ogledalo duše

Najprije se ispričavam svima što me dugo nije bilo...

Sad bih vam ispričala ono što su meni danas moji mama i tata.

8.9.1992, moja mama je bila u Splitu u izbjeglištu i dobila je trudove. mislim, vec je bio 9.9.1992 jer je bilo 2 sata po ponoći. odveli su je u bolnicu da rodi. tata je bio ovdje. mama je dakle u 2 sata po ponoći otišla u bolnicu da rodi.
mučila se sa mnom i mučila... bilo je tu svasta.. ja nisam htjela izac iz maminog stomaka, a mama se jadna patila dok me donosila na svijet. i tako vam ja oko 17 sati popodne izadjem, tj, rodim se [hahahaha] a mama me vidi i sruši se.
Naime, moja vam je draga mamica izgubila toliko krvi da bi svaki put kad bi podigla glavu pala u nesvjest.
Tata je nekako došao u bolnicu, i kako je bio rat dovodili su ranjenike i sve to, ali on je htio da vidi mamu, ja mu nisam bila u glavi, on je samo htio vidit mamu. i dođe do portirnice i kaže mu tamo neki čovjek da ne može proć. on kaže dobro, i nekako se prošulja i dođe na kat, pred staklena vrata da uđe- hop, zaključano! dođe sestra i on kaže MOGU LI JA UC? a sestra: A KO JE VAS PUSTIJA VAMO?!?!?!??!!??!!?! tata se nasmije i ona ga išćera vani..

i tako sestra dođe do moje mame u sobu i kaže da joj je obitelj vani da napiše pismo. mama kaže da je beba [ja] dobro [ja sam vam ustvari imala vise krvi nego majka, sve bebe u bolnici dobile žuticu osim mene]. i mama pise to pismo jadna sva u suzama jer nije mogla ustat da vidi tatu, a mene sestra nosa po bolnici jer sam ja imala ogromne okice kojima sam snimala sve oko sebe i sestra me nosala po bolnici i pokazivala svima kolike su mi oči..

e onda vam je moja mama spavala jako dugo jer je imala jako malo zaliha krvi u sebi. i kad se probudila sve su mame dojile svoje kćerkice i onda je nju uhvtaila panika gdje sam ja, pa se okrenula i vidila mene kako sam navalila na bočicu...

e onda se dogodilo to da su informacije tekle i tekle daleko i do mog tate i djeda [pokojnog] je doslo da sam ja musko..
tako da imam plavu radosnicu.. :D
i onda je mama koja je uvijek bila onako za zezanciju na mali papirić pokraj mene napisala JA SAM ŽENSKO ALI SAM IPAK TATIN SIN..
i danas mi je u tetke narukvica na kojoj to piše.

e onda sam došla u Ledinac gdje su me mamine ujne presvlačile kupale i to, tako da se mama odmarala jer jos uvijek nije dosla k sebi.. :D sta cu kad sam posebna..

onda su me naučili da govorim da sam se rodila u Ledincu.

onda sam došla u Mostar gdje nisam htjela spavati sama u sobi, vec sam morala bit uz radio. granate su se čule, to da.. al ja se nisam remetila. svoj prvi rođendan sam proslavila ispred kuce na velikoj proslavi. uvelike sam pričala vec sa 8 mjeseci, govorila JOĆI DEDO to me baba naucila .. sisterku sam dobila nakon 2 i pol godine i evo me sad guram pomalo.. =) imam kasetu na kojoj je zabiljezen moj puvi jođedan tako da se svaki dan divim mami kako me je mogla dovde dogurat... =)

i eto, to vam je moja priča.. ima još 14 godina poslje toga.. al to svakodnevno čujete.. :)