Inventura

Radim neko spremanje, foldersku inventuru pa tako i blog stigao na red. Pročitala stare postove, arhivirala po godinama. Još par dana i brojim treću. Osim stilski i tu i tamo gramatički, ne bih ih mijenjala. Jedino me uhvatila nekakva ravnina, eto mogla bih kopirati od prošle godine, sve isto: uredila sam balkon, pa skok na more, skok na brdo, razmišljanja, promišljanja. Obaveze, rintanja i relaksacije, putovanja. Mala već velika djevojka.

Dovoljno sam stara za onu biblijsku: Čovjek snuje, Bog određuje i uistinu ispunjavaju me sitne radosti. Neki dan na brdima, narezali špek, kuružnjak, vidik neograničen, planina rascvjetana i zrela. Pored nogu mile bubice, gore neka ogromna ptica lebdi, pastorala, svemir.

A opet, mogla bih ponekad kuc-kuc, da se pokoja vrata otvore, a iza njih nešto novo, pa još i dobro. Možda sam zaboravila što sam nekad željela.