morsky blog

Evo doša i tsu-nami. A šta nije njima nego nami?

Ja, kao vridni kroničar nevolja po našim školjima, nakon potresa, suše i požara, bilježim još jednu. Plimni val.

Potopilo Ist. Diglo se more i - kuće u more, brodovi na kraj.

I sad ovi naši "kontinentalci" iz Ravnih kotara čekaju da im se kuće pretvore u vikendice - prvi red do mora.
A otoci - pod more.

Ma tako je najbolje. Ionako samo smetaju.
Služe samo da njihovi malobrojni žitelji imaju što grintati.

Te im je daleko, te im je skupo, te bi brodove, trajekte, pa bi škole, nastavnike, doktore, te bi radna mista, oni bi i vodovode i kanalizacije, pristaništa...
Nema kraja njihovim željama.
Još bi i mostove. I helikoptere.
Mislim, stvarno...

Grintaju i grintaju.
Nisu nego za smetnju.

Pa onda najbolje da se školji lipo potope.
Da ostanu samo vrhovi. Da imaju ovi odozgora di stavit ovce. Tamo je dobra paša.

Jer oni će se bavit turizmom. Pa da im ovce ne smetaju.

Samo se pitam, kad se požele okrenut ražanj, što će biti prilično često, ko će im otić po janje?
Najbolje da prilagode neki autobus za plovidbu.
I da se bar jedan bodul škapula da ga ima ko vozat po moru.
_____________________strong>