Videli smo se danas....sve je nekak savršeno...donio mi cveće, otišli smo van....popili kavu, pričali normalno....Verujem da nas je neko posmatrao da bi mislio da smo u savršenoj vezi 
Zašto nije uvek bilo tak?
Nekoliko puta mi je nežno uhvatio ruku, sklanjao mi kosu sa ramena....a ja? Ja u šoku, zbunjena...ne znam što misliti.
Sigurna sam da još uveka postoje osećanja....pisala sam o tome da to ne može preko noći nestati....ali nekako sam mislila da je bilo prekasno za nas, za našu priču, da smo oboje odustali. Tako se činilo jedno vrijeme.
Sigurna sam da nije tako...kad sam se ja trudila sve učiniti za nas on je nekak bio odsutan i nezainteresovan a sad imam utisak kad sam ja odustala od svega da on počinje borbu....Da li je ovo neka njegova igra da me ponovo osvoji i zavede ili je doista skužio što je izgubio i sad hoće to da vrati? 
"...znaš da te volim i spreman sam sve učiniti za tebe i za nas...."
"...želim da mi budeš žena, još uveka nisam odustao od te ideje....hoću da počnemo živeti zajedno..."
Ovakvih sam se reči naslušala danas....lagala bi kad bi rekla da mi nije prijalo ali....treba i meni vreme da vidim da li je doista spreman na sve i da li doista ima razumevanje i želje.
Čula sam se sa njegovim tatom i videćemo se sledeći tjedan. Zbog posla biću sa njim više u kontaktu i videću šta će bit za to vreme...
