Počelo je počelo.
Još dvi, tri ozbiljnije kiše i eto zime i Božića.
Mi, dobri športaši, već smo na pripremama,
tek toliko da ne zaboravimo stare viteške žderačine za
okruglim stolom, našeg kralja Tomislava,
od stoljeća sedmog, kad mu pade na pamet idea
o ujedinjenju plemena Južnih Slavena, tzv. Jugoslavija,
mrskoj nam tvorevini i kazamatu naroda.
Od tad, jebenu sarmu, kao ukradeni YU brand, svojataju, razni,
mrski nam susedi, da ne velim, raznorazne srbočetničke bande,
a pravzaprav, ona je naša.
Još tamo te davne, Gay Ljudevit,
prvi u nas, ma ja bi u Vas, nosač duginih boja,
je pisao o njoj, kak bi rekel naš Barbijeri, ili većkak:
Sarma vulgaris Croatica Domestica!!!
O tome koliko ju je Homer opjevao u Odyseyi 2001 od Stanley-a Kubricaka, nećemo, a o Konfuciju, još manje.
Pa eto je!
Što volim srat, a i znam, ma nema mi premca!!!
Jačeodmene! Sorry!
Sastojci:
-mesina....više govedine, manje svinjetine, radi jakosti.
-jaje ili dva
-glavica c. luka, g. češnjaka
-špeka suva, dimljena
-riža....kad imaš para što manje, a kad nemaš, što više
-vegeta, sol, biber
-kiseli kupus
Dobrano zmješaš, pa kuglice pa u list zelja, pa frkaj
Pa poredaš u lonac, a na dno par listova zelja
Pa narezanog zelja i suvih rebaraca
Doliješ vode u vr mase
Pa krčkaš uru i po do dvi
Možeš jest odma sa krumpijerima, ili
7 dana iza, kad meso sa zeljem, odfermentira svoje,..............
mmmmmmmmmmmmmmmmmmmm
U slast!
|