenje. I, Boze, bas sam radosna sto vas sve koliko vas ima vidim i ovde. Ne znam da li je zbog proleca, ili je neka druga hemija u igri, ali tako mi nesto dodje da grlim ceo svet. Ma, ima veze sa vama, sto posto. Sad sam uzela malo slobodnog vremena, pa citala sta je sve tu vec objavljeno, i svaka cast svima koji su ucestvovali u kreiranju bloga. Volela bih, ali stvarno, da ovo sve ne zvuci kao neka citanka ili udzbenik bdsm-a. OK je da tu i tamo osvane neki "poucan" tekst, ali, bilo bi daleko zanimljivije kada bi stvarno bio (da citiram blogera) interaktivni blog. Dakle, drage moje i dragi moji, stvarno bih volela da vas cujem. Nista nije "moralno" (nije moranje), ali bi bilo lepo :) c.

četvrtak, 11.05.2006.

A, ovo je, u stvari, trebao da bude post (ali nisam imala srca, kada sam ono proctala, ali ga nadjoh ponovo) Nadam se da ce ovo naterati vlasnika bloga na nezabusavanje... Posto imam sifru, user name, i ostale potrepstine da „radim po svojoj volji“ na ovom blogu, ako samo pokusa da zabusava, svecano se zakljinjem da cu: 1) promeniti izgled bloga, bojeci ga u nezne ruzicaste tonove, i pozvati sve subice da ga posete i pogledaju kako ga je vlasnik uredio. 2) svaki dan upisivati po jedan citat iz dela Dzejn Ostin, i potpisivati doticnog. 3) na sve strane staviti cvetice i srdasca. 4) postaviti link za ovaj blog na neki sajt za bracno posredovanje i vlasnika istog „ponuditi“ za zenidbu. 5) napisati da se on to samo sali. 6) izjaviti kako uopste nemam dodira sa bdsm-om i pitati ga, o cemu on to uopste prica. 7) staviti na blog „zabranu“ za maldje od 60 godina. 8) prekucati sve njegove pricice i poslati ih u neki zenski casopis na objavljivanje. 9) ... (nestalo mi inspiracije) Toliko. Ko me ne zna... c.

Ma doslo mi Nocas sam izigravala seherezadu... Ili neko slicno stvorenje. Doduse, nisam bas puno pricala, vise sam delovala seherezadicno. Ne spolja. Iznutra. Dugo sebi nisam priustila citavu noc u "gradu" (a i sad sam od grada videla tek neke delove kad sam dolazila, i nejasne obrise kada sam se vracala kuci)... I danas me citav dan bolela glava. Ustala sam iz kreveta u stilu "izujte te mrave", dobauljala do automata za kafu i dzonjala dok je kliktao i klokotao sa ceznjom gledajuci u tu crnu tecnost kojom se punila ona posuda ispod. I, kad se automat smilovao da napuni dovoljno za jednu solju, pustila sam ga da klokoce i dalje, pa sam sa nosem u soljici napipavala gde cu sesti da to saspem u sebe. Jedna solja kafe - nista. Druga solja kafe - nista. Treca solja kafe - kao da mi se ucinilo da napolju postoji zivot, ali nisam bas bila sigurna. Cetvrta solja kafe... Svet oko mene pocinje da lici na nesto sto, kao, prepoznajem. Ajde, dobro je, profunkcionisali smo. Kupatilo, kada, voda (dobro je da znam da plivam, inace bi se udavila garant!), zvoni mobilni... Bas me briga. Ponovo zvoni mobilni (posle jos jednog pokusaja, srecom bezuspesnog, davljenja), i dalje me nije briga. Pipam oko sebe, trazim cigarete, e, hoces! Ostale pored solje sa kafom. Ponovo zvoni mobilni. Javljam se: "Sta hoces?". Glas mi zvuci kao da sam u bunaru a ne u kadi, onako, neko bi se jos zeznuo da je pogresio broj. Ali, neeeeeeeeeee. Neko mi curlice u slusalicu, prepricava mi dogadjaje od prosle noci. Slusam i mislim, pa, gde sam ja to nocas bila???? Sto se ja ovog ne secam? Cekaj, mozda je i pogresila broj. Nije. Zna moje ime, pominje likove za koje sam sto posto sigurna da su se nalazili na onom istom mestu (bar su bili tamo pre nego sto je nastalo "pomracenje sunca"), dakle, bas je mene htela da pozove. Vec mislim da pitam "Ko si, bre, ti?", ali se ugrizem za jezik, nije pristojno. Spustam mobilni pored kade, nek prica samo kad je to zabavlja, i poslednji put pokusavam da se udavim, ali ni - treca sreca. Ustajem iz kade i kapljem po stanu dok trazim gde sam stavila te j***e cigarete, nalazim ih, prvoj palim filter, drugoj palim filter, trecu uspevam da okrenem na pravu stranu (treca sreca, pa, negde je moralo i to da upali!), i vracam se u kupatilo, a mobilni jos uvek cvrkuce... Super! Uzimam ga i klimam glavom, kao da neidentifikovana osoba sa druge strane moze da me vidi, a u stvari, kao, pratim pricu. U, je, neko je hvatao i beleske... Dodje mi da pitam tu personu koja od ranog jutra (a, koliko je, uopste sati? I zasto niko ne izuva te mrave!) zvuci tako veselo i razbudjeno: "Pa sta si ti, uopste, radila tamo, kad si sve to popamtila, sve overila, sve zapisala? Sto se nisi zabavljala kao sav normalan svet?", ali odustajem. Prvo, nije pristojno, drugo, previse je to reci za mene ovog... jutra? Ajde, dobro je. Prsona sa druge strane (da me ubijete ako i sada znam ko je to bio), konacno zavrsava svoj izvestaj, i ja razmisljam da li da zafrljacim mobilni kroz prozor, procenjujem daljinu, nema svrhe, nece se razbiti, a i mrzi me da silazim dole po njega posle. Bacam ga na krevet, davim ga jastukom (neces ti meni zvrcati vise), i razmisljam... Da li da pojedem nesto, pa da mi bude jos vise muka, ili da ne jedem, pa da mi bude muka koliko mi vec jeste... A jos jedna kafa? Moze! Negde kada mi je nestalo cistih solja (a kako popijem kafu, ja zagubim solju, jer istrazujem svoj stan ponovo, otkrivam nove momente u njemu, sve cudeci se: "Ne secam se da je ovo tu bilo, odakle ovo meni, da nisam u pogresnom stanu?"), pocinjem da licim sama sebi na sebe samu. Dobro je! Pao mi je kamen sa srca, jos sam tu i jos mogu sebe da prepoznam u ogledalu, znaci, nisam promasila ni sebe ni stan ni... E, sad! Ko zna sta sam mislila, nisam hvatala beleske. Pevusim (dovoljno sam drska da to tako nazovem) "Hawkmoon", kao neki deja vu (kao da se prisecam da sam se u jednom trenutku popela na sto u jeku zabave, da je svirala bas ta stvar, da sam izvodila nesto nedefinisano sto bi moglo potpasti pod ples, na tom stolu, da se ta pesma posle vrtela i vrtela a mene niko nije skidao sa stola...), imam neke fleseve scena od prethode noci, sve, polako, pocinje da lici na secanje... I, sad sto ja vama sve ovo pricam? Ceo dan me bolela glava, i setali mi se vazda neki po zivcima (valjda se to tako napenali, kada ti je najgore, onda te svi "masiraju") pa me onda neko poslao na blog da vidim sta je napisano, pa me je manje bolela glava posle toga... I eto, citam, i polako mi se smesak vraca na lice, i nekako, pocinje da mi se vraca neka osnovna ideja: "Zasto sam u bdsm-u". A, bas sam bila pocela da se pitam poslednjih dana... Jeste da je samoreklama , jeste da je slatko, preslatko (ubi me, meni je to slatko), jeste da je... Ali, nekako, bas mi je povratilo veru u sve to, i bas mi je prijalo to citati, i bas mi je leglo. Juhu! Svet je ponovo mlad! (ja bas nisam "ponovo", ali, eto, slepam se) c.

srijeda, 10.05.2006.

Zašto Dom-micek? Jel tko od vas imao doma mačku ili mačka? Oni koji su znaju zašto Dom-micek ;) Mačak može biti jako umiljat, dobar, mazan i drag ali u drugu ruku ne da se zezati, može i ogrepsti te ugristi i uvijek dobije ono što želi. No to je samo dio priče. Ima tu još podosta svega. Pročitali ste onih mojih 10 pravila u kojima govorim i o komforu. Nebi vjerovali kako te nakon takvog tretmana počnu cijeniti i poštovati. Dugo klečanje… samo na jastuku ili pak krevetu. Bit će satima potpuno gola… ali samo ako je temperatura takva da joj niti u jednom trenutku ne bude hladno… isto tako neće bosa stajati na pločicama, parketu nego u cipelama. Jedna je sat vremena gola i nepomično zavezana ležala na podu dok sam joj stvarno sve i svašta radio… ali ispod sebe je imala dekicu… I tako bliže i tako dalje. To su neke naoko sitnice ali koje curama jako puno znače, a neke takav tretman nikad ni nisu doživjele… nego su imale baš suprotna iskustvau stilu: Sat vremena klečanja na pločicama… dugotrajna golotinja na neprimjerenoj temperaturi što je rezultiralo prehladom, gripom i sl. Tretiranje poput kurve i doslovno izbacivanje iz stana po završetku seanse. Strašno. No najviše od svega Dom-micek i Master-darling poradi poštovanja i brige za sveobuhvatni užitak koje pokazujem. Ponekad se Domovi prema curama odnose kao prema komadu namještaja. Neki ih pak tretiraju kao osobe koje postoje samo poradi njihovog užitka… Drugi ih ponižavaju, vrijeđaju i van seanse. Zna se dogoditi da im i ubijaju samopouzdanje, samopoštovanje i neko bazično ljudsko dostojanstvo. Da ne pričam o osobama koje se na razne načine poigravaju sa tuđom psihom… što sve skupa zna ići toliko daleko da bi se vrlo lako moglo svrstati i pod ispiranje mozga… i da ne nabrajam dalje sve negativne stvari koje, da budemo do kraja iskreni, u bdsm-u nisu nikakva rijetkost. Meni je sve od nabrojanog odraz bolesne i frustrirane psihe određenih nazovi Domova. Njihove narcisističke osobnosti i/ili psihopatije. Subica MORA osjetiti da je poštovana baš zato što je submisivna. Da je cijenjena i uvažavana zato što je takva. Neki to ne shvaćaju ili ih naprosto zaboli ona stvar i u nečijoj submisivnosti vide priliku za gaženje, za hranjenje vlastitog ega… Za odnos Bog-niže biče. A kaj je najbolje postoje cure koje ili naprosto žele da ih se tako tretira a bome i one koje su imale nesreću da od samog početka nalaze takve likove i poradi toga smatraju da je to normalno, da je to čak i nužno, da je to bdsm… Po meni je bdsm duboko poštovanje spram submisivne osobe. Pažnja koja se uvijek vrača pažnjom. Trud na koji se odgovara trudom. Konstantna briga glede njenog užitka i dobrobiti. Cura mora znati da ju cjenite kao osobu sa svim svojim potrebama i željama koje trebate ispuniti… a kad ona to sve osjeti, kad uvidi kako ju doživljavate i tretirate, ma stostruko će vam vratiti. Ona vam se "dala u ruke", ona je vaša ali istovremeno ste i vi njen i baš zato što vam se dragovoljno prepustila i ukazala vam povjerenje mora dobiti dostojan tretman. Već sam to na ovom blogu naveo ali kad je to jedna od naj ljepših rečenica koje sam u svojoj bdsm karijeri :) čuo: "Tvoja sam poslušna i pokorna robinja, ali uz tebe se osječam poput kraljice". Definicija mog shvaćanja bdsm-a. No u drugu ruku to ne znači da sam ja blag. Da puno opraštam ili da moje seanse nisu ponekad stvarno hard core bdsm… Imam takvih slika koje naprosto ne mogu ovdje objaviti jer bi izazvao šok i kod ljudi koji jesu u svemu tome, a kod onih koje to samo zanima da i ne govorim… Par primjera. Cura će sat vremena klečati ali na jastuku. Proplakat će, ali ću joj nakon toga donjeti maramicu i čvrsto zagrliti i izljubiti. Mogu i više od 150 ne baš blagih udaraca bičem zadati posvuda, bez pauze, ali kad prođe vrijeme spankinga dolazi vrijeme davanja pusica… koliko udaraca toliko poljubaca. Satima može biti moja ponižena drolja koja biva kažnjavana poradi i najmanjeg kršenja pravila… koja gotovo stalno balansira na rubu izgovaranja safe worda ali tokom tog procesa će svršavati kao luda a kad završim sa seansom donjet ću joj sok, istuširati je, obrisati i odnesti do kreveta. Maziti, paziti, grliti i tepati. Možemo zagrljeni hodati po gradu, milo se gledati ;), davati pusice ali kad se za nama zatvore vrata dobit će šamar i biti tretirana kao prljava drolja… a nakon toga će ponovo biti moja draga, moja sreća. Subica mora osjetiti da je poštovana, cijenjena, uvažavana ali isto tako da može biti kažnjena bez trunke samilosti ili razgovora. Odnos u kojem je istovremeno i moja drolja i moja draga, ponižena kučka i princeza… Pozdrav od Doma miceka ;)

utorak, 09.05.2006.

Hehe :-) A jesam li napomenuo i da ima smisla za humor :)… I zar stvarno mislite da će pisati više od mene… pa, osobno ne bi imaš baš ništa protiv ali od kad nanovo pokrenuh blog mnogo manje će me biti na raznim drugim mjestima i kad me uhvati želja za pisanjem, a uhvati me... Ovo sam od početka zamislio kao blog svih koji žele sudjelovati… a kad znam da je netko tak… ma ne ću te više hvaliti… onda postane i suurednik. Stoga nikad nisam niti svojatao ovaj blog kao samo svoj. Da nije bilo Leptirice i svih onih znanih i neznanih junaka :) ne bi ovo bilo niti izbliza tako kvalitetno… a sad smo se dosta naodmarali i krećemo u nove pobjede… ali prvo da odrijemam iza posla i ručka :) A kako samnom izaći na kraj… čula si onu uzrečicu: "Ako ih ne možeš pobijediti pridruži im se" :)… Ma samnom je lako, bar nekad hehe :)… kaj ste zaboravili da sam ja Dom-micek i Master-darling… doduše ;)… a uostalom čitate me pa znate kakav sam.

Misteriozna suurednica Jao, kako ovo vazno zvuci! Suurednica! Predsednik drzave, predsednik kucnog saveta, suurednica... WOW! Prvo sam mislila da postavim nagradno pitanje: "Ko je misteriozna suurednica?" , pa odustala. Ja, naime, jako slabo stojim sa misterijama. Vise volim kada je sve otvoreno. Odmah da se ogradim. Ja ovog napornog tipa, zapravo, uopste ne poznajem. Ne licno. Vas ostale, koji ga licno poznajete, pitam: "Kako se sa njim izlazi na kraj?" I bez mog konacnog "da", lepo je smislio da se podrazumeva da hocu da se prihvatim te odgovornosti. I znam sta je mislio. Ali, ova "mudra sova" nece biti "glas razuma", bar ne bez neke preke potrebe. Iz meni nepoznatog razloga, uvreto je sebi u glavu kako sam ja strasno pogodna osoba, moralno podobna, ekstremno razumna, i literarno nadahnuta, te da imam sta i o cemu da pricam. Cvrc! Stavljena pred svrseni cin, kao i obicno u takvim trenutcima pevusim u sebi proverenu stvar za podizanje morala: " Everything is coming up roses", i nesto mislim, ja uopste ne znam sta ce njemu suurednica, i koji vrag ja ovde radim. Cemu sluzi suurednica? Eto vam nagradnog pitanja. Ko mi objasni, dobije jednu Milka cokoladu. Toliko od mene, kad shvatim svoju ulogu u svemu ovome, bice vise. pozz colombina (ko zna, zna, ko ne zna, naucice)

Pažnja, pažnja... Daje se na znanje Od danas imamo izrazito kvalitetno pojačanje. Nakon dugog i pomnog biranja suurednice našao sam pravi dragulj. Cura ima itekako mnogo literarnog dara te bdsm iskustva i znam da će te uživati čitajući je. No nek se sama predstavi i… i uostalom… ona je suurednica pa nek sama odluči kaj, kad, kako i koliko. Dobro nam došla i osječaj se kao kod kuće.

subota, 06.05.2006.

Nove fotke... Odlučih malo osvježiti blog novim fotkama… malo po malo. Svako toliko stavit ću po 3 nove. A sad odoh dalje dolaziti k sebi :) od jučerašnjeg lumpanja do rane zorice :))

četvrtak, 04.05.2006.

10 sigurnosnih pravila 1. NIKAD ne vežite tako da zaustavite cirkulaciju 2. NIKAD osobu koja je zavezana na način da se ne može sama osloboditi ne ostavljajte samu u prostoriji. Ajde... ako vam baš dođe sila onda OK, ali ne duže od toga... doduše možete otići i malo dalje i duže ali uvijek dovoljno blizu da ostanete u slušnom području 3. Hladnoća je štetna za zdravlje i uostalom ubija volju... Pazite da vašim partnericama/partnerima bude toplo i NIKAD ih ne ostavljajte duže vremena na hladnom. 4. Potrudite se da sve što u nekog ulazi bude čisto, oprano, po mogućnosti čak i sterilno, ako je to moguće. 5. Za igre voskom koristite najobičnije bijele svijeće. Određene se mirišljave i/ili svijeće u boji tope na višoj temperaturi pa taj vosak može uzrokovati lagane opekline, pogotovo na nekim osjetljivijim dijelovima tijela. 6. Pazite na položaj u kojem je sub osoba zavezana ili u kojem je naređeno da bude i koliko vremenski to traje. U najblažem obliku neugodni i dugotrajni položaji mogu uzrokovati utrnuće, a u drastičnijim i priklještenje živca i sl. Isto tako i dugotrajno i učestalo klecanje ne tvrdoj podlozi može imati dugoročno negativne posljedice na koljena. Ako nije kazna u igri (a i tada imajte obzira ili naprosto nekad sami probajte kad vas nitko ne vidi, kleknuti na par minuta pa da osjetite kako je to) a želite da neko dugo kleči... stavite jastuk, ili dekicu na pod. Pazite na konfor. Subice to vole, a tako vide i da se trudite oko njih. Kažnjavanje, nanošenje boli, ponizavanje nema baš nikakve veze sa komforom osobe. Sve se to može itekako dobro postiči na nečemu mekanom, ugodnom, a subice će vas nakon takvog tretmana još i više poštovati. 7. Savjet curama sa bujnijim grudima i njihovim Domovima... ako su vezane, to ne bi trebalo biti često niti dugotrajno niti, kao na nekim "hard core" slikama-da poplave... Dali ste ikad vidjeli kako izgledaju grudi nakon učestalog i dugotrajnog vezanja na taj način... jednom riječju sve prije nego lijepo i poželjno. 8. Praktični savjet. Ovisno o tipu kože i intenzitetu radnje masnice od spankinga, ili čak i malo jačeg gnječenja te vezanja mogu ponekad niti ne nastati, a nekad su vidljive i više tjedana. Ako mislite ići na nrp. plažu mislim da prije toga trebate dobro upoznati kakav tip kože ima vaša partnerica... osim ako vam baš nije fora pokazivati svijetu masnice 9. U globalu trebalo bi izbjegavati igre oštrim predmetima jer tu i uz najbolju volju stvari lako mogu krenuti po zlu. A ako nekog pale oštrice, igle i krv (mene bome niti najmanje) koristite ili one igle za davanje inzulina ili sasvim tanke medicinske igle. Naravno sterilne i za jednokratnu upotrebu, a dobro bi bilo i poznavati osnove anatomije. A najtoplije preporučam izbjegavanje bilo kakvih oštirica ili zašiljenih predmeta. Tek tu mogu nastati teže pizdarije. 10. Kontrola disanja, izazivanje nesvjestice, pa čak i "obično" lagano davljenje ili vezanje bilo čega oko vrata može biti ugodno i napaljujuče ali u drugu ruku i jako opasno. S time se stvarno nije za igrati. ako vam se to sviđa dobro proučite navedenu tematiku. Na jednom mjestu sam pročitao nešto vrlo neodgovorno, a to je da Dom namoči konopac i onda ga stegne subici oko vrata... kako se konopac suši sve više i više se steže... još gore ako za to koristite komad kože. JAKO OPREZNO sa navedenim radnjama. I naravno, a iskreno se nadam da to stvarno svi znaju: Safe Word se apsolutno poštuje... a ako ga nemate dogovorenog, dogovorite ga ili ste bez limita (no treba imati na umu da ništa i nitko na ovome svijetu nije bez limita) dobro pratite partneričine reakcije. Iz neverbalne komunikacije i govora tijela može se mnogo toga iščitati. Granica između vrhunskog užitka i lošeg iskustva cesto puta je vrlo tanka. Ovo su neka tehnička pravila kojih bi se svi trebali držati, osim ako ne želite nekoga ozlijediti ili sami biti ozlijeđeni. U tom slučaju javite se psihijatru.

<	svibanj, 2006					>
P	U	S	Č	P	S	N
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv