Nekaj sam se danas vozal gore,
na oltar Domovine, da pitam dragog Boga,
jel bi Domovina štela pasti za mene u
slučaju, nedaj blože nekog rata,
jer ovo kak nama ide, a i Grčkoj,
pa sve te velike članice Unije, Rumunjska i Bugarska, etc.,
....po meni rata mora biti.
Stalno mi se mota po bulji
Carl Philipp Gottlieb von Clausewitz.
I ne sam Kazevićeva fora,
da je rat produžetak politike,
neg, ono najgore,
da je neminovan, prirodan, u prirodi,
kao oluja,.......i dobar.
Nakon svake oluje, što uništi staro i trulo rastlinje,
mlada priroda buja.
Masu teoretičara, govore da je ovo početak svijetske krize,
te da će ona šarati okolo, dok ne pukne.
Toplo se nadam, da neće ponovo u Belom Manastiru, ili Sarajevu.
Nek pukne u New Yorku, maspater.
I tak si gledam, gore iznad Zvijezde, na pol puta prema Mihaljevcu,
Vojni Ordinarij RH.
Jebate, veći od Vatikana, to zgrade na 680 hektara, Hektor te jebal.
Ispada da je Jezerinac Papa, a ne Papa.
Nemre ni u objektiv stat sve.
I vozam se i onak si usput razmišljam:
-tak velikooooo, jesi ti uopće dobro pogledal, onda te vijesti,
....da Na To nije ušel slučajno nama, a ne mi njima.
Jebate, to za 3.000.000 vojnikov, pa niko nema tak veliki Na To,
kak mi imamo.
Ma ziher su oni ušli nama.
To fešta bila.
I dođem u hižu Franje Tahija,
ispoklanjam se,
i mislim si:
-desetinu je tlačil ove ispod, a šestinu crkva,
eno, ostadoše Šestine, di sam odrastel,
kradući po voćnjakima šestinu susedima, ccccccc
i lopovom ga zvali.
Kruf ti ......, pa kak se onda ovi danas zovu,
kaj nam sve zemeju.
A ti popi, ....., nemrem ja to prožvakat i jebi me.
To lopate ni motike vidilo nije,
a nakinđureni ko Božićne jelke.
Kad bi kod nas bilo ovakih Monaha,
ma mam bi prešel na tu vjeru, bemtiboga.
Eto, to je to. Čekam rat i da me ubiju,
a čekam i večeru, pa reko, ajd sa malo
vina, maslinova ulja, češnjaka i kuruznog kruva,
da umanjim muke.
|