Moja saznanja o ljudima, kaj se tiče nekih percepcija, oko sebe,
osim mirisa i zvuka, da je slika nekaj jako bitno za nas.
Mislim, da smo prvenstveno vizualna bića.
Tek tada nastupaju neki drugi "osijeti", koje treba čovijek
naučiti obrađivati, kroz, kao prvo, svoju pismenost, a zatim,
kroz neke druge nauke, koje će to obraditi u glavici
i katalizirati samu srž neke informacije.
Slika, fotografija, kažu da 1000 riječi govori.
Ima u tome debele istine.
Jučer sam se nasmijal glasnogovornici Uskoka:
-blabla, spisi, pa spisi, pa spis iiiiiiiiiiiii
mi ćemo te ,...................
"ta pismena",...........poslati Sanaderu.
U svezi glede, "šta me gledate?" i ostalih "zrakomlaćenja"
i mlataranja tipa “Bespuća povijesne zbiljnosti”,.....................
nemrem a da ne upotrijebim izraz "pismena".
Gledajući ta "pismena", te zaprav, slike, u prapočetcima,
naših Kromanjonaca, po pećinama,
pa Egipćanana s mixom dobrih grafita i nekaj tih hijeroglifa,
slika je bila primarna, jedinstvena i svegovoreća.
A kaj sam ja zaprav štel reć?
Samo čas, da zascrolam gore.
Ah da,...kak se Freudu sve vrti oko mame i pimpeka,
tak se moj "inner space" vrti, oko "micemace" i fotke,
uz dnevnu dozu alkohola, naravno.
Da više ne serem preveć, a poznato je da sam sklon k tome,
..................................................................................................
i meni jučer dosadnoooo.
Tipkam ja po nekim svojim folderima, pa po Internetu,
pa mi padne nekaj na pamet.
Ajd ti od "toga" napravi u PS, jednu dobru fotku.
Vremena imaš i daj se potrudi.
Ne volim se truditi iz jednostavnog razloga kaj me trudnoće strah.
U mojim godinama svaka je trudnoća rizična.
I onda tak, bez tih "trudova", svaki taj moj trud ispada na koncu,
propali abortus, a ne na neko "remek".
Poslikam rajnglu.
Ščupam tam iz nekog svog foldera jednu ribicu, odavno pojebenu....
Skinem malo vode sa Internetske pipe
nekaj vode i zmislim, onak ko u Škegrovoj glavi,
skinem udicu i pravac u PS, cca 1 h.
Produkt je
|