mama kao takva

sasvim običan dan

Nisam bila na petogodišnjici mature. Nije mi se dalo. Ne, nije mi srednja škola bila traumatična, dapače, samo ni sa kim nisam ostala u kontaktu. Zapravo, niko nije bio vredan ostajanja u kontaktu. A i bilo mi je zanimljivije gledati DM-a tog dana kako igra fudbal na fakultetskom takmičenju. Da se razumemo, u pitanju je filozofski fakultet. Nije izgledalo u potpunosti kao Monty Phytonovska filozofska utakmica, ali je bilo blizu.

Nisam bila na desetogodišnjici mature. Nisam imala ništa pametnije da radim tog dana, ali mi se opako nije dalo. Mislim, trebalo je srediti se, izdvojiti neke novce, a sve to da bih izgubila nekoliko sati sa ljudima sa kojima se nisam videla deset godina i čije me životne sudbine odista ne zanimaju. Pa nisam otišla. Ako se neko pita, ne žalim ni malo.

Ali sam zato sa zadovoljstvom otišla na deset godina od ARK-a. Sinoć. Gomila dragih ljudi, neki su deblji, neki ćelaviji, neki su se pak prepolovili, neki se nimalo nisu promenili, neki (tj. ja) imaju decu, neki rade from 9 to 5, neki su van zemlje ali su se sinoć našli tu, neki su i dalje mega dosadni, neki su još zabavniji nego što su bili, neki su mi baš nedostajali, neke sam mogla i da ne vidim... Bili smo u Radionici, pili pivo i slušali super muziku, kao da je sve bilo juče. Dobro, ne baš sve. Poslušala sam pandura iz Kuršumljije i nisam završila fakultet a jesam rodila dete. Da, pre deset godina sam bila altruista i verovala da mogu da promenim svet, pa nas je uhapsilo u Kuršumliji i pandur mi je, ispitujući me otkud ja tu i kakvi su to leci, rekao da taj moj fakultet ništa ne valja i da bi bilo bolje da rađam decu. Well, deset godina kasnije (zapravo devet, al ajd sad) sam ga poslušala. Ipak je on pandur i garant zna šta priča ;))




kategorija: blast from the past

touch the screen

okej, svi već znaju:
uhapsilo radovana karadžića. jej! :D

krenem ja tako sinoć u krevet, puuuuno ranije nego inače, negde oko jedanaest i reko' ajd da vidim šta ima na teveu, kad ono - poslednja vest "uhapšen radovan karadžić". i to je sve. ništa gde, kada, kako, ko. i bez ikakvih prethodnih naznaka.
DM na kompu, uči šah (don't ask).
tek kad sam mu (pomalo u neverici) prenela vest, shvatim da ga je zaista uhapsilo.
i onda je palo jedno otvaranje konjaka i nazdravljanje... da, znam, znam, ne bih smela piti jer dojim, ali ekstrodrneri situejšns rikvajr ekstrodrnerni mežurs, a i popila sam samo malo... a i jednom se nazdravlja tako nečem.

malo se zabrinula oćel biti kakvih nereda, međutim - ništa. ni nacionalisti nisu ko što su nekad bili. nikolić najavljuje da će se boriti protiv toga pomoću političkih sredstava. mlako. na forumu srpskih nacionalista kukaju i plaču, grade razne teorije zavere, my favorite je da su izdajnici izazvali čak i kišu kako bi sprečili pravoverne da izraze nezadovoljstvo
neki imbecili se sinoć vozaše kolima ispred specijalnog suda, a želeći da se pobune, no im kiša nije dala da izađu iz kola.
presmešno.
i da, likujem :D

a jutros saznadosmo da se radovan krio u beogradu i bavio - hold your pants - alternativnom medicinom.
ej! alternativnom medicinom, isusati.
i još se spekuliše da je uhapšen u gradskom prevozu. ej, gsp!
šta, uhapsili ga nadrndani kondukteri?

siroti gsp je izdao saopštenje:
"Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd saopštilo je međutim da nema nikakva saznanja da je haški optuženik Radovan Karadžić uhapšen u vozilu GSP-a."

prvo sam vrištala od smeha. aman - alternativna medicina! i dalje ne mogu doći sebi. pa onda, uhapšen u prevozu. pa onda još i pokazali njegovu fotku sa bradom i cvikerima. pa onda nađoše da je pisao za časopis zdrav život, te da mu je omiljena reč tihovanje, kao i da je učestvovao i na nekim tribinama.
ono, sede ljudi pored radovana i ne znaju da je to on!!!

ne znam, meni je to pomalo neverovatno. radovan pustio bradu, prerušio se u alana čumaka, propagirao tihovanje i meditaciju po domovima kulture, vozio se prevozom, njegove fotke se pojavljivale u javnosti, kao i najave za hepeninge na kojima je učestvovao (mind you, čak i na sajtu b92!) i tako više od 10 godina. i nije se znalo za to.
ma daj!

šta je sledeće? ratko je poštar koji mi donosi račun za telefon? ili je prodavac kirby-ja? ili...?
i to će se saznati za 5 godina?

nemoguće je da se do sad nije znalo za radovana. i sigurna sam da znaju i gde je ratko.
ali, odbijam danas da se bavim time.

danas likujem zbog toga što je makar karadžić uhapšen, što se taj "heroj" bavio šarlatanstvom, što je čitavo hapšenje hilariozno (i opet - gsp! ), što tzv. svi-smo-mi-radovan patriote danas pate, što pada kiša, pa i ako organizuju okupljanje, to neće biti masovno, što nema skupštine pa radikali nemaju odakle da zakukavaju i dobijaju maksimum 2 minuta u vestima...



kategorija: today is a good day

zlo i naopako

navukoh se na facebook. sve se kao nešto libila, a onda mi ema poslala poruku da je okačila fotke iz antiratne kampanje. pa ja pogledah, pa stavih prijatelje kao friendse, pa onda i neke poznanike, pa onda još neke, pa otkrih kviz o gilmoricama, pa onda nađoh dragu, dragu drugaricu iz osnovne škole, pa neke poznanike iz ex-yu... one thing led to another.
sad visim tamo svaki dan.
kažu mi da će me to intenzivno držati jedno dve-tri nedelje.
kuku.
ja nemam toliko vremena!


i toliko je to daleko otišlo da sam forum potpuno zapostavila, blog takođe. povrh svega, kupili smo i ruter, da DM i ja možemo istovremeno da visimo na netu i od tada se skoro uopšte ne viđamo. a u istom smo stanu. on u jednoj, ja u drugoj sobi. svako na svom kompjuteru.
zlo i naopako.

dobro je da se detetu još uvek posvećujem. ;))

i fotkam ga povremeno










ovu lepu je fotkala maxivida*... žena zna sa fotoaparatom, očigledna je razlika između mojih i njenih fotkica.

ali, naučiću i ja jednog dana kako se to sokoćalo koristi properly, mhm
samo da se skinem sa fejsbuka

*obratite pažnju na set introducing. preslatko.






kategorija: plain and simple - I'm an addict