Chat
Danas je opet pretoplo...toliko želim otić na more, da naprosto ne mogu dočekati dan da odemo.
Htela sam i pre pisat o internet chat-ovima ali nekak sam uvek pisala o sebi i svojim osećanjima.
Sad se osećam dobro i htela bi čut vaše mišljenje o ovoj temi.
Da li internet chat-ovi mogu uništiti vezu?
Da li se trebamo brinut ako naš partner izvesno vreme provodi chat-ujići?
Ja sam prije provodila vreme na netu međutim sad više ne. Posvetila sam se drugim stvarima.
Mislim da nije pogubno za vezu ako jedan od partnera provodi vreme na chat-u ali ako to pređe neke normalne granice onda to jes problem. Gde su granice normalnog? To bi svak sam trebao da odredi. Ja sam morala obavit razgovor sa svojim dragim baš o ovoj temi....ima gomilu "drugarica" sa kojima provodi vreme na chat-u. Drugarice su pod navodnicima jer svaka od njih bi htela imat neku vezu sa njim..znate na što mislim.
Ne smeta mi da provodi vreme na netu ali onog trenutka kad budem primetila da prelazi moju granicu normalnog moraću opet razgovarat sa njim.
Za sve je potrebno razumevanje pa i za ovo.
Vikend
Proveli smo vikend skupa.... Razgovaramo za promenu. Pre nismo puno pričali. Nekak imam utisak kao da smo sazreli. Stalo je i njemu i meni. Želimo da nam ovo uspe.
Povremeno se oseti strah i kod njega i kod mene. Juče mi je rekao da se neplaši....nekak sam sigurna da ipak postoji neki strah. Ne znamo što nas čeka. Kao da se upuštamo u avanturu, a što će bit nas kraju ne znamo.
Odbrana mi je nije zakazana, moraću čekat drugu polovicu osmog mjeseca. Bila sam ljuta zbog ovog i nervozna sam, ali što je tu je. Više na to ne mogu utjecati, što je moglo ja sam uradila. Početkom mjeseca planiramo na more.Dobro će mi doć malo odmora.
Toliko je vruće ovih dana da samo o tome i mislim.
Lijep dan....
Proveli smo noć skupa...bilo je predivno 
Pričali smo....našli svoj mir i sigurnost.
Mislim da svi imamo trenutke slabosti i trenutke nesigurnosti....za sve to treba razumjevanje i vera da će sve bit bolje.
Jutro je predivno....Željela bi da se svi osećaju srećno baš kao i ja u ovom trenutku.
Tokom dana posvetiću se sebi i svojim obavezama a naveče ćemo opet bit skupa....Ićićemo šetat kraj reke ( tak smo se dogovorili ).
Strah
Večeras se osećam malo bolje.
Još uveka sam zbunjena, lutam mislima i pokušavam naći mir.
Nisam ni znala da je tak teško naći mir....
Videli smo se....pričali o nekim nebitnim stvarima kao da se prethodno veče ništa nije dogodilo. Mislila sam da sam ja ta koja lako prelazi preko svega i koja brzo zaboravlja. Sad treba da se dese bitne stvari i doista mi je bitna svaka izgovorena reč. Ne želim sumnje ili da uradim nešto zbog čega ću se kasnije kajat.
Možda preterujem u svemu...možda sam i ja u velikom strahu ali ga bolje podnosim od njega. Ni u jednom momentu nisam pomislila negativno niti sam mislila da bilo što se loše može dogodit među nama.
U jedmoj knjizi sam pročitala:
"Život nije širok, ravan tunel bez prepreka kroz koji putujemo neometano, već lavirint prepun staza, kroz koji se moramo probijati, izgubljeni i zbunjeni, svaki čas suočeni sa ćorsokakom. Ali ako imamo vere, vrata će se uvek otvarati pred nama-možda ne ona koja smo zamislili, nego ona koja će na kraju biti najbolja za nas."
Verujem da će sve biti dobro na kraju.
Nastavak od sinoć
Probudila sam se jutros....tužna i nervozna 
Uzela sam popit kavu...moj jutarnji običaj....mislila sam da će mi bit bolje ali nije.
Plačem....naprosto ne mogu prestat....
Nemam kome se obratit, konektovala sam se da napišem kak se osećam.
Lakše mi je kad napišem...Hvala svima Vama koji čitate moje postove i što ste uz mene i dajete mi podršku 
Šta god da počnem raditi mislim o razgovoru od sinoć, o njemu, o nama.....
Osećam strah, volela bi da sam jača....Prošlo mi je u jednom momentu da se spremim i odem doma majci na nekoliko dana....Nije to rešenje.
Čuli smo se malo pre...bio je hladan, nisam čula ni volim te, ni jednu jedinu toplu reč....
Hoću da poludim, ne znam što učiniti.
Opet sam tužna
Dragi moji prijatelji, opet osećam tugu.... nekak nisam srećna....osećam prazninu
Ne znam da li sam pre u nekom od postova pisala da, kad osetiš usamljenost u vezi kraj partnera to vise nije veza i više nema ljubavi...evo sad pišem o tome...
Užas !!!! 
Upravo se tak osećam 
....da počnem redom...
Danas mi je doista loš dan... Mogu reć GROZAN. Ništa nije onak kak bi trebalo bit. Mentor nije potpisao papire za odbranu...svi idu na odmor krajem sedmice....Ako ne budem zakazala sada moraću čekat drugu polovicu idućeg meseca.... Ne možete ni zamisliti koliko sam nervozna zbog svega.
Imala sam ozbiljan razgovor i sa svojom majkom. Normalno je i to bez obzira na moje godine ipak krećem u neki novi život. Sve to stvara dodatnu nervozu
Sa njim....posebna priča...
Našli smo se večeras i delovalo je sve savršeno.... šetali smo i malo pričali.
Otišli smo kraj reke i seli....Pogledala sam ga i videla u njegovim očima ozbiljnost i nešto čudno, pomislila sam " o, ne, evo opet počinjemo sa teškim razgovorima, ko zna kak će se završiti...". Nisam bila daleko od istine
On oseća strah, nesigurnost, plaši se da će me povrediti, da će bit loš prema meni i da će me varati....POLUDELA SAM !!!!!!! Čemu sve ovo ??!! 
Čemu novi stan, naš početak, stvaranje nečega ako on misli negativno?????
Da li sam ja možda luda pa verujem da će sve bit dobro, da ćemo uspet u svemu????? 
Rastužila sam se...počela sam i sama misliti o svemu ali u negativnom smislu. Znam da je svaki početak težak, da će bit uspona i padova ali ni u jednom momentu nisam mislila da ga mogu povredit i da ću ga varati ....Isuse dragi.....nismo ni krenuli živeti skupa a on već misli na takve stvari...Da li ja grešim?
Došlo mi je u jednom momentu da ustanem, kažem mu da idem , da me više nikada u životu ne traži i da me zaboravi....
Pogledala sam ga i onak hrabro mu rekla da će sve bit dobro, da smo skupa, da ćemo uvek bit skupa i da sam sigurna da ćemo uspet u svemu.
Njemu se raspoloženje popravilo, a ja....a ja ko ja, došla sam doma tužna i neraspoložena. Baš sam zabrinuta šta će bit.....
Ludilo !
Danas smo pogledali još jedan stan....i za njega se odlučili.
Još uvek ne mogu da poverujem da ćemo živeti skupa...deliti sve što nam se događa u životu...
Stan kao stan..nije loš...svideo se i njemu i meni....biće prelep kad ga budemo uredili.
Ludilo....panika.....haos.....ni sama ne znam šta mi se događa....živim u ubeđenju da će sve bit dobro.
Za dve sedmice bitne stvari treba da se dese u mom životu...odbrana i selidba....dva nova početka!
Osećam da smo jedno uz drugo....
Danas me sto put pitao da li sam dobro, da li se plašim, da li verujem u nas....I ja brinem za njega...
Sutra je novi dan...verujem da će sve da slegne na pravo mesto i da će sve bit ok.
Panika
Dan prepun događaja...prepun emocija....imam utisak da traje čitavu večnost i da se nikad neće završiti.
Kao dete sam...trebam sigurnost, negde gde se mogu sakriti i čekati da sve prođe. Ne volim ljude koji beže od problema, treba ih rešiti a ne bežati a verujte mi ja imam želju pobeći od svega.
Na fakultetu ludilo....svi idu na godišnji odmor a još uvek ne znam datum odbrane....malo sam nervozna zbog toga.
Novo???? Da, ima i novih događaja danas, dan nije sasvim običan. Išli smo pogledati stan. Prekrasan je, idealan za nas dvoje...idealan za početak našeg zajedničkog života....Sutra treba da odlučimo...I njemu se svideo, želim da ga uzmemo...
Veliki je ovo korak za oboje. Panika nas hvata....razgovarali smo večeras. Čvrsto smo odlučili načiniti ovaj korak bez obzira na strah, paniku i misli koje nam nailaze same. Svaki početak je težak, biće uspona i padova, bitno je držati se skupa.
Ljubav je tu
Večeras sam se vratila doma....
Posetili smo njegove roditelje ponovno...Bilo je bolje nego prošli put. Mislim da smo svi bili nervozni i pod tenzijom....mislim da su se zbog toga dešavali propusti, znate na koje mislim
Sada mi je bilo mnogo ugodnije i bolje sam se osećala tamo
Sve je prošlo za 5 !
Moj dragi be bio odličan....nekak je bio pažljiv, trudio se ugađati mi. Zbog obaveza nećemo moć ići u skorije vreme tamo ali znam da ćemo idućeg mjeseca sigurno ići.
Planiramo ići na more i malo se odmorit...naravno nakon moje odbrane
Trudim se posložiti sve kockice u glavi sve mi je još uveka čudno. Poverenje je bitno, ono je uslov za dobru vezu....Razgovaramo jako puno, ali bez svadje i ružnih reči. Promenilo se monogo toga....saslušamo jedno drugoga, kazemo mišljenje i ne tumačimo ga onak na najgori način...
Videćemo što će bit. Osećanja su tu...ljubav je tu....kao da nikada i nije nestajala. Nadam se da će sve bit ok.
Predivan dan
Sinoć sam pisala o osećanjima koja su me mučila....tak radim od kada pišem blog....
Sve mi je uzburkano kao more talasima....na trenutke sam mirna....srećna, a onda prođe neki brodić ili još gore neki ogroman brod i eto meni nevolje....bura osećanja mi preplavi i ja naprosto ne znam ni kud bi ni što bi....
Ustala sam se nervozna ....prve misli su mi bile " opet moram ići na sto strana i nositi papire i zakazivati..." . Verujte mi da naprosto ne mogu dočekati odbranu da više završim sa svim i da se konačno odmorim.
Kasnije sam se videla sa prijateljicom, popričale smo i bilo mi je bolje...našla sam malo mira...
Otišla sam sačekati svog dragog nakon posla...prošetali smo, bilo je divno....doista sam uživala...Bili smo malo doma i večerali skupa...prijalo mi je sve to....
Pisala sam o mom čuvenom putu....malo sam analizirala sve....ako izuzmemo neke sitnice, sve je bilo ok ...
Pozvana sam otići ponovno tamo za vikend....Planiram opet otići, tako da ćemo videti kako će bit ovog puta.
U mislima sam....predložio mi je da živimo skupa.....naredne sedmice zakazano je da idemo pogledati stan....ako bude ok da se preselimo i živimo skupa......Baš sam zbunjena....Sve se dešava brzo ili se meni tak čini....
Ponovno osećam ljubav, osećam da ga volim, uspeo je pokrenuti moja osećanja ponovno....
Svega po malo
Osećam se zbunjeno, ne znam ni kud bi ni što bi
Još me više muči osećaj usamljenosti Htela sam pisati a ne znam ni odakle da počnem....Prvi put u životu osećam da sam ljuta sama na sebe Ne razumem zašto se osećam ovako večeras...ili su neki trenuci uticali na mene i baš me naterali da se ovak osećam
Setila sam se još neke situacije koja mi se nije dopala u mojoj prvoj zvaničnoj poseti njegovim starima....Kad smo završili sa ručkom, njegova majka donela je čaše sipati vode ....i zamislite svima je donela sipat samo meni nije....kao da nisam sedela za istim stolom 
U šoku sam bila.
Naveče....napravila je toplu čokoladu, a ja ....opet nisam dobila popit a nije me ni pitala da li želim Da li sam možda ja luda ili nenormalna pa očekujem gostoprimstvo....ili se to samo u retkim domovima pruža. Kod nas doma, sigurna sam da se nitko nije ovako osećao a nikad ni neće. Uvek su svi bili lepo dočekani i ugošćeni. Mislim da je bilo kulturno da me je barem pitala....Ako se setim još neke situacije pisaću
Večeras.....dođe mi da poludim, ne znam što bi činila
Videli smo se....nekak mi nedostaje nežnosti i umesto tog, celu noć smo imali razgovore od kojih me je glava zabolela
Nekoliko puta sam se opet pokajala što sam bilo što govorila....nije me razumeo i samo smo sve dublje ulazili u raspravu....on je otišao doma i ja sam došla doma da naprosto ne znam što misliti...nismo se razumeli celo veče. Umorili su me razgovori....osećam se usamljeno. Uvek sam govorila da u trenutku kad si u vezi i osetiš da si usamljen znači da nema više ljubavi i veze....Ne znam ni kud bi , ni što bi...ne mogu spavati....
Što sutra reći ? Bilo lepo svega nekoliko dana...i evo, opet počinju rasprave....sita sam toga
Dojam
Prošlo je tri dana od kad sam stigla doma...Bila sam busy ovih dana i nisam stigla pisati o mom putu ali evo nekoliko reči o tome
Porodica je osnov celoga društva, to smo svi naučili a vremenom kroz život i skužimo da je tako. Sitnice koje sam kod mog dragog primetila da mi se ne sviđaju sad sam uvidjela da je naučio doma....od roditelja
Nisu to sitnice od životne važnost ali ja sam perfekcionista i sve mi zapada za oko ...Ovo je delimice šala ali svi imamo drugačije navike u životu i logično je da primetimo ako je nešto urađeno na drugačiji način od onog na koji smo mi navikli...
On je bio super....trudio se biti tu za mene da ne osetim nervozu i da se osećam ugodno....međutim, nije bilo sve tako krasno kao što svima izgleda...bilo je nekoliko " uvrnutih " situacija
Kad smo stigli njegov stari se potrudio ali stara....kao da sam uljez koji je došao njihova doma
Kasnije se potrudila bit bolja ali znate kak je ...prvi dojam je učinio svoje .
Na povratku dobila sam komentar od mog dragog da sam bila fantastična, prirodna i da sam ostavila dobar dojam...Pomislila sam : PA, NARAVNO DA JE SVE ZA 5, JA SAM FINA CURA, FINO ODGOJENA I UVEK OSTAVIM DOBAR DOJAM GDE GOD DA SE POJAVIM Nisam ništa komentirala, doista sam se potrudila biti ok sa svima njima ali nije mi nekad bilo tak nekoliko puta mi došlo vrištati na provokacije ali sam se iskontrolirala i samo se nasmejala.
Imala sam suknjicu na sebi, a u toku nekog razgovora dobila sam komentar da je duga suknja pristojna i sve iznad kolena je vulgarno Samo sam se nasmešila...šta bi i mogla komentirati na ovo ?!
Njegov stari je pričao o poslu, o projektu....pozvao nas doći opet za vikend i uzeti sve što mi treba da počnem raditi projekt....Što činiti ? Još uvek ne znam...
Pričala sam sa prijateljicom o svemu i rekla mi je da bi bilo bolje da sam ovo izbegla da je to bio dodatni stres ako sam odlučila bit sa njim ovo bi se moralo kad tad zbiti.
Vratila sam se
Evo me opet doma...premorena sam od puta...umorna....
DOME SLATKI DOME!!!!!
Jos uveka sabiram utiske...ne znam ih definirati.Toliko toga bi pisala ali sam rešila da neću večeras pisati o mom putovanju jer bi post bio bez početka i kraja.
Sutra kad mi sve bude na mestu gde treba bit pisacu ,nadam se da cu u toku noci sabrati utiske
Sve vas pozdravljam i
Kratak post
Petak je danas....još sinoć sam osetila nervozu...
Sedeli smo u restoranu.....bilo je predivno
Potvrdili smo dolazak njegovim roditeljima i od tog trena osećam se čudno, nekak nervozno, kao da sam pod stresom
Spakirala sam stvari i sedim sama doma, nervozna i u mislima.
Da li će sve biti ok? Da li ću im se svideti ?
Neću pisati dva dana ali sam sigurna po povratku doma da ću bit puna utisaka i ideja za nove postove.
Sve Vas pozdravljam i šaljem veliku pusu
Ponovo sam osetila večeras....opet mi se javio onaj crv sumnje
Trudim se razumeti sebe a onda i druge...večeras sam osetila što možda nisam smela....ponovo strah...ponovo osećaj da mi treba sigurnost
Zašto mi svaka izgovorena reč odzvanja u glavi ?
Zašto osećam potrebu da sve analiziram ?
Zašto se jednostavno ne mogu prepustiti osećanjima da me vode ?
Da li je sve ovo zbog prošlosti ?
Da li je moguće da je ono što se desilo tako utiče na mene ?
Gde je rešenje? Što učiniti? 
On ima probleme..celi dan sam bila tu samo za njega...slušala ga, govorila svoje mišljenje...ni jednu jedinu reč nisam prozborila o sebi i o svojim osećanjima....
Posvetila sam se samo njemu...da mu bude lakše.
Dva dana sam se osećala dobro, bila sam srećna...osećaj koji sam zaboravila kakav je . Ko bi mogao pomisliti da će se tako dan završiti....
Nismo se posvađali, nije bilo ništa loše sa njegove strane ali naprosto nešto se javilo u meni...Čime li je izazvan taj osećaj...Kao da mi nije mesto pored njega...kao da želim tragati za nečim novim....
Iznova
Osećam se dobro već dva dana. Nema posebnih trzavica izuzev posla.
Sa njim se viđam...odnos nam je promenjen...na bolje naravno
Vratio se u nedelju i tad smo pričali....bez svađe, sa razumevanjem i bez i jedne pogrešne ružne reči. To je nešto lepo i novo u našem odnosu.
Da li smo " sazreli " ili je sužio gde je grešio ili sam možda ja grešila pa sad više ne činimo greške, ne znam.
Uspeo je ponovo probuditi u meni osećaj da želim bit sa njim i nakon svega...
Da li će ovo potrajati, tko to zna....Moram verovati ako želim da uspe.
Juče smo šetali kraj reke...jeli sladoled i smejali se kao dva tinejdzera. Naveče pričali telefonom....
Vidim da se trudi oko mene, stalo mu je. Tako je sve bilo i pre, pre nego što je počeo često menjati raspoloženje. Razlog tome je verovatno bila neka cura, ne znam...samo se nadam da će sad bit pametniji....SVI ZASLUŽUJU DRUGU ŠANSU....onda je to ovo sada.
Planiramo provesti vikend skupa....Njegovi roditelji nas pozvali da ih posetimo i tamo provedemo vikend...Ovo govori o nekoj ozbiljnosti jer nikad prije nisam bila kod njih, nismo se ni upoznali...
Od kad sam prihvatila raditi projekt za njegovog oca sa njim sam se čula nekoliko puta ali smo pričali samo o poslu....
Ovo je sad prilika podići vezu na viši nivo, to je njegova želja i to mi govori svaki put kad se vidimo i čujemo. Do kraja sedmice ću odlučiti želim li ići ili ne, jer smatram da je to zvanično upoznavanje bitno ako je veza ozbiljna. Činjenica je da više nismo deca, da imamo godina toliko koliko imamo...
Ljubomora
Svi smo nekad imali priliku osetiti ljubomoru u većoj ili manjoj meri.
Ako je sve u granicama normale onda je sve ok...međutim ako ljubomora prelazi neke normalne granice onda je to loše i za osobu koja je ljubomorna i za osobu koja je pored nje. Pišem sad samo o ljubomori između partnera.
Granice " normalne " ljubomore nigde nisu zapisane i svak ih po svojim kriterima oformi.
Uvek sam tvrdila da nisam ljubomorna a veceras sam po prvi put čula da sam ljubomorna.
" - ej tu si....zašto me nisi cimnuo da si tu pa da sam se konektovala da malo pričamo?
* tu sam...poslao sam ti porukicu da sam ti ostavio neke offline poruke....
- dobila sam porukicu na mobitel ali ovde nema porukica...što me nisi cimnuo? sa kim se kuckaš? da li si busy?
* ajde me nazovi na telefon da pričamo
- ne, nema potrebe, sve je ok
* nazovi me da razgovaramo...."
Ranije nisam imala običaj bilo što pitati ali mi je onda govorio da mi nije stalo, da ga ništa ne pitam, da sam ne zainteresirana da znam bilo što iz njegovog života....
Večeras kad nismo u istom gradu i pitam ga lepo, najnormalnije on je skužio da ga napadam i prozivan.
Kad smo se čuli telefonom ( pozvala sam ga ) rekao mi je da ne vidi zašto sam ljubomorna i pravim scenu a krenuli smo u normalnom pravcu...Pitala sam ga da li se seća svoje prošlosti i što je činio dok smo bili u vezi? Da li imam pravo biti sumnjičava....Znam da se veza gradi na poverenju i poštivanju ali prošla sam doista toliko ružnog sa njim da me je sad strah i da pomislim da može da bude miran , da ne juri okolo devojke i da doista želi bit samo samnom. Ne mislim da sam bila ljubomorna ili da sam pravila scenu, samo sam željela pričati sa njim najnormalnije o svemu.
Naprosto imam strah bilo što pitati jer kad pitam ispadne kao da pravim scene...ovo sam i njemu rekla....
