Ovaj tekst je (malo preradjen) prenet sa “moj bdsm” foruma, i odrazava stav autora (tj. moje malenkosti), i ne pretenduje da bude bilo sta drugo osim toga. Postavljen na zahtev vlasnika bloga.
Ne smatram da sam neki narociti autoritet po tom pitanju, naprotiv, mislim da nemam bas previse prava da govorim o tome, posebno zbog toga sto sam robinja bila davno, i samo jednom u zivotu, i samo jednom coveku (namerno ne koristim rec Gospodar jer je On nikada nije upotrebio, a bio je to). Mada, uprkos tome, ne smatram da to ne bih mogla biti opet, pravom coveku, onom prema kome cu osetiti duboko postovanje zbog njegove licnosti, pre svega, onoga sto jeste, onoga kako se ponasa, cemu tezi, kako reaguje u odredjenim situacijama, sta nosi u sebi, njegovog moralnog i emocionalnog kodeksa... U takvog coveka bih imala poverenje, i ono bi bilo neograniceno. I, ovo mogu da tvrdim sa stopostotnom sigurnoscu, zbog toga sto sam to jednom osecala, zacinjeno ljubavlju kakvu od tada nisam osetila. Robinja ne mozes biti svakome. Bar ja tako mislim. Ma sta on mislio o sebi, ma kako sebe nazivao, ma sta radio, ako u sebi ne nosi nista sto mozes da postujes, prepoznas i volis, on nije Gospodar, ili to ne moze biti meni. Titule u bdsm-u su pomalo previse na ceni, i, po mom misljenju, olako se dodeljuju ili se prikace nekome zato sto neko ima ovakvo ili onakvo misljenje o nekome. Da, ja mogu teziti tom odnosu u kome nema limita, nema "safe word-a" (nakon odredjenog perioda i nema ga), nema nikakvog skirvanja, nema odbijanja, nema "ja to ne mogu ili to necu", nema straha od toga sta mi se moze (ili ne moze) desiti, nema straha od coveka sa kojim sam, nema preispitivanja njegovih postupaka, nema potrebe za recima (ali reci postoje, zbog potrebe za komunikacijom), ali, to me, i dalje, ne cini robinjom.
Status robinje je nesto sto se zasluzi, i potrebno je zaista mnogo toga da bi se taj status zasluzio. Zato je za robinju "zig" nesto najvrednije sto postoji, i on ne mora biti nista vidljivo, ili trajno, ili neuklonivo, moze biti tek "bezazleni" komad nakita koji se nosi svakodnevno a pravo znacenje znaju samo upuceni. Ali, bas kao sto se status robinje zasluzuje, zasluzuje se i status Gospodara. Da ne bude zabune. Ja mogu biti beskrajno ponosna na njegov "zig", ali i On ga mora zasluziti. I On mora zasluziti da ja zelim biti njegova robinja, da mi je to cilj, da mi je to smisao zivota. Ne znam zasto se stvari postavljaju tako da je svaki Gospodar / Master tek lik koga, apriori, treba obozavati? Jer, ako je nekome tek stalo do besplatnog mesa za izivljavanje, sorry, ali to ne da nije Gospodar / Master, nego nije neko na koga treba trositi reci.
Za mene (to je samo moje misljenje i ne smatram ga apsolutnom i nepobitnom istinom, vec samo mojim misljenjem), Gospodar je neko dovoljno svestan i odogovoran da zna u sta se upusta i koliko mu se predaje druga osoba, da je ta osoba neko ko postaje zavistan od njega, od njegovog morala i osecaja casti, njegovog osecaja sta ta odgovornost nosi sa sobom, i koliko mora misliti o svemu i drzati konce u svojim rukama da ne bi povredio osobu koja mu se tako potpuno i bez zadrske predaje, jer je jako lako "zaneti" se i opiti se tim osecajem apsolutne moci. Pravi Gospodar je neko kome uopste nije lako, naprotiv. Iako dobija zadovoljstvo i zadovoljenje svojih potreba, njemu je uvek, i u svakom trenutku, upravo robinja na prvom mestu, njena dobrobit i njeno napredovanje, a to, ponekad (cak ja mislim vrlo cesto) znaci da ce mnoge njegove potrebe ostati nezadovoljene, zelje neispunjene, njegovi limiti cesto biti stavljani na probu, njegovo iskusenje je daleko vece i zahtevnije. I to izaziva postovanje.
Za mene, Gospodar pre svega, ima edukativnu ulogu. On je taj kome je stalo da pomogne meni, kao njegovoj robinji, da budem bolja osoba, neko sa kime ce se ponositi zbog onoga sto jesam i sto zelim da postanem, zbog mog truda i zalaganja da postanem sve ono sto mogu, da ispunim svoje potencijale, da pomerim svoje granice, da ispravim svoje mane (bar one koje ja licno smatram manama), da popravim svoje nedostatke, jednostavno, da napredujem kao osoba u svakom pogledu. To, naravno, nece postici time sto ce vitlati unaokolo bicem i ponavljati kako nesto treba da uradim jer je on moj Gospodar i zna sta je dobro za mene. To moze postici samo time da me upozna do krajnjih granica (sto je, naravno, na meni da mu omogucim), i ako mu je dovoljno stalo da mi u tome pomogne. Ako nije, bez obzira koju titulu sebi dao, on je Dom a ja sam njegova subica, a to vec nema veze sa odnosom Gospodar / robinja, nego samo sa necim u cemu oboje uzivamo i cemu se prepustamo jer nas to pali. Kako cemo se mi medjusobno zvati, to je vec stvar dogovora i sta koga pali, a ne onoga sto jeste i kako stvari stoje. Mogu ga zvati i mojim Bogom nad Bogovima, ali on NIJE moj Gospodar. Sa druge strane, mogu ga zvati i obicnim seronjom (sto je malo verovatno, ali cisto zbog ilustracije), ali, ako prema njemu osecam i postovanje i imam bezgranicno poverenje u njega, ako mu se predam na taj nacin a on preuzme odgovornost za takvo predavanje na pravi nacin, onda je on moj Gospodar, bez obzira kako ja zvala njega a kako on mene. Onda on zna kako sa mnom treba postupati, na koji nacin da od mene dobije sve to, kako da zasluzi moje postovanje, kako da stekne moje poverenje, kako da izazove u meni zelju da se predam na taj nacin bas njemu i nikom drugom. Sta ce on od mene traziti i sta ce on ocekivati da ja uradim da bih pokazala da jesam njegova robinja, to je vec nasa stvar, i ja sam sigurna da to nikad ne bi bilo na moju stetu ili nesto sto bi nastetilo meni kao osobi, sto bi me povredilo iznutra, sto bi me unazadilo ili uplasilo do te mere da dobijem fobije ili trajna ostecenja.
Naravno, to nikako ne znaci da nece gresiti ponekad, da ponekad nece od mene traziti nesto sto ja ne mislim da sam spremna da uradim, da nece, ponekad, dolaziti i do situacija u kojima cu ja misliti da nesto ne radi kako treba, ali, ako je pravi Gospodar, uvek ce saslusati sta ja imam da kazem o tome, saslusace moja razmisljanja, moje stavove, moje razloge zbog kojih mislim da je nesto pogresno, i resice to na pravi nacin, odnosno, ispravice svoju gresku na obostranu dobit i obostrano zadovoljstvo. I Gospodar je taj koji zeli da napreduje, da se menja, da postane bolja osoba. Nema bezgresnih i nema osobe koja nece uciniti pogresan korak, i bas zato Gospodar slusa svoju robinju i bas zato od nje zahteva da razmislja svojom glavom, da ima svoje ja, da bude jaka licnost, jer ako to nije, onda ona ne moze da mu pomogne, onda je odgovornost za citav odnos prebacena samo na njegova ledja i to, onda, nije taj odnos, vec odnos devojke / zene koja je submisivna i mazohisticna i ne zeli nikakvu odgovornost u svojim rukama, vec samo da sluzi zbog toga sto je to zadovoljava. U takvom odnosu, zapravo, osoba koja treba da bude Gospodar samo gubi, ne dobija ono sto zeli, osim nekoga kome moze da radi sve sto pozeli, a to mora da dosadi posle nekog vremena, i desava se da takve "robinje" izgube Gospodara, da budu ostavljene, mada, i u tom slucaju, Gospodar ce se pobrinuti za svoju robinju, iako smatra da ona nije ispunila njegova ocekivanja.
Pravi Gospodar ocekuje od svoje robinje (govorimo o 24 / 7 odnosu), da mu bude druzbenica pre svega, neko na koga moze da se osloni, neko ko ume da saslusa, da pomogne, da bude zanimljiv sagovornik, neko ko ima svoj stav i svoje misljenje, neko ko razmislja svojom glavom, ima slicna interesovanja kao on, pokazuje zelju da ucestvuje u zajednickim aktivnostima, trudi se da napreduje u svemu, pocevsi od svog obrazovanja pa nadalje. On, sasvim sigurno od nje ne ocekuje da bude bezlicna lutka koja se u svemu slaze sa njim ili da bude robot koji sve radi mehanicki. Cak i kada kaznjava, Gospodar ocekuje od svoje robinje razumevanje kazne, jer, inace, kazna ne bi imala nikakvog smisla. Biti robinja nikako ne znaci da si 24 / 7 vezana ili bicevana ili na kolenima. Biti Gospodar ne znaci da si sadisticki manijak bez ikakvog postovanja prema objektu svojih aktivnosti. Taj odnos je vrlo speifican i podrazumeva ekstremnu kolicinu iksrenosti, postovanja, poverenja, emocija, davanja, primanja sa obe strane. Zato je "titula" tek naziv ako nije zasluzena.
Sta bih ja uradila da moj Gospodar zatrazi nesto za mene strasno i nezamislivo od mene? Ne znam, jer mislim da kada je to pravi odnos, onda nikada necu ni morati da saznam, jer moj Gospodar ne bi to od mene ni trazio, odnosno, ne bi trazio nesto protivno razumu ili nesto sto meni moze da naskodi. A, ako bi trazio to od mene, onda to nije takav odnos, i on nije moj Gospodar, i imam sva prava da se na to nasmejem i da mu kazem da ne lupa gluposti i da leci svoje komplekse tamo gde je predvidjeno da se kompleksi lece.
Gospodar vodi rcuna o svojoj robinji. Ona je ne samo njegovo vlasnistvo, i kao takva vrednost o kojoj se vodi racuna, ona je i njegova slika i prilika, odnosno, slika i prilika njegovog umeca, sposobnosti, snage, mentalne snage, njega samog. Njemu je stalo da ona bude najbolja sto moze, jer on treba da se ponosi sa njom. On vodi racuna i o njenom fizickom i o njenom mentalnom zdravlju, o nacinu izrazavanja, o sposobnostima predstavljanja u drustvu, o njenom izgledu, o njenom ponasanju, o svemu sto nju kao osobu podize na visi nivo. Njen uspeh u tim stvarima je i njegov uspeh. Ko zeli da pored njega u drustvu sedi neuroticna, nestabilna, neinteligentna, nevaspitana, neuredna, nekulturna, neobrazovana osoba? Jedan Gospodar koji drzi do sebe, ima visoko misljenje o sebi, radi na sebi kao osobi? Sumnjam. Zato, ako vec govorimo o takvom odnosu, onda treba postovati potrebu robinja da svojim Gopodarima pripadaju do kraja, da im sluze na nacin na koji to njihovi Gospodari od njih zahtevaju, da budu ponosne na to sto jesu, na svoj status, na sebe.
Odogovornost je robinje da uvek i u svakoj situaciji sluzi na cast svom Gospodaru, i to je na njoj da shvati. Time pokazuje koliko postuje svog Gospodara, i koliko On uspeva u njihovom odnosu.
c.
Post je objavljen 24.05.2006. u 23:42 sati.