Mesto " zločina "
Osećam se nekak čudno...mislim da su se danas doista prelomile neke stvari u meni.
Dan je počeo kao i svaki drugi. Poslepodne krenula sam kolima da prijateljice. Ni sama ne znam zašto sam išla tim putem....Prošla sam pored mesta gde smo se upoznali....divno mesto kraj reke....malo sam zastala i nastavila dalje. Na samo desetak metara od tog mesta ugledala sam njega kako sedi i čita.... 
Zaledila sam se. Taj trenutak kao da je trajao miliun godina. Da li da stanem i popričam sa njim? Ili samo da produžim dalje? Odlučila sam krenuti dalje i samo sam prošla kraj njega. Mislim da me nije video i da nije skužio da sam to bila ja. Bilo mi je teško, ali shvatam da se neki ljudi ne mogu promeniti. Ili ih voliš takve kakvi su ili naprosto ne budeš sa njima u vezi. Ovim mislim i na njega i na sebe. Nisam videla poentu da razgovaram sa njim jer što smo imali reć rekli smo ili i ako nismo rekli čemu sad to kad nismo skupa? Samo bi mučila sebe i ko zna kako bi se sve završilo. Čudna je sudbina...
