Videli smo se danas....sve je nekak savršeno...donio mi cveće, otišli smo van....popili kavu, pričali normalno....Verujem da nas je neko posmatrao da bi mislio da smo u savršenoj vezi 
Zašto nije uvek bilo tak?
Nekoliko puta mi je nežno uhvatio ruku, sklanjao mi kosu sa ramena....a ja? Ja u šoku, zbunjena...ne znam što misliti.
Sigurna sam da još uveka postoje osećanja....pisala sam o tome da to ne može preko noći nestati....ali nekako sam mislila da je bilo prekasno za nas, za našu priču, da smo oboje odustali. Tako se činilo jedno vrijeme.
Sigurna sam da nije tako...kad sam se ja trudila sve učiniti za nas on je nekak bio odsutan i nezainteresovan a sad imam utisak kad sam ja odustala od svega da on počinje borbu....Da li je ovo neka njegova igra da me ponovo osvoji i zavede ili je doista skužio što je izgubio i sad hoće to da vrati? 
"...znaš da te volim i spreman sam sve učiniti za tebe i za nas...."
"...želim da mi budeš žena, još uveka nisam odustao od te ideje....hoću da počnemo živeti zajedno..."
Ovakvih sam se reči naslušala danas....lagala bi kad bi rekla da mi nije prijalo ali....treba i meni vreme da vidim da li je doista spreman na sve i da li doista ima razumevanje i želje.
Čula sam se sa njegovim tatom i videćemo se sledeći tjedan. Zbog posla biću sa njim više u kontaktu i videću šta će bit za to vreme...
Ponovni susret
Probudila sam se jutros zmišljena što mi je činiti.
Trudila sam se razmišljati racionalno.
Šta osećam prema njemu? Da li ga još uvjek volim? Da li on voli mene? Da li cela priča ima neku pozadinu?
Negde oko 20h je stigao kod mene....
Ne sećam se kad smo poslednji put pričali tako mirno, bez trzavica i bez uvreda.
Doista treba projekt uraditi, nije izmislio to. Čula sam se telefonom i sa njegovim tatom. Dogovorili smo sve za posao.
A priča o nama.....bez kraja....
Rekao mi je da me voli, da je spreman sve promeniti zbog mene.....
Nisam bez emocija....setila sam se lepih trenutaka koje smo proveli zajedno. Nisam odlučila ništa povodom nas, ali bit ćemo više u kontaktu zbog posla tako da će verovatno vreme učinit svoje...
Srce je jedno a razum drugo....šta poslušati?
Vraćanje u prošlost ili je to novi početak?
Učinilo mi se zanimljivim da čujem šta vi mislite o ovoj temi.
Da li mislite ako se pomirite se bivšim dečkom ili devojkom idete u novi početak ili se vraćate u prošlost?
Znam da Vama koji čitate redovito moje postove ovo sad čudno zvuči ali naime evo kako sam došla do ove teme.
Stigla meni porukica na mobitel :
" Imam ponudu za posao, neki projekt da se uradi u sledeća dva mjeseca, da li si zainteresirana? ".
Od mog bivšeg.....Razmišljala sam što učiniti. Da li da mu odgovorim, da li da ga ignoriram ili da
prihvatim posao koji mi ionak treba.
Poslala sam mail:
"Hvala najlepše ali trenutno sam busy sa projektom koji treba uskoro bit gotov tak da ne mogu da prihvatim ponudu ....ako ti treba inžinjer mogu popričati sa nekim kolegama, možda neki od njih može uraditi projekt."
Mislim da sam lepo i kulturno odgovorila, no međutim eto meni opet porukica:
"Vidim da si hladna i nadrkana....neću ti slat porukice ako ti to toliko smeta" .
Gde li sa pogrešila ?!
Nije me mrzelo kucati iznova mail....mada mislim da nisam nakon ove porukice trebala ali...
"Nisam nadrkana....a na osnovu čega si mislio da sam hladna? Ljubazno sam ti zahvalila na ponudi za posao i što imaš poverenje u mene ali rekla sam ti da sam busy."
Nakon nekog vremena zvoni mi mobitel. E....tu sam pogrešila....znam...javila sam se. Možda i nisam pogrešila....Ne znam....Zbunjena sam. Bio je doista ljubazan, lepo smo pričali i....projekt treba da se uradi za njegovog oca, i hoće da ja to uradim....Dvoumila sam se ali pristala sam. Ne znam da li sam pogrešila. Ovako ćemo se viđati skoro svakog dana, bićemo u kontaktu i šta ako opet pokuša bit samnom? Da li se on doista može promenit? Da li može počet živet normalno? Moram i sama biti sigurna da više ne želim biti sa njim bez obzira šta on hteo ili ako želim biti sa njim da budem spremna trpeti posledice ako je to neophodno.
Nisam spremna vraćati se u prošlost i živeti kako sam živela. Želim nešto normalno, puno ljubavi i bez svadje.
Opet iznova
Vikend mi je prošao onak....bilo i lepih i ružnih stvari.
Videla sam se sa neki prijateljima.
Vratila mi se prijateljica iz Amerike nakon godinu dana....danas ćemo se videti. Jedva čekam da je vidim. Biće toliko toga da kažemo jedna drugoj. Pisale smo mail-ove proteklih godinu dana ali...to ne može zameniti razgovore "face to face".
U subotu me posetila prijateljica...posvađala se sa dečkom. Ništa novo rekla bi ali ovog puta mislim da joj ne mogu pomoći ako ona sama sebi ne pomogne. Saslušala sam je , rekla joj svoje mišljenje. Videla se sa njim samo na dva sata i uspeli su se posvađati. On se pokupio i otisao iz stana. Sad joj se neće javiti dve sedmice jer je to radio i ranije. Ona ga tako čeka, pitala sam je dokle? Ne zna odgovor. Za sve treba volje i snage. Voli ga...znam taj osećaj, razumjem je. Vidiš da više nije to ljubav kakva je bila, sve je propalo a uporno želiš verovati da će bit bolje.
Razmišljala sam ovih dana, da li se nešto može promeniti. Mislim na ljude. Vremenom svi sazrevamo, imamo drugačije mišljenje, drugačije gledamo na neke stvari, na život. Želje nam se menjaju. Ali problem je kad se promenimo a taj neko ko je pored nas se ne promeni ili barem ne slično. Ako promene utiču različito onda dolazi do velikih razlika. Doista verujem da se neki ljudi nikad nepromene. Nekome teško da se promeni...dobro je kako je. Možda je to nekad dobro ali to može da nosi različite posledice.
Vesela
Probudila sam se....zamislite dobro raspoložena 
Četvrtak mi je prošao onako...u nekoj trci, celi dan sam provela van po prodavnicama.
Petak je bio fantastičan. Bila sam super. Otišla sam kod komšinice na kavu...ne sećam se kad sam poslednji put bila kod nje. Mislila je da sam otišla u svoj rodni grad jer me nije mesecima videla. Šta sam trebala reć ?
" Nisam bila raspoložena za društvo...nisam željela da me itko vidi u stanju u kom sam bila "....Nasmešila sam se i samo odgovorila da sam bila busy oko projekta. Vama sam kukala i žalila se....nisam druge željela da opterećujem. Samo sam sa jednom prijateljicom pričala o svemu a ostale nisam željela uvlačiti u " taj svet " u kom sam bila.
Sinoć sam izašla van. Provela sam se extra. Bila mi je kolegica koja je završila fax samnom. Nismo se dugo videle. Svaka ima svoje obaveze tako da se retko vidimo ali se redovito čujemo telefonom. Prespavala je kod mene. Iskreno, malo smo i spavale...kasno smo se sinoć vratile a priče nikad dosta. Prisećale smo se društva sa faxa, zajedničkih letovanja...smejale smo se ko lude 
Danas će mi doć prijateljica....poslala mi sinoć porukicu na mobitel, posvađala se sa momkom....treba joj razgovor. Ni sama ne znam da li sam ja prava osoba za takvo što jer nisam ni sama mogla rešiti svoje probleme. Biću tu za nju kao što je ona bila za mene. Ako joj budem pomogla biće mi drago. Volela bi da i ona shvati da je život samo jedan i da ga treba živeti i uvek koračati napred.
Početak ili kraj
Sinoć sam izašla van sa prijateljima. Fenomenalno sam se provela...
Ne sećam se kada sam se poslednji put tako dobro osećala.... 
Potpuno opušena.
Mislim da je došao kraj mom " kukanju " zbog prošlosti...spremna sam da krenem dalje. Znam da će biti dana kad će mi bit teško, kao što svima nekad bude, zbog ovog ili onog.
Hvala svima VAMA koji ste čitali moje postove i bili uz mene...pružali mi podršku i reči utehe 
Hvala vam na pomoći da krenem dalje jer su mi vaši komentari ulivali snagu i terali me da idem dalje
Doista mislim da sam započela neku novu fazu u životu. Nova JA.
Danas se osećam super...Ne mislim na njega, niti me se tiče šta se dešava sa njim....Posvetila sam se sebi, radim što mi prija...Imam utisak da sam se smejala celi dan.
Evo, bila sam kratka u pisanju danas...htela sam samo da znate da sam ok.
Sve Vas
Bez naslova
Ujtro sam isla na razgovor za neki posao, pretpostavljate kako je bilo 
To sam i očekivala....treba da imaš " vezu za posao " ako hoćeš raditi.
Sigurna sam da će bit bolje, što se toga tiče ne gubim nadu...
Celi dan sam nekud žurila i jurila. Posetila me prijateljica...ima ljubavne probleme....Ja nisam sposobna da rešim svoje a rešavam tuđe. Dok sam je slušala kako mi se žali na trenutke sam zaboravljala šta se meni događalo.
Završila sam projekt...ako mentor bude pogledao i sve bude ok, mislim zakazati odbranu sledećeg meseca.
U glavi mi je ludilo...ne mogu svoje misli da složim. Ništa mi nije tamo gde bi trebalo bit
Hoću napred, hoću dalje ali u čemu je problem?
Imam utisak kao da se vrtim u krug. Mislim o njemu...ko neka budala sam, brinem da li uči, da li misli o meni, da li mu nedostaje sve....Čemu sve to? Nismo skupa, svako na svoju stranu, život ide dalje. Zašto onda meni dolaze takve misli ?
Dok mi je Lj pričala njene probleme, ušla sam u njen svet i zaboravila na sve . U jednom trenutku sam uhvatila sebe kako joj govorim da digne glavu, da živi normalno i da ne tuguje, da će sve biti dobro i da će vreme učiniti svoje. Da li to važi i za mene?
Večeras se osećam bolje...mislim, nisam tužna. Dogovorila sam sa nekim prijateljima da naveče izađemo na neku svirku, prijaće nam...
Prošlost
Osećam potrebu da podelim sa Vama neke detalje iz moje bivše veze, ne znam razlog za to ali želim da pišem o tome.
Lagala bi kad bi rekla da je sve bilo ružno. Naravno da je bilo i lepih trenutaka.
Malo mi je potrebno da budem srećna, neka sitnica, malo pažnje a isto tako malo je potrebno da osetim tugu. Često sam se pitala, koja je poenta prvo obasipati nekoga lepim rečima, a nakon toga reći toliko ružnih reči da prosto ne možete sve da ih zapamtite.
Išla sam u šetnju danas, posetila prijateljicu i u povratku doma sela sam u park. Čitala sam porukice na mobitelu od njega....Bilo je porukica od pre godinu dana, kad smo počeli našu priču.
Rešila sam ići dalje ali nekak sam izbegavala obrisati porukice od njega. Nisam izbrisala ni jedan mail, ni jednu sliku, ništa.
Danas sam pročitala sve njegove porukice na mobitelu i lagano brisala jednu po jednu...bilo ih je...
Sačuvala sam dva sms-a koja želim podeliti sa Vama. Znam da nije pristojno ali...
"Znam tačno kako se osećas..Toliko sam te večeri ispraćao. Osetim te...to me ispunjava..verujem u tebe...pokrećeš me...Nadam se da si našla mir u meni zauvek."
Ovo toliko lepo zvuči, kao da sam mu sve bila u životu, kao da me je voleo. Možda i jeste ali samo na njemu jasan način. Ovu porukicu sam dobila jedne večeri kad sam išla doma nakon šetnje sa njim. Šetali smo gradom, posmatrali zgrade i zamišljali kako bi bilo da imamo naš stan, da živimo skupa. Oči su mi bile pune suza kad sam mu govorila da moramo sačekati još malo jer nemamo dovoljno para, da se prvo moram zaposliti. Dan nakon ovog susreta je bio pun ružnih reči, bez emocija...
"Dodje mi da te ubijem na licu mesta."
Ovaj sms sam dobila tokođe jedne večeri. Da li ga treba uopšte komentirati? Šta li sam to uradila ili nisam da mi kaže ove reči? Naprosto nije navikao da mu se kaže u lice šta se misli. Te večeri, sam ga pitala par sitnica u vezi nas, naše budućnosti i rekla mu svoje mišljenje...
Teško mi je, jer sam ga volela, volim ga još uvek i trudim se da to prestane. Sigurna sam da nisam pogrešila izborom da ostanem sama...pored njega sam svaki dan patila, mučila se pitanjima i slušala njegove uvrede....nisam više želela da ja plačem a on gleda u mene i smeje mi se...toliko puta sam to doživela.
Život je pun iznenađenja, ko zna šta nas čeka sutra !
Tugo...
Juče mi je bio užasan dan...imala sam utisak da traje čitavu večnost.
Mislila sam da je sve ružno iza mene....prevarila sam se.
Gledala sam na sat, vreme je sporo prolazilo a meni su misli same navirale kao da su želele da me
" ubiju ". Opet sam plakala ...nisam spavala celu noć. Želela sam da danas bude bolje, da sve prođe. Želje su jedno a realnost drugo. Da, sigurna sam ako nešto jeko želimo da to možemo i da ostvarimo...ali kod osećanja to malo teže ide. Vreme je sigurno lek. Koliko još treba da prođe da ponovo budem toliko srećna da više nijedna misao ne utiče na mene?
Jutro je svanulo, gledala sam kroz prozor kako Sunce izlazi....novo jutro, novi dan, biću bolje...ne osećam se dobro, plače mi se...Ne žalim samu sebe, ne želim da mi i ovaj dan prođe sa tugom...
" tugo, tugo nesrećo, nikoga nisam tako volio..."
Nije on nakon svega zaslužio da se osećam ovako...nakon svih reči koje mi je govorio, nakon svih postupaka. Mislim, što je sve ovo meni potrebno?
Teško je boriti se sa osećanjima...doista mislim da ću biti bolje. Posetiću prijateljicu, prošetaću...
MUŠKO-ŽENSKI SVET ( 2 )
Svi se razlikujemo i često znam reć " Bogu hvala da je tako" . Šta bi bilo da smo svi isti?
Razmišljala sam u poslednje vreme o vezama i o razlikam u godinama između partnera.
Moja prijateljica je uvek imala veze sa starijim muškarcima. Nikad je nisu privlačili vršnjaci ili što bi ona rekla " daleko bilo " mlađi muškarci. Imala je vezu sa muškarcem starijim 13 godina.
Ja sam imala vezu sa vršnjakom i sa nešto mlađim ( 3 godine mlađim od sebe ).
Mišljenja su podeljena na ovu temu ali svi misle da je veza između starijeg muškarca i mlađe žene dobra kombinacija dok za obrnut slučaj smatraju da je katastrofa.
Mislim da ovo sve ima veze i sa načinom odrastanja i samim odgojom. Možda grešim.
Kada se dođe u neke godine razlika se naprosto izgubi i više se neprimećuje. U ranoj mladosti sve veće razlike u godinama su izražene.
Činjenica je da žene brže sazrevaju kao i da, nažalost, brže ostare. Da li je zbog ovog saznanja više odobravana veza između starijeg muškarca i mlađe žene?
Da li ljubav zna za godine? Da li u ljubavi postoji granica?
MUŠKO-ŽENSKI SVET ( 1 )
Da li ste ikada razmišljali o vezama između uspešnih žena i manje uspešnih muškaraca?
Da li je moguće ovde kod nas, na BALKANU ostvariti vezu sa muškarcem koji je manje uspešan od nas i koji zarađuje manje?
Pojam uspešne žene je širok. Smatram da je žena uspešna ako je isunjena na svim " poljima " u životu....ljubavi, porodica,karijera. Nisam pristalica da treba juriti samo karijeru a isto tako nisam ni pristalica da treba zapostaviti karijeru zbog ljubavi. U životu je bitno naći ravnotežu u svemu. Treba biti umeren u svemu jer ako se pretera....nekad se ne može zaustaviti a to nije dobro.
Neki muškarci smatraju da je ženi " mesto " u kući, da su oni ti koji treba da zarađuju a ona da brine o domu i deci. Ovo bi bilo ok ako ona to želi i ako nju samu to ispunjava, a ne da to radi na primoravanje.
Ni sama ne znam šta misliti o jednom paru. Od njih mi je i potekla ova tema za blog. Naime, ona je
" uspešna " žena, tako svi kažu. Lečnica je, ima uspešnu karijeru. Njen partner je kako ga svi nazivaju
" običan majstor ". Iskreno, ne volim tako govoriti o ljudima, jer svi imamo podjednaku vrednost pred Bogom. Kad god se kreće u svom društvu on nije sa njom, jer navodno ne pripada njenom društvu. Mislim da je to njegova odluka...kao da ga sram samog sebe. U vezi su tako da mislim da nema problem sa tim ko koliko zarađuje. Ali šta je onda problem? Zašto tolike godine svugde idu zasebno? Da li on ima problem a to potiskuje u sebi?
Jedna poznanica je dala otkaz na poslu jer je njen partner smatrao da on zaradjuje dovoljno za oboje a njena plata je bila veća od njegove. Ostala je bez posla, doma je.
Da li će kod nas muškarci moći da se naviknu da i žene zarađuju i da je prošlo vreme kad su one samo bile doma?
Odabir
U prošlom postu sam spomenula da uvek napravim krivi odabir kad se dvoumim između nečega
Neke odluke su bitne...nisu onog tipa da li da kupim dve čokolade danas ili samo jednu a sutra drugu. Nekad su odluke bitne, a ako se dvoumite i još pri tom pogrešno odberete onda to nije dobro
Kako odlučiti šta izabrati? Kako biti siguran da je odabir pravi i da nećemo napraviti pogrešku?
Ova tema mi malo filozofska.
Da li je dobro slušati intuiciju, svoje srce ili pamet? Ovo valjda zavisi od problema na koji smo naišli i oko čega se dvoumimo.
Usamljena
Imam utisak da ovaj dan nema kraja. Videla sam se sa neki prijateljima. Reakcije su bile čudne ili su meni samo tako zvučale..."Šta je sa tobom? Zašto si tak mršava? Da li imaš anoreksiju? ". Od pitanja gde mi je dečko sam se ježila. Smeškala sam se i trudila se sakriti nervozu. Došla sam doma misleći da ću se odmoriti i opustiti. Neki mali vrag mi nije dao mira i konektovala sam se na internet da proverim poštu. Imala sam šta videti. Mail od NJEGA. Da li da ga čitam ili samo kliknem delite. Kad god sam se dvojmila imam utisak da sam pogrešila...napravila pogrešan odabir . Pročitala sam mail. Toliko sam se uznemirila da sam plakala. Napisao mi je analizu naše završene veze. Iz njegove točke ja sam kriva za sve, ja sam uzrok prekida i što me najviše uznemirilo je to što sam u njegovim očima loša osoba. Nisam od onih koje istina vređa, naprotiv volim čut istinu, ali prosto ne mogu verovati da doista misli da sam loša ili zla. Nakon svega što sam činila za njega i za nas, nakon svih onih mali sitnica kojima sam mu pokazivala koliko mi je stalo i koliko ga volim...nikada nisam pomislila ružno, nikad nisam željela da ga povredim ili uvredim. Mislim da je njemu lakše da ovako misli jer je u ubeđenju da će lakše krenuti dalje i da će skinuti krivicu sa sebe 
.U životu ne ide to tako. Budi jak i stani iza svojih dela i reči.
"zar je važno ko je kriv
kad me pitaš gdje si
zar je važno ko je kriv
kad se sve već to desi"
Meni doista više nije važno ko je kriv za što a ko nije. Nismo više skupa zašto se sada zamarati sa tim. Pokušali smo pričati jednom i videli da ni priča ne pomaže 
. A kako bi išta moglo i krenuti kad sam ja pokušala lepo a on zauzeo onaj "mačo" stav, ja sam jak a ti plači? Pisao je tak neke glupe stvari...nisam mu odgovorila. Isplakala sam se a znam da nije trebalo...jače je bilo od mene, naprosto su suze same tekle. Imam osećaj da ga još uvek volim....nisam sigurna, možda mi samo nedostaje.
Bila sam sama doma celi dan i osećala sam se usamljeno. Nisam želela ići van. Negde oko 22h sam pozvala prijateljicu na mobitel samo da joj kažem da ćemo se sutra videti i da joj poželim laku noć jer znam da je i ona sama doma.
Sutra je novi dan i nadam se da neće biti trzavica kao danas 
" Internet veze "
Nikada nisam razmišljala o tim " virtuelnim ljubavima "...
Danas dok sam išla doma srela sam drugaricu, koju nisam videla dugo. Pitam je šta ima novo, kako je na poslu, standardna pitanja kad nekog sretnete. Priča mi da ide u subotu na venčanje kod S. Ja u čudu, pitam za koga se udaje jer znam da je imala nekoliko internet kombinacija. Kao neke " internet veze" ili " virtuelne ljubavi", nazovite ovo kako god želite. Pitam a za kog će se udati? Kaže mi za onog poslednjeg iz Amerike....Zbunjeno gledam u nju i čekam neko objašnjenje. Nastavila ona sa pričom: " ma to je onaj sa kojim se dopisivala devet meseci, došao je pre 15 dana, odmah su se zaručili a evo venčanje je u subotu." Još više sam se zbunila. Da li se to danas tako radi? Da li je moguće zaljubiti se i zavoleti nekoga preko računara? Da li se devojke danas tako brzo udaju? Možda je on njena sudbina i njena sreća...ali imao ona poslovica " udaj se nabrzinu da se posle polako kaješ ".
Znam da nekad duga veze nije garancija za sretan brak, da ima brakova koji se sklope brzo i traju ceo život, ali jedno je veza a brak je nešto sasvim drugo. Sa tom osobom provodi se celi dan, jede se za istim stolom i nema onog kao u vezi " sad me nerviraš idem doma, a sutra se opet vidimo ". Mislim da se pre tog čina venčanja treba razisliti o mnogim pitanjima. Da li iskreno voliš tog kog želiš za celi život pored sebe? Da li prihvataš sve njegove vrline i mane? I ono glavno pitanje da li si spreman ili spremna nekad činiti ustupke i kompromise jer se bez toga ne može u braku? Sve je to kao neka igra na sreću...
Mesto " zločina "
Osećam se nekak čudno...mislim da su se danas doista prelomile neke stvari u meni.
Dan je počeo kao i svaki drugi. Poslepodne krenula sam kolima da prijateljice. Ni sama ne znam zašto sam išla tim putem....Prošla sam pored mesta gde smo se upoznali....divno mesto kraj reke....malo sam zastala i nastavila dalje. Na samo desetak metara od tog mesta ugledala sam njega kako sedi i čita.... 
Zaledila sam se. Taj trenutak kao da je trajao miliun godina. Da li da stanem i popričam sa njim? Ili samo da produžim dalje? Odlučila sam krenuti dalje i samo sam prošla kraj njega. Mislim da me nije video i da nije skužio da sam to bila ja. Bilo mi je teško, ali shvatam da se neki ljudi ne mogu promeniti. Ili ih voliš takve kakvi su ili naprosto ne budeš sa njima u vezi. Ovim mislim i na njega i na sebe. Nisam videla poentu da razgovaram sa njim jer što smo imali reć rekli smo ili i ako nismo rekli čemu sad to kad nismo skupa? Samo bi mučila sebe i ko zna kako bi se sve završilo. Čudna je sudbina...
Radila sam projekt ceo dan. Navečer došla prijateljica kod mene. Bila sam umorna i nisam baš bila raspoložena. Nisam osećala tugu ali jednostavno nešto mi nije davalo mir. Uspela me nagovorit da idemo van sa društvom. Nisam bila za to jer nisam željela da mi itko vidi neraspoloženu...mesecima su me gledali takvu. No međutim, ipak sam se spremila i otišla van sa njima. Trudila sam se sakriti svoja osećanja. Na trenutke sam samo ćutala i mislila o njemu. Očito je danas od onih dana kad je teško i kad osećam da mi nedostaje. Znala sam da će bit takvih dana. Šalila sam se i smejala sa njima, ali.....duša mi je plakala. Nisam im rekla kako se osećam, nisam im htela kvariti ugođaj i iskrena da budem nisam htela čut: " nisi normalna, posle svega lošeg što ti je radio ti misliš o njemu, ne zaslužuje da pomisliš na njega a kamoli da patiš za njim ". Sve ja ovo znam, sve je ovo meni jasno. Rešila sam da idem dalje i to činim ali bude dana kad je teško...mislim da je danas doista prvi dan od rastanka da mi je ovak teško. Došla sam doma, isplakala sam se....pogledala sam se u ogledalo...moje plave oči bile su pune tuge i suza....Želim ići napred, želim da živim život ali da njega zaboravim neću nikada moći ali se iskreno nadam da će vremenom nestati ljubav koju još uvek osećam.
Sutra je novi dan i biće bolje.
Obična misao
Dok sam čitala po internetu naišla sam na ovu misao i svidela mi se.
" Everything we say and do in life has consequences. We are free to say and do as we choose but the consequences of our words and actions are our responsibity. "
Mislim da neki ljudi ne misle o ovom. Kasnije se kaju i ne znaju da se nose sa posledicama svojih reči i dela koja su uradili.
Nekad bude kasno kad shvate sve.
Emocije
Ponovo o osećanjima. Ma koliko želeli da ih potisnemo ona se pojave. Uvek sam govorila da svaki osećaj koji se javi je normalan jer mislim da nije dobro kad čovek izgubi bilo koje osećaje, kad prestane da oseća,kad postane emocijalno prazan.
Posetila sam prijateljicu danas i pričale smo na ovu temu. Ona je prosto izgubila emocije. Niti voli, niti pati a sreću kaže da ništa ne može da izazove kod nje. Ubeđivala sam je da prava osoba će izazvati ljubav kod nje. Odgovorila mi je da joj je srce kamen. Život je ispred nje, zašto tako misli? Zbog lošeg iskustva iz prošlosti? Svi smo imali neki pad ali mislim da ne treba srce zatvarati zauvek. Toliko toga sam prošla u poslednje vreme i u jednom momentu sam pomislila da sam istrošila emocije ali sam sigurna da nije tako. Jako sam emotivna, znam da ni to nije dobro. Treba biti umeren u svemu. Još uvek imam osećaj da ga volim i posle svega što je radio. Ne znam da li me osećaj vara ili je stvaran. Nisam više tužna i ne plačem već danima. Pomislim na njega u toku dana ali mi nije samo on na pameti. Vratila sam se normalnom životu. Viđam se sa prijateljima, radim projekt, idem šetati...krenula sam dalje, hoću da živim život a ne da prolazi kraj mene dok ja sedim i patim.
Planiram otić na more malo se odmorit.
Šokovi
Prošao je još jedan dan. Toliko toga mi prolazi kroz glavu i pisala bi o svemu. Ali odlučila sam pisati o medjuljudskim odnosima. To je toliko komlicirana stvar da jedna mala greškica i sve može da nestane.
Da li razmišljate kad se nekom obratite kako će to neko da shvaća?
Danas sam bila nekoliko puta šokirana.
Moja prijateljica dva puta je pričala sa nekim likom, i to u mom prisustvu, tako da znam celu priču, da bi on danas na trećem susretu tvrdio da su oni u nekoj šemi. Da mi je pričala to ne bi joj verovala. Svaki put sam čula priču i ni u jednom momentu ona nije davala ni povod ni signal da bi i bila sa njim a kamoli da su u šemi. Pitala ga je zbog čega misli da su oni u nekoj šemi. Zamislite koji je odgovor bio: " lepo si pričala samnom i bila si zainteresirana za razgovor" ! Isuse dragi ! Da li neko može da pomisli takvo što? Po ovoj teoriji ne bi trebali da budemo ljubazni i kad neko počne neku spiku treba da se okrenemo i odemo! Gde je tu kultura, da saslusamo kad nam se neko obraća? Opet je bila ljubazna i objasnila mu da nisu u šemi i da više ne želi sa njim ni pričati jer ako bude to još jednom uradila možda će pomisliti da su se venčali.
Za još jedan sličan slučaj sam danas čula. Neka naša prijateljica pozvala je druga na mobitel. Htela ga je čuti kao svaki prethodni put. Nakon razgovora on je došao posetiti je. Iz čista mira ju je počeo spopadati. Hteo je imati sexualne odnose sa njom. Nakon 5 godina poznanstva on ju je spopao. Kad ga je odbila pitala ga zašto je to uradio. Odgovor jadan: " kad si me zvala mislio sam da me zbog toga zoveš na kavu." Da li ovo treba komentirati? Da li svaki put kad neko nekog pozove na kavu misli na sex? Da li je moguće da tako što neko pomisli nakon nekoliko godina poznanstva? Poznajem je i znam da to nije htela i da ga njie zbog toga zvala.
Neko bi pomislio da su cure davale signal i da su provocirale. Bila sam prisutna i verujte mi da nije tako bilo. Moguće je samo da su obe naletele na pogrešne tipove i sa pogrešnim stavom.
Komplicirani su medjuljudski odnosi a posebno izmedju muškog i ženskog spola.
