Čovjek s vilicom u svijetu juhe

Mjere sigurnosti

Raspravljadu o sigurnosti u zemlji. Ajeba ih! Pa šta oni oće, kad je bilo sigurno živit? Ondak odu u onu Netropolu smrdljivu, onu đumglu na asvaltu... a nego kako nego će te pribit! Is! A di se pačaš ušta netriba? Nisu navikli brinit zase, etoti! Neznaju, nisu educirani. Ima dobrih samozaštita. Ne odaj noću, diš se smucat noću? Ne odaj po prkiralištu, ka da ne znaš kako pizde svi na prkiralištu! Učlani se u ADZ (Rvacka Demkrcka Zuajednca). Kako njih niko ne ispribija? Pa jel to teško? Učlamiš se, izvadiš člamsku i mirno krozagrad – e!
A još ota prokleta centralizacija, samo brinu za svoje guice tamo u Zagrebu. A nas, ko nas pita o sigurnosti? Jel zimus malog Krpu vuk ujia zanogu? Je! Ne dok se po diskaču džambalata, nego dok je stado čuva, na kamenu golu sidija i za puste škole učija! Eeee, čita mali Krležu a vujo se op! prikrade, pa ga uide! Ko bi njega pita za sigurnost da mu nije bilo tornjaka Žuće?
Ili kad je Tukca Rumunjca, šta je kod Šabana bija rob sedam godina, cili čopor vukova namrtvo izija gori priko Glamoča povr Graova polja đe Šaban ima sedmo stado. A ko Šabana pita za ljucka prava? Nabavi ti danas jeftino roba iz Rumunije, jeba ih trafiking da ih jeba, jel se tako potiče proizvodnja? Ne, oni da po cesti nisu sigurni, jebala ih Netropola, pola rodbine je već svakome gorika, a ništa ne šalju, samo pulitiku ćeraju i po saborima sidu i ministarstvin. A šta šalju ćaći imateri? Šipak moj, eto šta šalju!
A, neka, neka...