Došel krležijanski Astro u Grad, da se pokloni stoljetnim Idealima svega
Horvackoga, pompoznog kak se šika:
U Beč su gledali svi varažlinski i, poslije njih, svi agramerski
poklisari i guzolisci, osim onih koji su s istom ljubavi gledali prema
Pešti, ili poslije Dar Ul Džihadu, ovaj, Beogradu, nizvodno Velike Rijeke:
Obično su zapravo gledali prema oba ta grada, i procijenivši otkud će u
njihove kese upasti više zvečećeg zlata, išli su tamo lizati...ono što su već lizali.
Ali dobro, i to je kultura, makar i bila sakralna, bolje čak ni Bečani nisu
znali smisliti, koji su ipak majstori kiča:
Njima bu i na Nebu kičasto:
Kad bi se obogatili i osilili, gazde iz ovakvih rezidencija
bi ih, na tečnom njemačkom ili mađarskom ili kojem već bilo kulturnijem
zaiku od njihovog, seljačkog, podsjetile da je bečka konjska guzica vrijednija
od one horvatskog kmeta koji glumi parlamentarca i dali bi im po gubici ili tintari,
da si ne misle da su ikako jednaki pravoj Gospodi. Lijepo je to opisao meštar Krleža.
Kroz Beč sam uvijek samo prolazio, autom, autobusom, avionom, skoro pa
kočijom... gle, brodom nisam, možda treba jednom probati.
Kao zasigurno dosadan grad, uvijek sam ga ostavljao "za mirovinu". Izgleda
da se ozbiljno približavam tom dobu, jer sam došel kak spametna glava
pametovati o zvijezdama, na najvećem skupu astronoma ove godine (i sve do
2021, "General Assembly" Međunarodne Astronomske Unije se održava svake 3
godine). Došao sam kao tuđinski, jer poljski, a ne "domaaači" austrijski
plaćenik ili podanik još domačijeg bana Hedervarija ili slične mađarske
napuhane lutke. Došao sam sa Sjevera, ali ja sam samo jedan u podugačkom
nizu, a otišao sam tako davno da kao da niti nisam bio u Lijepoj Njihovoj.
Osim Austria Centra
di smo konferencirali
prošetal sam i obližnjim parkom uz Dounauturm
otkud je impresivni pogled natrag prema Austria Centru i okolici:
Pogledal sam si i malo po gradu. Tu blizu sam stanoval:
Lepo im je vu centru:
Našel sam se uz Alte Donau park, u luci
s prijatelom koji tu več skoro 30 let tuju zemlju ure i kopa, tak kak ja
za sebe i neke druge kopam nebo, koje na sreču nema granice ni žandare.
Kaj se more, pak sme Horvati!
Pogledal sam si i Prater, jedna klasična fotka:
Druga malo kompliciranija:
Lokalna ljepojka:
Prater je i dalje živahan, ljudima nije dosadio
Crkva isto zarađuje, ne daje raja dosta za sve aute i kavijar? Snimite natpis
"OMG" na reklami, haha!
Moje impresije z krležijanskoga Beča su pozitiiivne: lepi je to grad.
Vugodno sam se osečal tam, čak mi ni smetalo ni to da je saki tretji stanovnik negdi
z nižjega toka Dunava plavog, tam iza Dalja, tak da sam ih sve razmel kaj su
govorili vu metroju i v strassenbahnu. Boljše bi bilo da nisam, ali kaj
buš... ja bum pivu, rekel bi ne jeden "naš".
|