22.12.2009., utorak
Počinje....blagdanska depresija.....didulidu
Počinje....blagdanska depresija.....didulidu
utorak , 22.12.2009.|
68. put! Valjda bu sad uspijelo. Kae problem? Jaje,....i to ono desno, a i onaj mali impotentni pimpać zgornjeg grada, kaj mi non stop vrti vriti. Da mi se njega riješiti, da me već prestanu prcati vrit, pa bi ja nekak i sjebal ove depresije. Aj'd, O.K., danas uplaćena plaća za 10. mjesec. Jebeš i to, ionak zblokirano od banke. Još zutra,......... dela se do jene, pa poslje "domijenak". Uvel Franjo tam 90. te i te tetetete, jebem te. Kupil ja i odojka i janka i svakaj, za nekoliko tisuća ćuna, ne mojih, već Gizdinih, i da su nam sve belosvjetske pederčine platile, kaj su nam dužni, bilo bi i plaća za 11. mj., i regres i jebena Božićnica,..... kolikotoliko. I zutra se uneredim onak ko zver, dođem domov, spovraćam se, zapravo bum plašil WC školjku, -priđeš joj potiho i drekneš: "bljeeeeeeeeeeeeebljuvvvvvvvvvv". I slobodan Ko Slobodan tam u Bruxellesswwu, tam onda, vrag mu mater i oca odnesel. I slobodan do 11. tak negdi padneju Baltazar, Melkior i da me jebeš, nemrem se setiti onog ztamjanom...... idem viditi,..... Gašpar, bem se smotana, a izgleda da je nosil Smirnu. I kaj sad do 11. maspater? Srči pesak!  I najgore u svem tom, kaj bum moral slušati ove idiote od budućih pizdeka. To se ima para, to se serenda, laže, jedu se govna, i ja,......mene peče neka savjest, kad nekaj napišem, -pa nemoj, pa ni uredu, pa možda čovijek, ovo i ono, ma nabijem ih na žlundru pod vijagrom, maspater. Joj da ja bum predsednik, kojim slučajem, ma ma ma, Staljin bi bil pičkin dim. Takvog kretena još niste vidili, to bi štrika ponestalo u državi, ma Franjo Tahi je bil nula. Ja bi i posmrtno vešal, eto kak sam ljut, naaaa, grrrrrrrr. Blogere nebi vešal, možda dva tri, one klero....., kaj mi pričaju priče, kak ne treba griješiti i kak bumo vraj, a ovi bogati da bu u pakel. I tom Vragu treba jebat mater! No smirimo tenzije! Evo nekih uradaka novijeg vremena. Prokleti alkohol, a volim ga. Kad ga nema sve O.K., jedino se ruke treseju i nekaj me hiče po podu, a kad ga ima, ma niko sretniji od mene.  A trebalo bi nekom speglad glavu šašavu, to definitivno.  Ende |
