Rock mi je skinuo grudnjak

Neznam odakle bih počela...Znam samo da ovaj post moram napisat jer sam zbog njegove teme samo tokom današnjeg dana isplakala mnogo suza. Danas sam u Zagrebu vidjela tipa mojih godina kako sjedi unutar haustora svirajući svoju gitaru. Nije bio poput ostalih uličnih svirača koji strepe sa koliko će teško zarađenih novaca otići kući, ali se nebi moglo reći niti da je svirao potpuno bezbrižno krateći si tako jednostvno vrijeme i pokazujući svoj talent drugima. Ovaj je u sebi nosio nešto drugo... Neki nepokoreni bijes, neku nerazjašnjenu tugu, neko veliko razočaranje sa svijetom koji ga okružuje. Teško je reći kako sam je to zaključila vidjevši ga samo na trenutak, ali ono čime je taj dečko odzvanjao sastojalao se od iskrenog stava da ga više ni za što nije briga onako kako te briga nije samo kad izgubiš posljednju nadu. U trenutku dok sam prolazila pored njega njegova duga kovrčava plava kosa padala mu je u potpunosti preko lica dok se naginjao na d svojom gitarom uranjajući sve dublje u glazbu koju je izvodio. Noge u crnim starkama ispružio je duž cijelog poda, a na sebi je imao i sve ostalo crno: majicu, hlače (& filozofiju života)... Kad sam se opet osvrnula, imao je glavu lijeno prislonjenu uza zid kao, da bi mu da to nije napravio, klonula skupa sa cijelim tijelom. Svirao je stvarno dobro - kao da je jedno s gitarom. Držao ju je kao da je bash ta gitara jedina koja ga razumije, jedina u kojoj može pronaći utjehu i samim time njegova najvrijednija imovina bez koje, bi blago rečeno, njegov život bio nepodnošljiv. . . Zašto me to toliko dirnulo? Zašto sam se radi toga počela kasnije plakati kao blesava čim sam došla doma? Razmišljala sam dosta o tome kakva sam ja uistinu osoba. Kažu mi da sam dobra, zabavna,zanimljiva... Ali je stvar u tome da moj život uopće nema svrhu niti je zanimljiv niti poseban. U prvi sam mah vidjevši tog dečka pomislila kakva sam ja sretnica! I jesam... Vidjela sam, dok sam mu davala pare iz svojih džepova, da u svojoj kutiji ima manjenovaca nego što ja spiskam za jedno popodne, a to mi nije nimalo teško ako se uzme u obzir da sam ja jako dobra u toma da pare zapijem ili ih profućkam na partiji biljara. Ali to je sve u čemu sam dobra! Problem je u tome da se meni jako sviđa biti razmažena i uživati lagodan život, ali sam počela shvaćati da to nije sve što ja mogu dati... Objasnit ću to ovako: svatko od nas ima svoju "gitaru"! Znam da će zvučati čudno, ako je dečko s gitarom mene uopće vidio sigurno je da se nebi samnom mijenjao kao što se nebi mjenjao ni sa kime na svijetu jer rijetki su sretnici poput njega koji su u tako ranoj dobi pronašli ljubav svog života. Voljela bih reći da sam jedna od tih, ali iskreno - ja neznam još uvijek gdje leži moja odanost. Znam da ću ju naći i to zato jer ću se promijeniti. Sad kad sam u pubertetu, dobi kad svi misle da su u pravu & nadaju se da im hladni bijeli svijet neće pokopati ideale, ja se moram boriti sama protiv sebe dokazujući sebi koliko sam dosad bila u krivu. Bila sam spala do te mjere da sam bila jako dobro svjesna da ne birajući sredatva mogu dobiti (ne zaraditi-dobiti) sve što poželim - ponekad su to bile sitnice, ponekad ne. Netko je jednom rekao da sreću treba tražiti u malim stvarima jer velike stvari ionako ne postoje. To je istina - veile stvari ne postaju same od sebe, mi ih činimo velikima, a onda one nas čine velikima. Ja sam morala vidjeti kako dečko drži drvnu kutiju sa 6 žica onako kako držite svoje nokte na prstima da bih to shvatila. Trebala sam vidjeti dečka koji usprkos činjenici da ga je svijet razočarao drži se svoje gitare jer zna da ga bash ona nikad neće. Moja velika stvar me još čeka tamo negdje (možda već u susjednoj sobi), a gdje vas čeka vaša morate sami otkriti. . .

Danas sam sva u bedu! Djelomice jer sam ful neispavana. Zato kaj sam i jučer bila u bedu i nisam mogla zaspata pa sam pričala s Tajči na mob sigurno negdi do 5 ujutro. Onda smo se ustala rano pa smo otišle u dm di sam ja spiskala 105 kunića , pa na cugu...sedile smo u Onixu sigurno par sati. Ali sam onda ja morala doma doć i tad je sve krenulo naopako... Opet sam pala u bed radi mnogobrojnih stvari koje su mi nedostupne. Vama će se ovo možda učiniti malo neobičnim, ali i ja sam neobična djevojka. Naime ja bih željela mnogo toga: Željela bih svoj vlastiti svemirski brod u kojem bi ja bila boss ko Han Solo svom Milenium Falconu. Nemora to čak niti biti velik brod - dovoljno je da ima mnoštvo registara jer bi mi to bilo tak simpa. I kad ću imati 18 ja sjedam na prvi avion za Kaliforniju i znajte da neću odustat dok Hayden Christensen ne postane moj muž. To mi je jedna od najvećih želja a kaj bi ja kad znam da se možda nikad nebu ispunila... I zašto živim u svijetu u kojem nebih čovjeka kojeg volim mogla varat s Ryanom O'Reilyem koji ima pogled vraga koji bi te najradije pribio uza zid i ... dalje nećemo. Oh da je bar sad 1966. a ne 2006... Zašto mi je život tako neispunjen?

Jučer su me moji digli oko pol 8 i onda smo išli u Koprivncu. Prvo sam mislila da nebum našla bash nikaj kaj bi mi se sviđalo tamo,al sam ipak našla 2 majice : jednu RHCP I jednu PMS. Djeco izvucite pouku iz ovoga: Mene se nesmije rano budit jer sam onda jaako mrzovoljna i užasno nesretna, ali se to na sreću može jako lako ispraviti – treba mi samo nešto kupiti i odma sam na vrhu svijeta. Moji su starci zatim zaključili kako bi bilo bash super da mi odemo u toplice. Ne želim ja tu nikog kritizirat niti ništa, zapravo je jako lijepo od njih kaj su se sjetili da mi odemo tamo, ali … mogli bi mi barem povremeno malo prije reć koji su njihovi planovi da se ja znam pripremit. Mama se bila ljutila na mene zakaj si nisam ponjela svoju kremu za sunčanje – heloo? Ja nisam da zadnjeg trena znala koji su im planovi! No dobro…
Vodeni znakovi poput mene jednostavno vole vodu. Znam da zvuči glupo, ali tako je

Hehe! Neznam kaj bi pisala pa sam probala izvuć par forki iz onog kaj je mama snimala (bože mi oprosti, ali je ta žena fakat antitalent za snimanje s kamerom). Toplice su moram priznat bile najbolje dosad, a ja sam ih vidla fakat dosta pošto ovo ljeto nismo išli na tradicionalni posjet morskoj obali. Vidite ovu blijedu ko sir točkicu na ogromnom crvenom toboganu? To bi bila ja.

Bazeni mi sami po sebi nisu nešto, nemaju valove u bazenima ili tak nekaj, ali tobogani su prejebeni. Meni se osobno najgore bilo vozit na onom žutom koji je skroz zatvoren, a ja se takvih stvari užasavam. Bojim se uskih prolaza, imam neku fobiju jer se u tome ne možeš uspravit (i okrenut u drugom smjeru) i to mrzim kod sebe. Ali mi je drago jer sam strah uspjela nadvladat i provozat se tim toboganom … i opet i opet… Najbolje mi je for a bila kad su neki klinci zakrčili taj tobogan, a između njih 5 i mene je još bilo jedno malo dete (dok smo bili gore bilo me je to dete tak mazno da sam ga pustila napred). Ak se uzme u obzir da je iza mene bilo još ljudi, čak i kad smo krenuli bojala sam se za to malo dete da se nebi još svi obrušili na njega tako da sam na neku foru bez razmišljanja uzela ga u svoje ruke i s njim u naručju dovršila vožnju. Hm ... kad malo bolje razmislim moglo bi se reći da sam se riješila 2 straha. Zapravo ja ne volim biti u blizini male djece jer mislim da niti ona ne vole i jednostavno se ne planiram mučit s njima, premda zapravo čekam u strahu dan kad će mi netko reć kak mi slatko to dete pristaje. Malo to ljudi razumije i zapravo to nije bitno. Bitno je da sam ja jučer imala super dan.

Dokazano je ... Sad je i znanastveno dokazano da ja nisam bash posve čista u mozgu. Bile smo Ivy i ja kod bioenergetičara. Ona – njoj ne valjaju bubrezi. Navodno. A ja ... Meni nije nešto u redu s glavom. Navodno. On mi je reko da ne bih trebala spavat na mjestu podležnom utjecaju podzemnih voda. Možda uspijem nagovorit stace da se odselimo jer Vrtlin zasigurno ne može imat dobar utjecaj. A to mi glava ne funkcionira kak treba je istina – nažalost. Problem možda leži u tome kaj me uvijek jedna od mojih divnih prijateljica probudi ujutro tako da me zove na mobitel, a ja idem spavat ... recimo samo da Oz nije zadnje kaj gledam. I onda znam ponekad danju imat strašne glavobolje, vrtoglavice & co. No postoje i druge stvari... Tako sam ja bila danas u parku s Ivy kad sam odjenom vidjela 10 malih zelenih kako plešu salsu po crvenoj gredi i onda je jedan od njih opao jer su ga slučajno gurnuli. Fora je u tome kaj nije meni bilo dosadno pa sam to išla zmišljat sebi u gušt, već ja te stvari jednostavno vidim. Zapravo ih ne vidim u stvarnosti, vidim ih u svojoj glavi & znam da to što vidim ne može biti stvarno, ali opet to meni izgleda da stvarnije ne može. Moglo bi se reći da imam povremene halucinacije – ja sam djevojka koja vidi ono što drugi ne vide. Kao ona cura George u onoj seriji Tko živ, tko mrtav kad vidi gobline jer je ona kosac. Dok sam se vozila Zagrebom u autu bilo mi je fora gledat ljude kak plešu po krovovima na glazbu koju sam ja slušala an iPodu. I onda se ni otkuda stvorila ta časna sestra pa je sva okolna svjetlost koju je davalo sunce nestala i tu je časnu obasjavao reflektor. Ona nije plesala, nije mi bila zanimljiva po sam reflektor prebacila na curu u sivom kaputiću... Još kao mala imala sam zamišljenu prijeteljicu i često bih pričala sama sa sobom. I nekad dobijem vizije koje znaju biti najrazličitijih vrsti, ali najčešće je to samo feeling zbog kojeg ja znam da će se nešto obistiniti. Nisu te moje vizije ništa posebno ... samo tu i tamo skužim ko će pobjedit u najbržem prstu na milijunašu ili koje bi polje tip trebo ostrugat da nešto dobije. Nisam nikad pogodila brojeve na lotu hehe. Ali zato znam puno drugih stvari. Znam da će mi mama umrijet prije tate isto kao što sam znala da će mi P!nky umrijet prije druge ribice koja, evo, još živi. Ja to jednostavno znam i to je tako! Ivy će otvorit svoj studio ako ne odustane od plesa – to isto znam. Isto tako uvijek kad ja nešto zaboravim – ja dobijem taj feeling da nešto nije u redu. Mislite da sam luda? Neznam. Ne bih ja rekla zapravo da sam luda – više neobična. Probala sam riješit onaj Roschacov test
Znate kaj su mi rekli?

Andy, your subconscious mind is driven most by Peace

You are driven by a higher purpose than most people. You have a deeply-rooted desire to facilitate peacefulness in the world. Whether through subtle interactions with love ones, or through getting involved in social causes, it is important to you to influence the world.

You are driven by a desire to encourage others to think about the positive side of things instead of focusing on the negative. The reason your unconscious is consumed by this might stem from an innate fear of war and turmoil. Thus, to avoid that uncomfortable place for you, your unconscious seeks out the peace in your environment.

Usually, the thing that underlies this unconscious drive is a deep respect for humankind. You care about the future of the world, even beyond your own involvement in it. As a result, your personal integrity acts as a surrogate for your deeper drive toward peace and guides you in daily life towards decisions that are respectful toward yourself and others.
Though your unconscious mind is driven most strongly by Peace, there is much more to who you are at your core.

Oćete skraćenu verziju na rvackom? Mene navodno tjera kroz život neka višlja sila koja mi određuje da postignem što bolje rezultate, ali i pomognem drugima u životu da dosegnu svoj unutarnji mir. Yeah right. Votevr. Sam luda – nisam? Ko bi to znal… Ali dajte mi ne kraju krajeva recite … koga je to uopće briga?

Imam dvije objave. Oćete prvo dobru ili lošu? Lošu kažete...
Odlučila sam jadna i izmučena podnesti reklamaciju na račun svojih roditelja. Tatu volim više od mame. To je tako, ja za to nisam kriva i ja tu ne mogu ništa. Isto ko i s Kukuruznim nisam sama odlučila, odlučila je o tome neka višlja sila na koju ja utjecati ne mogu. Cijeli svoj život nastojim ugoditi starom, ali je istina prava da za njega ništa nije dovoljno dobro. (Ako vježbam 1 sat dnevno trebala bih 2, ali ako sjedim 2 sata trebala bih 3). To što imam 5.0 je ok, ali bi bilo još bolje da imam npr.63 boda (ali kako ću kad „ništa ne učim“). Ne mogu reći da ja moj stari savršen on mi je npr. par puta rekao da sam razmažena jedinica koja gleda samo na sebe. Nisam se zbog toga bash uvrijedila jer znam da je to istina s kojom sam se ja odavno pomirila nadopunjujući ju onom velikom mudrošću : ako se sam ne pobrineš za sebe nitko se drugi neće. Ali u one epitete koje mi stara ponekad zna dati odbijam vjerovati, jer ovako inače ona meni tepa:
„Tebi u tvom životu fali detaljni plan & program i zato iz dosade radiš gluposti.“
„Znaš ko to radi? Kurve u porno filmovima“
„Misliš da si nešto posebno, ali nisi – ti si zapravo najobičnija prosječna cura koja želi biti nešto posebno“
„A koja to tebi vjera zabranjuje da ti jedeš meso?“
„Prije si mi bila slatka, ali si mi sad kad si si obrijala glavu odvratna“
"Kašlješ? Znala sam da pušiš"
( i moj osobni favorit) „Ti si cijeli dan na ulici ko drek na cesti.“
Ne lažem i ne preseravam se – sve navedeno je istina koje se nemam zbog čega sramiti. Hedonist sam : ne velim da nisam razmažena & da nemam svoje hirove. Ali onaj kome se ovo nije dogodilo ne može mi reći da suosjeća samnom. Znam da me moja mama voli (u najmanjem slučaju kao ja nju), ali opet me ponekad prelako osuđuje. Jer ja nisam uistinu niti nikakva stereotipna dosadnjakovićka, niti prostitutka (samo zato jer odem do bazena u minici), trebala bi bit posebna njoj pošto sam joj jedino dijete, nisam nikakva vjerska sljedbenica & nisam svaki dan/cijeli dan vani (a i da jesam zar to nebi bilo bolje nego da se dosađujem doma?) Ne mogu vidjeti zakaj mi se mama najčešće žali da sam cijeli dan vani. Ja imam plan & program: dopodne spavam, jedem, odem van s društvom & na netu sam što bi značilo da 3/4 svog plana & programa ja provedem doma.Sve da mi starci ovo i pročitaju (a neće) nije me briga jer sve napisano moja stvarnost.
Sva sreća (da-ovo je dobro priopćenje) pa postoje prijatelji/ce. Postoji jedna koja je u svakom mom postu (i ja u njenom) – Ivy( i ko još nije mora pogledat njen post od 13.7.! Ovom prilikom njoj posvećujem ovu pjesmu. Iako joj se možda neće svidjeti. Iako to nije možda pjesma koju pjevaš frendici. Od Merita'sa je (da, opet). Opisuje nečin kako mi prolazimo ovim gradom:
Sami na ulici ł u mraku mi smo slijepi putnici łł sami na ulici ł u gradu ł umornom od ljubavi łł kao da nsa nema tu ł s korakom u koraku ł hodamo u snu łł nekoga ko ja i ti ł ko se zna nasmijati tražimo u snu łł ponekad želim ł sobu punu sretnih ljudi ł ljudi što ljudi se ne boje ł ponekad želim ł sobu s pogledom na svjetlo ł svjetlo i boje łł sami na ulici ł u gradu ł koji budne ne voli łł sami na ulici ł s mjesecom u raku gdje bi mi łł

Pa postoji ta pjesma - kaj oćete?
Tako me sram... O tako me sram... 2. put sam ovaj tjedan bila u Zagrebu i niti jedan put nisam uspjela nagovorit svoju staru da mi bilo kaj kupi. Prvo smo bili u dubravi di mi kirurg nije htio izvadit zub jer imam herpes na usni (bez šala o žvaljenju molim). Onda smo moju baku odpeljali u šalatu di je na čekala 2 sata na pregled. Aha! Stari i ja smo ubijali vrijeme sedeći u birtiji-ja sam pila kavu s mlijekom, a on si je naručio tonik na što je moj komentar bio kak ja to nikad nebi mogla pit jer mi je to pregorko i bezveze. Onda smo se još malo bash bezvezno vozikali. Pa smo išli na ručak u neki restoran di služe većinom meso i ja sam se jadna morala snalazit kaj bum jela. Odlučila sam se za kukuruz. BTW: pogodite kaj su mi naručili za pit dok sam ja bile na WCu? Da ... tonik. Fora je u tome kaj mene nitko ne voli dovoljno da bi bash slušao ono što ja imam za reći i to me ponekad rastužuje. Uvidjevši to ja sam se počela plakat. (Onda su mi naručili Coca-colu.) Na povratku sam kući slušala pjesmu koju je P!nk napisala "samo za mene"(pokažite da postoji bar netko koga je briga kaj ja mislim tako ćete ju pročitati:

She's back on drugs again
Even though she knows it ain't right
She can't even call up her friends
And say "help me save my life"
She's so ashamed of herself that she's come full circle
Nobody understands what it's like to
Be this girl
So she disappeared, and she
Wasn't clear, and she
Didn't say where she was going

Save my life, won't you help me
Save my life, won't you help me
Save my life, won't you hear me
Save my life, won't you help me

She had the man of her dreams
And some success
And she was so happy, and looking well
It was this one dark night, that she
Slipped
And then the next morning that she
Felt like a piece of shit
So she's hanging out, and she's
With the crowd, and she's
Travelin' where the wind is blowing

And he's a real good guy and he
Wants to save her 'cause he's
More than been there all before
And she's so confused and his heart is breaking and he
Dreams she's knocking on his door

Kad sam došla doma sam se istuširala. I onda me oraspoložila jedina stvar koja me može oraspoložit... Pala sam sa stolca. Uživila sam se u sviranje i pala sam sa stolca. Onda sam išla van malo s Ivy. Mislim da se konobar iz Onixa nas boji jer mu mi stalno podvaljujemo neke fore: neki dan smo mu se smoijale kad je nekoj bakici moro objašnjavat koja je koja vrsta sladoleda. Na kraju smo nakon Kule(di sam se ja ludirala uz taktove -Dani California), K.V.A.R.K.a i Speca di smo igrale košarku završile u parku ljuljajući se. Ja sam joj onda pokušavajući nadglasati zvukove Peppersa iz mog iPoda objasnila kako se ja bojim starosti jer su stari ljudi većinom blesavi i niko ne nosi starke, a ja volim nosit starke. Zato bih voljela da ne moram ostariti kako bih mogla nositi starke do kraja života. Želim da kad me u 25 godini pregazi šlaper kremiraju s mojim starkama. Ili to ili ću se morati odreći gimnazije kako bih vježbala svaki dan bubnjeve i postala rock zvijezda jer oni mogu isto radit kaj oće i niko im ne veli da su ludi... Al ko zna... Daleko je budućnost još...

Prije nego počnete čitat moj post oću da svi odete na Ivyn blog i pregledate njen post od 13.srpnja!!! Nešto što jednostavno morate vidjeti.
Danas sm imala prejebeni dan. Digla sam se relativno rano i za to je kriva Tea jer me probudila već u 11. Bila sam pospana jer sam noć prije gledala Oz , ali kad se treba klafrat nikad nisam umorna. Mami je danas bil ročkas pa je pala jedna torta. I onda... otišle smo Ivy & moja malenkost van. Dok sam ja čekala da se ona spusti iz zgrade počeo je ljetni pljusak pa smo se morale sakrit u kavanu (video zapisi navedena događaja na njenom blogu). Pa je prestalo pljuštit pa smo otišle do kule i tam smo se predozirale – na sreću nas nisu morali vozit u bolnicu jer je naša droga rock. Onda sam se našla s Teom i onda smo išle malo po gradu i onda smo išle u dm. Stavila sam si na zapešće to neko sjajilo i još uvijek nakon mnogobrojnog pranja ruku ono ne ide dolje – ja ga kupujem 100%. Vrnula sam se rano i onda . . . išla sam svirat. Bilo je prejebeno! Ne moje sviranje već to kaj sam opet svirala i kaj sam znala kaj ću svirat. Bed je u tome kaj ja zapravo neznam tablature pročitat i onda kad krenem da bum svirala bash bubnjeve nemam inspiracije, a nekad niti volje. E pa danas sam imala i svirajuć sam se oslobodila. Ljenost nije loša u malim količinama, ali kad te sputava u tome da radiš ono kaj voliš onda ti na kraju može biti samo žao kao što ja sad žalim jer sam da sam vježbala redovito mogla sam dosad imat puno bolji zvuk. Čula sam priče i o tom nekom kampu u kojem se uči svirat i ja bih stvarno htijela ić, ali nema šanse da pem. Zakaj? 1.to traje od 1.-6. 8. a ja tad imam ugovoreno hrpu pregleda (okulist, leće, ortodont), 2. moji mi vjerovatno to neće htjet platit (jer oni misle da je bezveze da oni ulažu u to, kad ja sama ne uažem sabe u sviranje), 3. to je za manje odmjesec dana – 100% su već i više nego popunjena sva mjesta u tom kampu... Prava je istina da me sram! Ima puno klinaca koji idu u muzičku samo radi 2 boda pri upisu u srednju i zapravo ne vole svirat i ić u glazbenu. Ali se meni koja sam oduvijek pričala kako obožavam bubnjeve nebi smjelo događat ovo što mi se događa. Ne ide mi... Voljela bih otići u taj kamp i naučit neke stvari – stvarno bih to voljela.... Ali neznam zaslužujem li to. Al od danas vježbam svaki dan – kunem se! Pa nisam se valjda odrekla svojih snova o tome da idem u ZG u dom i učim se npr. u MIOCu ili da idem u jezičnu gimnaziju u Koprivnici radi ničeg. Odabrala sam muzičku pod cijenu robovanja ovom gradu kojeg mrzim. I sad samo moram dokazat svima da to nisam učinila bezveze već znam što radim (iako neznam kaj radim jer Andy nikad nikam s tim bubnjevima neće dopjet). Slijedim svoju ljubav iako kuda će me odvesti neznam.

Testiraj se:
Koji sam glazbeni instrument?

Set bubnjeva
Thnički zapravo i ne glazbeni instrument, ali jednako vitalan. U mnogo načina kralježnica ili kamen(rock) grupe. Držim stvari pod kontrolom. Radim puno buke i istovremeno sam jako cool. Možda ne bih trebala bit budna noći. Još kad bih note čitat mogla...

Quizzes by myYearbook.com -- the World's Biggest Yearbook!

Još volim te ł a naglas neću reći ł a naglas neću reći ł kao da će riječ opeći łł sa tijela tvog ł moje se tijelo briše ł boje pepela uzima łł na prstima ł kroz tvoje misli gazim ł i bez tragova odlazim łł nije vrijeme za ovu ljubav znaj ł nije vrijeme i to se zove kraj łł bol, sav moj bol ostaje s tobom ł svijet, sav moj svijet postaje tvoj łł ti uvijek budi taj što zna dobit' sve za sebe ł ti uvijek budi sve što nisam ja ł ja bit ću tvoja zemlja zaboravljena ł zemlja nikad nađena łł Meritas

Vidiš li sad Ivy kako stvari uistinu stoje u mom svijetu? Svako se jutro budim i zapravo ja neznam dali bi ja trebala voljeti Kukuruznog ili ne što je samo po sebi smiješno pitanje jer realno gledajući ja s tim nemam apsolutno ništa. Puknulo me, puknut će me opet! Istina je prava da se osjećaj kao osjećaj sam po sebi nije previše u ovih posljednjhih mjeseci promijenio. I dalje mi fali kad ga nema. I dalje mislim na njega puno više nego što mislim na bilo koga drugoga. Ali ja stvarno nisam kriva! Ja si svaki dan ponavljam one laži :“Ne volim ga, ne volim.“ I sad sam ok... Iako samu sebe rastužim kad se uhvatim kako šećem po gradu i nadam se da ću njega sresti – znam da nebi trebala biti tako glupa. Znam da se tako mogu samo rastužiti jer su premale šanse da ga sretnem, a i samo sresti ga meni nebi bilo dovoljno.Ali polako se sređujem.... Puno mi se toga dogodilo u zadnje vrijeme. Nisam više ona izbezumljena klinka koja pizdi jer joj nezna protumačit nekaj kaj joj je on rekao ili je sva happy zato kaj ga je imala priliku vidjet kak svira svoj sax pa su joj se zbog toga leptiriću u trbuhu uskomešali... A on koji je uzrok većine mojih problema, niti nezna kakva sam sve lica skrivala izaonog nasmješenog kad sam s njim razgovarala, on ne može pojmiti kolike sam ja suze baš zbog njega isplakala, ali on stvarno za ništa nije kriv. Kao što sam rekla više me ne mogu tako lako slomiti basmislice i najiskrenije sad više niti nebih mogla biti s njim jer se u meni previše toga dogodilo. Ma nisam 100% sigurna da sam se odljubila od njega – teško da bi ja sve ovo napisala da se jesam odljubila... Ali sam na dobrom putu da sam sebe uvjerim u to da se mi on više ništa ne znači! Postoje i drugi ribeki u moru...

BTW: Sorry ak svima nisam odgovorila na komentare... Htjela sam al kompovi u K.V.A.R.K.u nisu radili kak spada a ja se sad malo žurim jer planiram još večeras neke stvari napravit... Ma moram ranije u krpe – sutra rano idem u Zg!

2 dana sam izdržala bez neta. OK - skoro 2 dana! Skužila sam da je zapravo bash super kaj ove godine nepem na more. Ja mogu kad god radit kaj god oću!!! Dok si na moru svaki se dan samo kupaš i to je to. A kad ti se recimo rola, vozi bic, ide na net, ide s svojom ekipom do parkića... nemreš jebiga. Ovako nema šanse da upadnem u rutinu - no faking way! Jer sam ja jedan dan u jednim toplicama sa starcima slušam iPod po putu i bash mi je lepo, drugi dan se dignem oko podneva i onda odem malo do Ivy na bazen...tam si malo odspavam jer mi se i neda bash kupat, onda danas npr. odem malo na internet ili odem malo s nekim vanka. Sutra možda pem opet se starcima na mali izlet al u neke druge toplice. Mogu svirat kad god oću. Možda pemo jedan dan ili 2 na more - kaj?ak se bash zaželimo.... Uopće mi ne fali more! Više nisam malo beba koja bi se samo brčkala u moru već mi trebaju naprednije stvari. Najveća mi je zanimacija prek ljeta spavat sijelo dopodne, oko 5 otić van & u 7 u K.V.A.R.K. na net... Ja sam bolesna! Neznam zakaj ali ja uopće evo ne mogu smislit kako bih popunila ovaj post... Prava je istina da sam ja prije znala u svojim postovim samo se žalit kako mi je život loš & kako mi ništa ne ide & kako sam jadna... Trenutno se ne mogu požaliti na ništa osim da nemam inspiracije za post jer mi je život skoro pa savršen. Navečer ne mogu zaspat bar do 1 sat makar ja u ponoć legla u krevet jer se ja ko najveće luđakinja ... smijem! Smijem se i usta me bole koliko se smijem. Neznam to objasnit ali ja sam jednostavno u zadnje vrijeme prejebeno sretna. Neznam koji je razlog tome, ali mi je život super! Samo... Moram ja sve pokvarit! Kukuruzni naravno. Sve bi bilo savršeno kad bih ja mogla njemu nabit u facu kak mi je život super. Kao da bih dokazujući njemu dokazala sebi da ... meni u životu ne treba jedan Kukuruzni da bih bila happy. I ne treba mi... Ne treba...

Take the quiz:
Kako se ljubiš?

Romantic kisser
Došlo mi je da ovo objavim onako iz fore... Javite mi rezultate...

Pošto je Ivy prije par dana odlučila stavit bez mog dopuštenja moju fotku na blog sad ću ja učiniti to isto! Stavljam u ovom trenutku dvije njezine fotke na blog. Da ne ispadnem kučka denula bum, evo, slike na kojima sam ja pokraj nje. AliĆu te fotke objavit tek nakraju posta kako biste vi lijenčine cijeli post pročitali.
Dok sam danas tako po gradu hodala shvatila sam mnoge stvari. Ne kužim zakaj ja nisam tužna u ovom trenutku kad bih zapravo trebala biti. Hodala sam po kvartu od Kukuruznoga i onda shvatila da sam ja zaljubljena još uvijek u njega. Zapravo ja sumnjam da je to zaljubljenost ali ako nije onda ne kužim zakaj ja nisam mogla skoncentrirat se na Pepperse kaj su mi se drečili iz iPoda već sam razmišljala kak bi divno bilo da ga sretnem. Nema smisla . . . Ništa mi smisla nema! Tako sam jebeno zbunjena i neznam zašto ne mogu jednostavno pustiti... Zašto moram imati sve što poželim da bih bila sretna? Ma... Sad ide ono kaj je čudno! Ja si cijeli jučerašnji i današnji dan ne mogu skinuti osmjeh s lica! Mama me već počela propitkivat da kaj se samnom događa, a ja neznam kaj da joj velim kad niti sam neznam. Postoji u meni ta neka nostalgija, ali osim nje... Osjećam se par posljednji dana kao da me netko oslobodio! Kao da je netko oslobodio radost u meni, moć smijanja & moć da ponovno vidim lijepe stvari ovoga svijeta. Popstala sam manje živčana...Kao da sve sjeda na svoje mjesto! Gotovi su mi svi tečajevi, sutra ujutro kad se upišem u gimnaziju bit ću gotova sa obavezama do kraja ljeta! A na jesen isto mislim da možda neću bit baš tak ogorčena kak sam mislila. Zbog tog jer teško da bum si našla društvo (rockera jer se s pozerima nebum družila). 1. dan planiram dofurat cd player i navijat im R.H.C.P. svako dan dok ih ne izludim. Možda kojim čudom dojde neki visok, crni Kanađanin kod nas u razred koji bu se najbolje složil naravno samnom jer bum ja jedina koja bu imala isti glazbeni ukus ko on... Ali teško! A od dečkiju za koje znam da peju samnom u gimnaziju... Mizerija! A i njih 14 će se djelit na 2 razreda tak da ću ić u biti sa samim curama u razred. Jebiga! C'est la vie!

Da ne zaboravim kaj sam obećala:
!vy vam je ova u plavim starkama, a ja u rozastim na kojima piše kill me

!vy tu ima plave starke, a ja crne

Kaj nismo kul?

I BTW: moram reć da se bash: rofl: veselim jer su nam obećali kino produkciju večeras u Klubu kultutre i je to bum gledala. Inače vam ti u ovoj jadnoj selendri od Križevaca ne postoji kino pa se moramo svakak zabavljat... Večeras dakle dolazim nekaj kasnije doma i na ICQ vjerovatno nepem jer će mi starci ionako pizdit jer se sutra rano moram ustat zbog upisa itd. E... Sorry ljudi! Čujemo se sutra!

Jučer sam se posvadila s Ivy oko toga jer je ona objavila na svom blogu moju sliku. Posvadile smo se zato jer sam ju ja lijepo zamolila da to ne napravi i ona mi je to svejedno napravila. Zbog toga da sam se ja plakala. Znam čudna sam , ali ipak mi se čini da je trebala zbrisat tu sliku pošto sam ju ja to lijepo zamolila. Sad kad ju je maknula smo se pomirile - ipak mi je ona jedna od najboljih frendica i jedna od rijetkih koja kuži tu cijelu spiku oko neta i sve... Ali zapravo je ono što me najviše zasmetalo to što sam se pribojala da će svi oni koji su ma voljeli (koliko se može voljeti netko upoznan na netu)... Da će me se svi odreći poput neke nepopularne geekače kad vide moju sliku. Sliku mene kako sjedim na Kuli, ispred natpisa "Anarhija je majka reda" i gledam Ivy pogledom: "Daj nemoj..." Samo sam sinoć dok sam ležala na krevetu s mislima kako meni u životu nikada neće biti dobro jer će se nepto uvijek ispriječiti između mene moje sreće, shvetila sam da je to istina. I da ja svaki dan usprkos činjenici da znam da će mi biti težak moram se ustati iz kreveta i živjeti kao da je sve OK! To nije lako ali je to moj život - on je usran, ali moj! Neznam što sam ja bogu skrivila da mene svi toliko mrze! Mislila sam bar tu na netu pronaći nekoga ko će me upoznati putem mog bloga i kome ću se svidjeti takve kakva sam- kome ću se zbog svoje osobnosti stvarno svidjeti. Netko (ili više osoba) kojim neću ići na živce je ono što kaj meni treba. Možda ja Ivy u pravu, možda u meni koja imam moto: "Ko voli nek izvoli, ko ne voli nek se goni" , u meni koju kakti nije briga što većina drugih misli o njoj, možda u meni postoji dio koji bi također dao sve da ju druge osobe prihvate. Dio svoje privatnosti koji sam oduvijek željela sačuvati bio je moj izgled, tj. moj fizički izgled. Sinoć sam shvatil da to sve zapravo i nije bitno... Ovo je moj blog - my private show! Tu bar mogu radit kaj god ja želim i odlučila sam evo objavit svoju sliku tako da se i posljednja granica između "intrenetske Andy" i prave Andy izbriše. Vama svima kojima je ovo smiješno mogu poručiti samo par stvari. Ako se nećete više dopisivat samnom zbog toga kako izgledam fućkajte se - niste ništa bolji od mojih "pravih" frendova.
Dakle ... This is me!



Ak je fotka ispala malo mutna nisam vam ja kriva...

Jučer je bio 1.7. To mi je trebao biti dobar dan! Zato jer sam nakon suše na računu trebaa napokon dobit bon? Ne. Zato jer mi je jučer bila ukinuta kazna i ja sam konačno mogla opet sa svog kompa na internet. Kazna je bila poput one koju ću vjerovatno opet dobit sredinom ovog mjeseca dobila sam ju zato kaj sam napravila preveliki promet, ali skup je sport surfanje jebiga. Postala sam ovisna! U ono doba kad nisam mogla na net bila sam nervozna, a otvaranje Kluba kulture sam čekala drhtavih ruku. Jučer sam čim sam se probudila prvo sjela za kompjutor & otišla na internet.
***
Kad sam odlazila s neta imala sam 6 komentara. Ako ne računam sebe, te komentare su mi ostavile 4 osobe. 3/4 osobe su svojim komentarima meni dale do znanja da im se ne sviđam. 3/4 osobe su se bez susprezanja obrušile ne mene. A što bih ja zaboga na to trebala napravit? Plakala se sigurno nisam... Stvari sam izgladila koliko sam mogla: -Larica se može ljutit na mene koliko god oće, ja sam joj već rekla da mi je žao ali za to kaj je ona tak osjetljiva osoba joj ja nisam kriva.
- za Flea sam skužilada je u biti bash ok tip. Šteta samo kaj ga tak malo ljudi posjećuje (kaj čekate? Kaj još iste kliknuli na linkić:-)
- ali komentar me jedne osobe jako pvrijedio i to bi bila Naomi. Zakaj se ja njoj e sviđam to ne kužim jer ja tu žensku niti ne poznam, ali koliko sam ja skužila ona pljuje bez nekog razloga i po drugim blogovima. Jednostavno nemam sreće... To da sam ja pererznjača neznam otkud joj. Ja sam ni kriva ni dužna jedna skroz normalna cura. Volim kaj volim (pogledaj lijevo), mrzim kaj mrzim pogledaj lijevo). Ali nisam niti luzerica koja će dat da ju drugi gaze! Nebudem brisala te postove, ali ne planiram niti obazirat se ne njih. Im' OK! Samo... Znala sam ja oduvijek da svijet nije savršen. Niti jedan svijet. U ovom pravom već sam previše puta morala reći : "Ma bash me briga." kad god je postojal šansa da me netko povrijedi. Tu sam se na svm blogu osjećala bar donekle sigurnom jer sam okružena ljudima koji su mi simpatični, a one koji mi se ne sviđaju mogu jednostavno ignorirati... Kad bi bar stvarnost bila takva da možemo izbrisati ljude koji nas živciraju. Da skratim priču! Vidim ja da ima i vas kojim sam ja ok! Zbog toga mi je bash drago...
Ali ja se moram malo riješit te ovisnosti. Jučer sam bila u Latinu i ... Čak je i Kuruzni bio tamo, a nije se motao oko Kurve već je bi skroz na drugom kraju kluba. Hm... Ja sam postala nervozna i... Ja sam otišla u K.V.A.R.K. malo na internet. Ma ja vam nisam normalna... Tad sam skužila i da ste mi ostavili par dobrih komentara pa sam bila opet dobre volje. Znate kaj? Mislim da mi se nekako više Kukuruzni i ne sviđa - nije mi više bitna osoba u životu ko prije. Samo se nadam da se nisam bezveze ponadala da sam se odljubila jer mi se to već jednom dogodilo i onda sam shvatila kako sam pogriješila i bila sam tužna... Ali sad nisam tužna nego sam sretna. Jako sretna