Nebi ja to ni znal,
da nismo imali Oca, svih otaca.
On je dal taj vizionarski, to nešto, taj look,
a i pisal je o tome.
Jednog dana kad dobim sve one plaće,
od prošle godine i kad se vratim iz zatvora,
di bi trebal odležati sve te kredite,
kupil bum si sve te bestselere i
"Puća bespuća" i memoare od Nives i Celzijus i Simonice.
Koje su to vizije, ono 200 bogatih familija,
dobro, malo se zajebal oko jedne, dvije nule,
no pogodil je.
Tak se švicarski osjećam, ko onaj njihov sir.
Sve rupa do rupe, a u džepovima, rupčage.
Danas smo imali fotosešn za temu "Zima, zima, zube ima"
ili whatever.
hebi ga, bačvicu sam moral napraviti, nemam nofci za pravu,
a rakiju sam popil.
Ljepotica se Dona kliče, susedova.
Tak je dobra i poslušna.
Ostal sam još par sati vani, dok mi se rit ni zmrznula,
probavajući zaraditi nekaj.
Slaba potražnja.
Eto, to nam je još ostalo za prodati.
Ljeti možemo prodavati sol iz mora, a zimi grude.
Napokon ćemo uz turski paradajz i papriku
imati i tursku pšenicu.
Od ove naše mi pozli.
|