I odemo kod Todorića.
Rekoh Zmaju:
-starka, ajmo danas hititi accent, Hyundai, na salatu, fali mi,...makar se vozamo Elantrom.
Ja bi matovilca!
Paketić, 10 čuna, a ono 100 gr.:
-uuuuu blog te mazal, pa to je 100 kuna kila
Ništ, ipak zemem, pa malo kozje fete, pa malo zelene šalate,
pa maslina, pa još pun kurac svašta!
E, treba i mesa, aaaaaaaaaaa onoooooooooooooooooo,
pedesetak čuna kilo!
Cccccccccc!
Kad tamo odojak po 27 kn!
I zememo but.
I setim se glupače, ....... no,.....Marije Antoanete:
-carice, narod nema kruha da jede!
-pa nek jedu kolače
Pa se setim Tuđmana, ali kao povjesničara.
Mislim ono, vrhunski.
Ono, obleče uniformu, opasa pištoljčinu i ode na faks polagati ispite,
a ti ga ruši, ak si frajer.
I ondak ti takvi pišu povijest.
E takav neki je pisal i za Mariju Antoanetu.
Žemska možda uopće ni bila glupa.
Možda su tada, takve prilike bile.
Ko danas!
Nemaš za kruh, pa jedi kolače, jebem te metiljava!
Nemaš za šalatu?
Pa jedi pečenje, maspater!
I sada, jednog dana, kad ti ko lideru, narod odfikari glavu,.....
jel bu to, Milanović, Šex, Milinović, Čačić, Jaca, tak svejedno,.......
poslije bu po knjigama pisalo da je taj bio budala, ili glupača,
a zapravo nije.
Zapravo je jako pametan-tna.
|