24.11.2010., srijeda
Napokon više, ja sam slobodan
Napokon više, ja sam slobodan
srijeda , 24.11.2010.|
Slobodan, a ne Slobodan Milošević, maspater! Ne isplati se u današnje vrijeme voljeti životinje. Jučer su se poklopila dva datuma, rođendan drage mi stare kornjače, Zmaja. Imam osjećaj da se znamo 490 godina, a ne 49, dobro ajde, u braku smo od '84. godine i tih par godina, hodanja po kafićima i haustorima, a nešto i u automobilima. I istek petogodišnje uvijetne zatvorske kazne. Bil sam optužen za "ugrožavanje ljudskih života i imovine", a nikom se nikaj ni desilo. Naime, tam negdi prije 6-7 godina smo ljetovali na Viru. To je onaj zagrebački otok, kaj bu uskoro potonul od težine svih onih vikendica. I sad, ljetujemo mi, ljetujemo, kad eto, došel neki cirkus. I ima se i slonova, i sad pusti gazda slonove na otvorenome i ovi dobri, ljudi trgaju travčice, te ih pokušavaju hraniti, slonovi im u sebi jebu mater i dođem ja. Gledam ja, gledam, BLINK, sjetim se crtića,..........................  i odem ja u dućkas i pitam dućanericu: -aaa jel imate kiki riki, al onaj u ljusci? -da, ali samo velika pakiranja -dajder 5 komada I hranim ja njih, eee, ovi poludili za menom. I naranim ja to, pa kupim još za sutra za doručak i odem u kamp na spavanje, no, neda meni vrag mira, pa poslje večere, smažem ja 2-3 litre onog crnjaka, upali se drugi fergazer, pa još jednu litru, pa proradi cincilator u dupetu i ode ja s kiki rikijem do mojih slonova. I družimo se mi i rekoh ja: -ajd ih odvedi djeci i ženi u kamp, da se malo poigraju tamo. I bi tako. Ušli nas troje u kamp, ja prvi, a oni za kiki rikijem i eto belaja, krš, lom. Nedugo zatim, eto i policije. Ja gore na jednom Pinusu, u kupaćim gaćama s nožem za pojasom i pjevam: -Ja Tarzan a ti Džejn...... A ovi odozdo: -daj ne benavi, silazi dolje -ne sičiću gore, jebem vas blentave Više se ne sjećam kaj je dalje bilo, jedino, ono kroz maglu, oni zli Njemci, nešto kao: -Ich will nicht nach Kroatien kommen! Tak nekak A lijepo mi je bilo na moru. Sad ću bar moći opet u Dalmaciju. I zabrana pristupa je isto istekla. Ljepote naše Dalmacije sam i dokumentirao na Internacionalnom slikovnom jeziku, tak da i nepismeni znaju, a shodno mom obrazovnom i intelektualnom nivou. Moja Čuljakice, ne zauzimaju sam Bosanci mjesta po plažama, ima nas i drugih sorti.       |
