mama kao takva

Reče mi DM-ov drugar kako sam se promenila. Naravno, ja sam odmah pomislila da misli na to kako su mi cice ogromne :D
[da, znam, nenormalna sam i opterećena, ali mene zaista trenutno beskrajno fasciniraju moje grudi]
No, nije mislio na cice, već na ponašanje. Kao, opuštenija sam i smirenija. Nemam pojma otkud mu to. Plus, verujem da se DM nikako ne bi složio sa njim.

I sad si ja nešto razmišljam jesam li se i koliko promenila. Mislim, izvesno se jesam promenila, ovoliko kenjkava i cmizdrava nisam bila od svoje druge godine. Ali uredno to pripisujem podivljalim hormonima. I kletoj sudbi koja ne dozvoljava da sve bude baš onako kako sam ja zamislila. No, o tome drugi put.
Sad, ako pretpostavim, a pretpostavljam, da su te 'buhu ništa nije kako sam ja zamislila i sve mi smeta i pretvaram se u slonicu i jedva se krećem' epizode trenutačne i uobičajene za trudnoću, zaista ne vidim da sam se nešto promenila. I dalje sam ja ona ista Sanja, samo sa malo većim stomakom (čuj, MALO većim) i samo ne mogu toliko da divljam (misli se na opijanje, đuskanje, vilenenje po čitavu noć i te stvari), ali sam i dalje ja - JA. I dalje volim istu muziku, i dalje volim da čitam, i dalje volim da pišem, i dalje isto mislim o bitnim ili pak nebitnim stvarima u životu, i dalje me nerviraju iste stvari, i dalje želim da ronjam, i dalje želim psa i i dalje želim da se non-stop provađam. Samo, bolno sam svesna da me drugi ne doživljavaju više isto. Tako da - nisam se ja promenila, već drugi oko mene.

Doduše, sada me plaše različite stvari nego pre 5 meseci. Ponekad me uhvati panika, obično kad me spuca da ću postati MAJKA [ej, majka!!], a ja ne znam hoću li ja to umeti i šta ću ja kad dovedem bebca kući i koliko će to promeniti moj život, a izvesno hoće, samo ne znam koliko niti koliko bih ja volela da se promeni. Pa me onda spuca da ćemo DM i ja i bebac biti PORODICA, a to zvuči tako ozbiljno i odgovorno, pa se malo uspaničim jer da šta ako mi to ne umemo da odradimo kako treba. Ako ima neki manual za to - te bebe i porodice i odgajanje i zajednički život sa minijaturnim čovekom, molim da mi neko javi. Da se DM i ja teoretski pripremimo za predstojeće događaje.

I ne znam da li da se brinem zbog toga što se malko plašim i što me još nije spucao taj čuveni majčinski instinkt (i kako to uopšte treba da izgleda)... Plus, sve žene koje su se isporađale do sada su mi rekle kako je njima trudnoća bila najbolji period u životu, kako uopšte nisu bile u panici, kako su mal'ne sve znale kako će i šta sa bebom itede, ali ja sam ubeđena da besprizorno lažu.
Mislim, kako može da te ne hvata makar malo strah od toga hoćes li umeti da hendluješ bebu?
Pa mene je jedan dan napala panika zbog jedne od najtrivijalnijih stvari - kako ću bebi da sečem nokte(!!!). Ono - ako uzmem makaze, kolika je verovatnoća da joj odsečem prst? I kako da joj držim šapicu dovoljno čvrsto da se ne mrda a da joj, s druge strane, ne polomim prstiće?
Došla do zaključka da je najbolje da bebcu grickam nokte dok ne poraste dovoljno da ih - ako je devojčica - sama seče i lakira ili - ako je dečak - da ih sam seče ili gricka.
A da ne pričam o nečem ozbiljnijem, recimo, kako se beba doji i čemu služe pumpice za mleko. Dobro, očigledno je da služe za izmusti mamu, ali kako se to radi i šta onda sa tim mlekom... Je l' se to čuva u frižideru? Ako da, da li se podgreva? Ako da, kako da znam koliko toplo treba da bude? Šta ako prokuva? Je l' može to mleko da se pokvari? Koliko dugo sme da stoji? Pa koliko često treba bebi davati da jede? I koju količinu? I kako da znam da li je bebac gladan ili plače zato što, štajaznam, ne voli novu igračku u krevecu?
I tako hiljadu i jedno pitanje.

Mda, one su sve znale i uopšte nisu paničile. Nisu, nisu, my ass.

nisam baš volela kako mi ide ova moja trudnoća, pa zato nisam pisala. a svašta je nešto bilo. i bila sam jedno vreme očajna i ni do čeg mi nije bilo, a ponajmanje do širenja depresije na ovom mom preslatkom blogu. ali sad je prošlo i sad sam super.

hronološki:

1.
bila kod zubara. čika zuba rekao da su mi zubići super-duper, te da samo treba da ih ribam redovno i energično. a onda mi je skidao kamenac. na 35 stepeni celzijusa. a to je nešto najgore što zubar može da mi radi. da li je potrebno da naglasim da sam se preznojila?

2.
bila na kontroli kod slavice. ne, nismo saznali šta je u tibi-bibi (ali ja sumnjam na omanjeg golijata, sudeći po veličini stomaka). naime, bebac je bio okrenut guzom, za koju sam ja mislila da je gaša, sve dok mi slavica prstom nije pokazala da je beba - pored toga što nas je najstrašnije iskulirala - stavila nožu kod međunožja, tako da nikakvi pokušaji snimanja sa strane nisu rezultirali snimkom primarne polne karakteristike (koju bi samo slavica razaznala, ja i dalje vidim samo beboliku mrlju). valjda ćemo saznati sledeće nedelje na kontroli. osim ako bebcu nije stav da je prikazivanje međunožja čist egzibicionizam.

3.
na istoj kontroli mi je slavica rekla da imam kontrakcije, te da moram da mirujem i da ne smem da se pentram peške na sedmi sprat. naravno da sam se potpuno izbezumila, čak sam i cmizdrila bez prestanka naredna dva dana, misleći da sam ja nešto pogrešno radila i tako uzrokovala kontrakcije koje će prignječiti sirotog bebca. srećom, DM me je nakon ta dva prestrašna dana odveo ponovo kod slavice, koja mi je rekla umirujućim glasom, sa osmehom i strpljenjem za histerisanje koje ja nikada neću imati - prvo - da nisam normalna (jer sam se rasplakala i kod nje u ordinaciji i jedva se smirila) i da sam pravo dete (jer sam zaista umislila da mogu prignječiti bebca i tako ga izdeformisati u nešto dvodimenzionalno) i - drugo - da kontrakcije koje imam nisu ozbiljne, tj. da bi mi ona prepisala lekove ili me poslala u bolnicu da misli da su opasne po bebu, i opet je ponovila da ne smem nikako da se zamaram i da moram više da se odmaram. pa sam se onda malo umirila, mada sam narednih dve nedelje bila u potpunoj panici svaki put kad bih osetila da mi se nešto događa u stomaku. za one koje planiraju da budu napumpane, opis: kontrakcije se prepoznaju po nadutosti stomaka koji kao da oteža i vuče na dole (nešto slično kao kad vas boli stomak pred menstruaciju) i pri tom bolucka. ako počne jače da boli, ili se pojavi krvarenje, obavezno trčati kod ginekologa.

4.
uradila i tripl-test. rezultat je dobar i ne moram na amniocentezu.

5.
pošto mi je slavica rekla da ne smem da se zamaram, a lift mi tada još uvek nije radio, DM me strpao u taksi i preselio na novi beograd.

6.
u međuvremenu, uspostavila prisan odnos sa svojim crevima i procesom varenja, kojim sam se opsesirala. naime, trudnice često imaju problema sa, pardon my french, izbacivanjem govana, pa tako i ja. i da, već sam se navikla da me sve što može biti neprijatno u trudnoći, nikako neće preskočiti. dakle, najgore što mi neko može sada reći jeste "ne seri!"

7.
pre dve nedelje opet otišla kod slavice, da ona proveri da li i dalje imam kontrakcije, budući da nisam bila sigurna da li u stomaku osećam bebu kako se mrda ili mi se ide na vece ili imam kontrakcije ili sam puna gasova (o da, gasovi su još jedna od predivnih stvari koje hoće da vas napadnu u trudnoći). reče mi da ih imam i dalje, ali da nisam otvorena (što bi bilo loše) već naprotiv - zatvorena sam (što je dobro), pa mi ona ne bi davala lekove. sad je uglavnom prestalo išta da me boli, osim ako dugo hodam ili stojim ili sedim, pa to uglavnom izbegavam. što mega dobro utiče na moj društveni život. mislim da sam u poslednjih mesec i po izašla da se vidim sa nekim četiri puta. juhu.

8.
bejah i do doma zdravlja da otvorim karton i prilično prijatno sam se iznenadila. dom zdravlja ima klimu, nema gužve, jer se zakazuje dolazak, sestre relativno pristojne, usralo me (heh, kakav loš izbor reči) i da sam ubola neku super prijatnu doktorku (a jedini kriterijum je bio da ne bude muško). doduše, čim sam ušla u ordinaciju pitala me - sedmi, osmi mesec? - prasica jedna.
erm, NE! peti.
ups, dosta ti je veliki stomak.
btw, i zubar mi onomad rekao da mi je malo veliki stomak, pošto sam mu rekla da sam u četvrtom mesecu. ja htedoh da mu odbrusim da je on počeo da ćelavi, ali se suzdržah, ipak je trebalo nakon toga da mi skida kamenac, pa cijenim da ne bi bilo dobro da mu povredim sujetu.
no, da se vratim na dom zdravlja i super prijatnu ginekološkinju. izmerila me tamo sestra, imam 67 kg :kuku: merila mi je i stomak nekom gvozdenom skalamerijom koja podseća na šestar, nije mi baš jasno čemu to služi, a doktorka mi na kraju napisala uput za vađenje krvi kako ne bih to radila po privatnim laboratorijama. i da ako mi treba nešto, slobodno zakažem i dođem, mada joj se čini da mi slavica dobro vodi trudnoću. neočekivano, ali veoma prijatan odlazak kod državnog lekara.

9.
posle tri meseca mi popravilo lift u zgradi. pa ja otišla svojoj kućici na par dana, samo da bi se sutradan lift opet pokvario. pobegla nazad na novi beograd brže-bolje.

10.
sva sam ogromna. stomak mi je, a to se da zaključiti iz reakcija što zubara, što lekara, što potpuno nepoznatih žena po čekaonicama koje me pitaju kako poslednje tromesečje izdržavam po ovoj vrućini, dakle, stomak mi je hjudž. i ne, ne preterujem.
e, ali, pored ogromnog stomaka, sada imam i ogromne sise. što me veoma veseli. nekako, kao da nisu moje. skroz su velike i okrugle i kad se vozam prevozom - poskakuju! :D otišla sa DM-om da kupim grudnjak i isprobavala razne modele (btw, sad nosim broj i po veći, hihi) i na kraju probam taj koji sam kupila i pogledam se u ogledalo i oduševljena krenem da vičem "DM, DM, dođi da vidiš kolike su!" srećom, bili smo jedini u prodavnici veša pa se jedino prodavačica skandalizovala

11. i na kraju - šoping.
kupili smo:
- cd/mp3 plejer za kola, pa sad možemo da se vozamo i istovremeno slušamo glasno muziku
- USB miša za lapić-topić, pa mogu lepo da se igram raznih igrica
- fejk dj slušalice za DM-a
- i - najzad! - uvijač za kosu. sa ljubičastom drškom i zlatnim grejačem. retko ružna skalamerija.
ali me je on danas inspirisao da se ošišam.
makazama za krojenje.
popravku sam vršila makazicama za nokte.

izgledam bajno.
i 15 godina mlađe.



opet mi se sviđa što sam trudna.