Skidanje z alcohola

04.02.2010., četvrtak

četvrtak , 04.02.2010.

Probavam!
Ne, zato, kaj ja to hoću, kaj mi došel neki modni hir,
ili nedaj, Bože, zdravlje.
Jebeni Bog je odlučil da nemam od kud piti, žena,
da joj maspater.
Nema inspiracija, nema ničega.
Jučer zvala čera, da tata, buš spremil kaku picu.
-Bum, al nemam novci.
Kupilo dete svakaj, i mozzarelu i gorgonzolu, a i obični vulgaris.
I došla z unukom, zet negdi, vrag si ga znal.
Delam ja delam, unuka juriša, okolo:
-Tata, kaj ti je?
-Nikaj
-si se z mamaom posvadil?
-ne
-pa, ..............
-daj me ostavi na miru
One, poslje, nekaj tam šapuću.
Svima čudno, kak delam klopu, a nikaj ne fotkam.

Tak se napušteno osjećam,
valjda me taj alkohol napustil.

Sav sam zbunjen, nemrem funkcionisat.

Valjda sam taj neki alkoholni narkić?
Fali mi alkohol, čak sam ga sanjal.

Grdi osjećaj.
Jooooj, kak me znal lijepo hitati, leve, desne.
Koje prizore, vizije doživiš, to ni normalno.

Ponovo ću se ponoviti:
"Ja neznam kaj ljudi vide u alkoholu,
ali ja vidim sve, i prošlost i sadašnjost i budućnost"

Jebana stvarnost, sa ratama kredita, je zapravo,
fikcija, izazvana nedostatkom alkohola.

I zato ću se pomoliti:
"Aminus Dominus, Ante Sparijus, Alkoholikus,
AMEN"

A, pošto sam ljubitelj fotke,
na vam par tuđih,
takve bi volil delati, no, možda jednog dana.
Para treba.