nedjelja, 29.04.2007.

...neznam ni sam odakle da poèmem,al su se moje nedaèe poèele izlaziti na vidjelo,recimo negdje oko 7/8 dana u nazad.poèelo je pukom igrom kako do obièno i biva.došla je fucking pošiljka dobrog dopa,a ja onako u apstinenciji/traje veæ duže vrijeme)nisam mogao odoliti a da to nešto specijalno i dobro ne probam.bilo bi super da se to meni nije svidjelo i da roba nema smisla te da ej šeèerana ili što ja znam jednostavno smeæe.ne,bila je dobra i ne žalim sto sam zabrijao parèe dana.(sad cooliram)al sam povrijedio osobu do koje mi je stalo.isprika nemam jer što je uèinjeno je uèinjeno.naeravno da ga nisam htio povrijediti,al tako je ispalo.i sasd mi vi kažite:"zar pored sebe stvarno nemam tolerantnu i osobu punu razumijevanja pored sebe.imam i toga sam svijestan,ali sam još svijesniji da toj istoj osobi može puknut film,sterat me po kratko i šta onda.izgubio sam ono što sam imao,a nemam snage za pronalazak takvih osoba,svijestan da ih je jako malo.
pravi se da nije ljut i da je sve ok.pogriješio sam pa èu ispraviti.to kaže on.a meni je dosta da ga pogledam u oèi i njegovu složenu facu koja mi sama govori da nije sve u redu.pa kako bi i bilo kad sam ne samo lagao nego se i ufuravao više od sedmice,tako da postoji još sitni korak i ponovo sam navuèen.a to ne želim.veæ kad radim i imam šanse da neku siæu stavim na stranu,želim da M. i ja odemo ako niš drugo barem u razgledavanje amsterdama i vuikend u veneziji.znam da to možemo da si priuštimo.do sada je bila u kuæi jedna plaèa i vukli smo s kraja na kraj.al sad to nije tako.mrzim posao koji radim,koda mi živce,dovodi me do stanja totalne depre,al se ne predajem jer mi je cilj put.želim se maknuti malo iz ove ljepe naše.želim još vidijeti svijeta.ne želim se navlaèiti ni na žuto niti bijelo.nije mi interes šljaklat cijelo ljeto za pis dopa.kako jadno i odvratno.
taj moj èovjek M.je jedna pomalo produhovljena osoba i vjerojatno zato ima toliko strpljenja samnom.to je period kad u meni prevagne ona divlja strana i ne osjeèam se na miru niti ispunjen ako ne uèinim barem jednu maluu glupost.jest,ali ova je bila fucking velika.do sada svaka veza je obièno i završavala time što se ja nisam kanio micati od droge,pošto me ona prati od moje petnaeste godine i jednostavno drugaèije neznam živijeti.ali uèim.polako,al napredujem.to èe vam moæi dokazati moj duhovni uèitlj.dakle tu smo.na planeti zemlji.radi nekog klinca smo tu poslati.koja nam je zadaæa neznamo,al je sigurno uraèunato uèenje na greškama.kad bi se držao one stare"bolje uèit na tuðim greškama,bilo bi idealno,al što je to idealno.idealno je jedino to što nitko od nas neæe ostati za sjeme,netko èe smrt doèekat s radošæu,znajuæi pritom da je napravio korak napred i njegova zadaæa na zemlji završava,a drugi koji se boje tog sveæanog èina,umiranja,ti æe ili morat poradit malo duhovno na sebi ili pred smrt tražiti milijardu oprosta èinjenih tu,na planetu zemlji...

èetvrtak, 26.04.2007.

...sanjam pa se izgubim
u jednom glupo svijetu
napravljeim od anti
i neznaju kad se vraèaju
sanjam pa se izgubim ...i kao da je bilo tu
pod velikim svijetlim suncem..
u ovom universumu EKV
napravljenom od GLUPIH LAŽI
san mi izgubi, dušu
odnosi me daleko gore
pokazao mi je
pakao...ali...stvarno ovaj mrak
bolji je od realno
OK izgubljen sam
sanjaj
sanjam pa se im

...je kad bi lagao da nije zveklo me u glavu,onda u meni nebi prokljuèao zov divljine.tu nastupa jedan moj mali preobražaj.izlazim iz mraènog,melankoniènog stanja u nešto sasvim suprotno.nešto sunèano.je,pa možda sam inkarnacija nekog hippija.cool.
naravno pokušavam u ovom crnilo malo da okreèim u psihodelije.dosta mi je nerviranja,slušanja,odraðivanja.samo hoèu slobodu,a sloboda(istinska i prrava ne nalazi se u zaradi para).
bilo je ovo neka èudna sedmica.dizao sam se u jutro s voljom da me odmah spale i rasprše pepeo pomom dragom moru.imamo bucmaszog "simpatiènog direktor koji nas je do juèer odnosno dana osovljavao sa "bok"BOG....ali danas ne.danas je vijeratar sarao na drugu stranu.onako,ja kulturno(to su me uèili)pozdravim ga sa bog bog(kao i uvijek,ne).e kad èe ti on mene pozvati na stranu da mi onako sa ponosom i direktorskim ego poruèi:"od danas,pa na dalje nek ostanemo na DOBAR DAN:BOŽE OD ÈEGA PATI OVO ÈOVIJEÈANSTVO,AL ZA NJEGOV ISPRAVAK FALI NAM JEDNO PASTOTINA GODINA.
imao sam i buran život cvan posla jutarnjeg.naravno di bi ja da da barem jednom mjeseèno ne okusim onaj totalni mir i ono totalno fucking dobro.e taj mali izlet u tišinu,umalo me stajao glave,što mi se povezaše više dana za redom.ne ne osjeèam se sada loše.jedino što bi mi bilo drago da imam još malo.zezam se.eksperimentirat da,navlaèit se ne.tako da prepostavljate u kojem se stadiju nalazim.doma,posao,pas,spavanje.al to nije to.ja ne želim i ako radim da si nemogu priuštiti jednu ludu noæ,jedan brod,jednu gou meni najdražu...
sve je to teklo nekako dok M.nije skužio da sam se približio propasti jako blizu.ne ljudi se na mene jer je ogorèen da se sjebem na istoj stavri.jebem mu miša kad volim tu fucking tišinu,bez osjeèaja,smeæe...to je patnja iz koje se treba izbavljati.mislite da postoji moguènost da moju patnju pretvorim u jedan jako dobar i unosan posao.bulaznim.neæu tu završiti jer se sedmièno danom za danom,dogaðalo nešto drugo.a to su razgovori,poruke,pisma.možda bude zanimljivo,a možda nekom i pomogne.moram misliti pozitivno,sa žarom u oèima skupljat pikavce po plaži,a u ušima mi bruhi,ordo rosarius equlibrio,sistercy...a ako mi treba neki veæi potiv uvijek se sastavljam s progresivom ,elektrom,i njavažnije tunnel goom

utorak, 17.04.2007.

izgorijelo mi je pola mozga.kuku meni.što od sunca,što od raznih supstanci koji su njime prohujale.tko mari za èari kad mi ostaje opet ona druga polovica,koju,mi,ljudi nismo nauèili koristiti.al druga polovica sada dolazi na red.dakle ja,kao osoba ponovo polazim iz poèetka,ponovo gradim stavove,ponovo formiram svoj karakter.koliko god mi netko rekao da nisam u pravu,pokušat æu ga razuvijeriti jer mi se stalno dogaðaju èudne stvari u formiranju moje nove osobnosti.nikiad nisam bio mirna osoba što se manifestira sada na meni.bio sam vražièak od malena dok sam u podrumu palio lonce pune benzina i stricu prefarbao auto sprejem,koji je trebao dati isti uèinak,da se ofarbano ne skuži.nikad nije prolazio niti jedan dan,a da moj vragolasti ja,ne napravim barem malo štete ili pak koristi.ovisi s koje strane gledamo.naravno da èemo sagledati pozitivnu stranu moje lude glave.
vratio sam se s posla koji mi se sve manje sviða.fenomenalno,našao sam posao života.skupljat èu èikove po plaži.posao boli glava i udri brigu na veselje.je, bilo bi super kad bi se radilo samo o pikavcima,al tu se nadovezuje još mali milijon stvari od održavanja,pranja, ribanja plaže,preko održavanja objekata i poslova kuænog majstora,preko nabavke ,zaduženja i razduženja svega što se u objekte unosi(izvozi),od piæa,hrane,stolova,pa èak vilica,žlica,noževa.fantastièno.imam i kolegu.pravi je.zamislio si je u svojoj još nedozreloj pubertetskoj glavici da mi je on šef, pošto radi na tom radnom mjestu duže od mene.deèec dragi,nekako mi se èini da nemaš posla sa srednjoškolcem i koliko god masti bio premazan,znaj da sam samo duplo od tebe premazan baš ja.nije bed.ako želi da hvatamo krivine,tu sam da to uèinimo zajedno,a ne da ja isparavam na suncu,pritom uništavajuæi moj bljedoliki ten(nije više),a ti da sjediš u hladu.e ne, to neæe iæi.nisam brate ni ja vesla sisao.malo se deèko zbunio kad je skužio da je naletio na malo tvrði orah no što je oèekivao.i opet naravno tko mari za èari kad ja postajem netko drugi.neka osoba koja je bivala u meni duboko sakrivena i eto polako isplivava na površinu.
M.je kod kuæe ne radi.blago njemu.èovjek je odluèio da ide danas na plažu i ako sam se protivio izležavanju na UV zrakama.lijepo sam mu govorio koliko su štetne i bolesne.nije vjerovao i otišao.hi,hi,hi...nije izdražao dugo i vratio se doma.ljudi oèito zaboravljaju da ni sunce više nije sunce što je nekad bilo.odmah se sjetih prva dva dana na mom životnom poslu.imao sam glavobolju samo 2 dana.i to ne obiènu glavobolju,veæ onu kad bi najradije lupao glavom o zid jer bi manje boljelo.a što je najgore niti jedan medikament što nude naše farmaceutske tvrtke nije od pomoæi.a zakonom su zabranjene uèinkovite stvari,recimo od najblažih-- grass.baš sam umoran jado moja.al nije to od suviše rada.to je baš od cijelodnevnog boravka na suncu.morat æu poæeti pratiti razinu zraèenja.to zbilja nije normalno.brijem ako takav val topline potraje,uz to se produži i na sljedeæe dolazeæe godine,nestat æe sva mjesta blizu obale.neæe više biti santi leda i ponovo èe more dosezati do slavonije.s jedne strane zanimljivo,da se povijest ponavlja,a s druge strane možemo govoriti i o apokalipsi.ljudi moji stanite,razmislite...na ovom planetu ne živimo samo mi ljudi,ima i drugih biæa koje smo našim nemarom ugrozili.ako vas veæ nije briga za druga biæa ovog našeg planeta,onda razmislite o novim naraštajima,maloj djeci koja nisu ama baš ništa skrivila,a moraju odplaèivati naše dugove.moj mozak je spaljen.al spaljena je jedna polovica.dragi bože daj ljudima moguènost da razviju i drugu stranu,al ne u materijalnom smislu kao do sada.daj im moguènost da sagledaju istini u lice,da se uvjere da su samo ljudi i da bogovi nisu i nemogu biti...

subota, 14.04.2007.

...a šta da radim što se joba tiæe.definitivno mi se ne sviða jer moram po cijele dane visiti na suncu,tako da se doma,ako nisam zaštitio ovu moju kapulicu od glave,vraæam minimalno s glavoboljom,a što je još gore,kvari mi moj lijepu njegovanu bljedoliku boju.al jebeš posao.uzimam ga kao neku igricu,gdje èu prije ili poslije stiæi do kraja.ako ga budem shvatio preozbiljno,odnosno nešto bez èega ne mogu preživijeti,javlja se u meni revolt i ubrzo bi dobio ili još jednostavnije dao otkaz.ima toliko ljepih stvari poèevši od glazbe,fotografije,gline,kamenja,skulpturica...nisam ja kriv što volim uzeti glinu i od nje praviti beznaèajne figurice,ostavljene promatraèu da sam odluèuje što bi to moglo biti,a može biti svašta ili naravno ništa.obožavam fotografijom ovijekovijeèiti neke posebne trenutke,što nije vezano za ljude.neznam zašto,al mi nikad nije bila fora slikavati portrete,odnosno ljude.poèetak pupanja nekog cvijeta.pratiš njegov razvoj i to složeno kao mali filmiæ.prelomi,valjanje i kapljice mora,još ako ima moguènost da sunce da svoj posebni efekt.šume i drveæa bez kojih mi nebi imali što udisati sem ugljiènog dioksida.možda æe te fotografije biti kljuèni dokaz novim naraštajima ili pak uæi u povijest,kako se nekad lijepo živijelo na planetu zemlji.na našem planetu kojeg su okupirali neki drugi ljudi.neki ljudi kojima nije stalo do novih naraštaja.nekih ljudi koji èe drugim ljudima oduzeti ono najvažnije.vodu,prirodu i zrak.zamislite samo ovaj naš planet kako bi izgledao bez gorskih šuma.kako bi umjesto kristalnog nam mora,vidijeli naša govanca i pomor riba.planet tame,jer s vremenom ima sve više otpadnih plinova u zraku koji se osjeti veæ i na nama.polovi bez leda,eskimi bez kuæica.mi bez ièega.iskreno sam zabrinut za planet zemlju.znam da se ponavljam.ali to je gradivo koje bi veæ svi trebali znati za minimalnu ocjenu -5.od kad radim s M.se jedva uspijevam vidijeti.on popodne na poslu,ja u jutro.ostaje nam vremena na veèer poslje deset.znam izgledati kao da su me miješali u miješalici.s upalom mišiæa,kroniènim umorom,jedva škiljeæi na jedno oko,s mozgom koji ne uspije registrirati pola izgovorene reèenice.fali mi.fale mi naši razgovori,naše šetnje,zajednièko surfanje po netu,èitanje novih vijesti,zajebancija,a bogami i izmjena nježnostti.spremaqnje tanjura paštašute ili riže u umaku od gljiva.ops.skoro je deset.škiljim na jedno oko,osluškujem zvuke dead can dence-a.još jedan ops.bilo bi u redu da barem zagrijem veèeru kad je nisam bio u stanju spremiti.nije da mi nedostaje volje i mašte.nedostaje mi snage.toliko mi znaèi taj mali zvrk,da èu se ovog trenutka ustati i doèekad ga s veèerom.zaslužuje puno,puno više.jer onja èovjek koji samnom izdrži više od mjesec dana pod istim krovom znaæi samo da ili nije normalan ili me pak razumije u potpunosti.dakle normalan je puno više od mene(mada neznamo što je to normalno),a da me razumije pokazao je ne jednom,nego više stotina puta.za razliku od mene koji ponekad nije u stanju ni saslušat,a kamoli razumijeti.volim kad ga uèinim barem na minutu sretnim.on je posebna sorta ljudi koja zaslužuje skidanje kape.kad to iz mojih usta izaðe,vjerujte da je puka istina.ah!da!veèera...

petak, 13.04.2007.

u zadnje vrijeme jedan mi je èlanak zapeo za oko.da bošnjaci imaju smisla za humor imaju,a uvijek su ga i imali.ovaj humor koji èu vam spomenuti radi se o sarajevskim umjetnicima koj su podigli spomenik grahovoj konzervi koje su dobivali tokom rata. ta je gesta imala svrhu ismijati starne donatore koju su tu nepopularnu gonzervu dijelili izmeðu 1292. - 95.godine,tijekom opsade sarajeva.naravno rok konzervi je veæ istekao(ista sranja kao kod nas sa hranom,ljekovima i svim materijalom kojim su strane zemlje èistile svoju zemlju)kad ljudima što su te konzerve vidijeli,pomirisali,ali jako teško jeli,pridodaju kako ih ni psi ni maèke nisu željele.pa sad si zamislite što naši"humanitarci rade2.to je samo jedna od malih sramota civiliziranog svijeta.nek ih je sram.a sarajlije kao sarajlije ljepo su joj podigli spomenik(konzervi),meðunarodnojzajednici u imezahvalnih stanovnika sarajeva.visoka je oko metar sa ugraviranom posvetom na postolju.inaèe autor tako zahvalne statue mesne konzerve naèinio uje sarajevski umjetnik nebojša seriæ sobe.još jednom bravo bošnjaèkom humoru.kad bi barem kod nas bilo više humora a manje strke za parama.
treæi mi je dan posla,a najradije bi zatražio slobodno.ali živo mi se jelen.i tako nikad nisam želio stalan posao i sopstvenog razloga što se ne vidim da cijeli život radim jedno te isto.da mi posao postane navika.ima tu i neæeg drugog.ne želim se zaraziti bogatstvom,a još manje klanjati se bogu"novac".zanimljivo je kad se kao novak pojaviš na novom poslu.još neznaš tko ti je zapravo šef,tko direktor,a tko obièni šljaker.rekao sam da ljudi boluju od bolesti novcomanija i susjedov automobil.jadnici.u jednu ih ruku žalim jer su upali u tu mašinu proizvodnje para i sada nikad neæe biti zadovoljni ma koliko ih imali.znam tko se neæe zaraziti i tko æe nastaviti mjenjati posao.prije sam se pilao oko svega toga,al valjda kad proðeš neka iskustva sve ti postaje sješno.eto recimo danas.samnom radi jedan deèko koji je taj job radio i prošlo ljeto tako da je uhodan.sad èe on meni onako vidno razoèaran i pomalo nervozan.ON:"šta ovi žele od mene.trèi vamo trèi tamo.napravim jedno,a šefovi me pitaju dal je gotovo nešto treèe.doðe mi da vrisnem.imam samo dvije ruke i jednostavno ne stignem". JA:(onako pametan i iscooliran jer sam sve to veæ prošao)"prijatelju od nerviranja i gubljenja živaca radi neke stvari koja je neizvodiva u ovako kratko vrijeme nije potrebno da grizeš nokte.naravno,ti ih saslušaj što ti govore.reci im da naravno,evo samo što nisam.u 4h ti završava radno vrijeme i ono što ne napraviš danas sutra èeka tebe.i èim odeš od njih odi na posao koji si poèeo i jednostavno zaboravi na njih". ON:"a kako tebi to uspijeva,hoèeš me pouèit?" JA:"a da šta bi drugo.naravno da èu te poduèiti,ali s time da ti meni kažeš ko je obièan radnik a tko šef,tako da mogu šljakere na finjaka skinut s kurca i obijasnit im da nisam sisao vesla.bit èemo dobar tim.još da nauèiš tehniku disanja vidjet èeš kako èeti biti lakše podnijeti svu tu šugavu nepravdu novopeèenih budala".DOGOVORENO.pošto me saslušao,sa spremanjem stvari zapoèeli smo pola sata ranije i èak stigli uhvatiti bus na vrijeme.gdje doðeš da doðeš uvijek ima kretena koji bi da šefuju.jedino što su naletijeli sada na malo tvrði orah koji zna svoja radnièka prava i još milijardu sitnica koji ni poslodavci neznaju.moja mala prednost.nebih vam pisao o poslu al eto ne javih se dugo,a to je jedino što mi se zanimljivo desilo jer sam predhodna dva dana zakrmio èim stigoh doma...bit èe toga još.dont panik.a sada idem da si poslušam malo ordo rosariu equlibrio.da imam pljugu zapalio bi.ovako mi ostaje tušing i saèekat drugu radnu snagu ove naše male familije-...

utorak, 10.04.2007.

...ovaj moj frend G.stvarno je lud.nis manje od mene.pokupio je neku curu s partija i doveo je kod nas.mala je bila zbunjena i paranoicna do bola.sta vuce speed vise nego joj je potreban.uostalom sta to koristi, kad je baca u stanje tjeskobe i paranoje.pomogli smo je izvuci je iz tih misli, al se neda.tvrda je i uvjerena u svoje zabrijavanje da je tocno, sve, sto u momentima hale cuje.kao sto je npr otisla na wc i mi smo svi pljuvali po njoj.nisam ni psiholog niti psihijatar,al se ocito radi o karakterno dosta nestabilnoj osobi,bez iskustava,sa zeljom da sve proba...problem je i u tome sto nezna zasto to konzumira.dobar kandidat da se pridruzi ovisnicima o heroinu.zajebancija je bila kao sto sam i prepostavljao.neki su autom otišli dan ranije,a G.i ta cura ostali su još jedan dan,s tim da æe na stop.tako i bješe.ali G. nebi bio G. da si nešto ne zakomplicira.tako je ušao u pogrešan bus i do stopa morao pješaæiti pun klinac.tako kad ti takav èovjek nešto i napravi,jednostavno se na njega nemožeš ljutiti jer je takav kakav je.smotan,ljen,voli zajebanciju i avanture(dajemo si ruku.isti smo.donekle.hahaha).bitno je da smo se dobro zabavili,naprièali,nasmijali,igrali se doktora...te, da su sretno stigli kuæi.
...
kad su M.roditelji napokon otišli iz ovog stana(ne zaboravimo da smo ga umjesto 2 mjeseca,dijelili 6),napokon smo se poèeli vraæati u normalu.cijeli je stan naš i ponovo nam u posjet može dolaziti tko hoæe.ponovo se glazba sluša normalnim tonom,a ne onako prigušeno, da starcima nebi smetalo.moj mali i polu spaljeni mozak,ponovo je zasut tisuæama ideja, koje bi pod licencom mogao i prodavati.M.kaže da se sigurno tako i ponašam, jer imam previše ideja i ne stignem ih sve ostvariti,tako da na kraju ne radim niš.možda je i istina.previše ideja me natjeralo na pasivnost i samo ih razluèujem po stanicama, mozga,ali,priznajem,ljenèina sam od roðenja.samo,za malo pisanja neæu o sebi nego onom što htjedoh reæi.radi se o nezaobilaznim susjedima,koje hoèeš neæeš,moraš sresti barem jednom u mjesec dana.u našoj zgradi,doslovno imamo staraèki dom,a svi prijatelji od M.roditelja.ovih dana u stanu nije bila mrtva tišina,ali nije bio niti kaos koji bi remetio red i mir.prva naša susjedica,teta S.,koju ni naš psiæ baš ne simpatizira,èula je glasove u stanu,što naravno nisu bili samo muški,veæ i ženski.toliko je bila radoznala(znamo je veæ),da me juèer saèekala da stignemo iz šetnje,te se udostojila pozvoniti na vrata.
drriinngg,driinngg(zvono na vratima).mislim si ono netko od vani i javljam se na parlafon:"tko je?".s druge strane vrata:"ja san.teta S."sve mi je bilo jasno.izvidnica,kako bi mogla telefonirati starcima ili lajati sa ostatkom tima" naša zgrada".otvaram vrata.šta æu.osnove kulture imam,još prema ženi u godinama.
JA:"oooo,dobar dan teta S.kako ste?"pravim se fin.ali je ne pozivam unutra(kao što je oèekivala)i stalno škica kako bi snimila nešto što se ne uklapa u inventar i osoblje našeg stana.ONA:"dobar dan dušice.šta si sam doma?(veæ je to znala).do kad radi M.(i to dobro zna)."mislim si,al ipak držim jezik za zubima i ostajem i dalje ljubazan. JA:"joj,on vam je eto prije pol sata otišao na posao i vratit æe se oko 22:00h.jel vam ja mogu kako pomoæi?"ONA:"mislila sam da je kuæi,da se dogovorimo oko promjene brave na smetlištu(šupa koja je nekad služila za bacanje smeæa,a sad se koristi kao špajza(smoænica)).i dalje naravno oèekuje poziv u stan,škica,al zajeb,ne vidi ništa jer su svi veæ otišli.ma koja brava na špajzi.ta brava je u funkciji veæ 30 godina i nikad nije zakazala i stvarno nema nikakve potrebe za zamjenu iste.
JA:"šteta što niste došli malo ranije,ali poruèit æu mu da vam se javi èim bude mogao.ako veèeras bude kasno,javit æe vam se sigurno u jutro".i dalje bi u stan.dalje je vuæe znatiželja.ali ne predajem se.baš mi je do razgovora s njom,sada,poslije burne noæi.napokon je shvatila da nemam namjeru provesti sat vremena s njom ali ne predaje se.ONA:"a kako tvoj posao?(insistira)".JA:"super,sutra idem na jedan novi razgovor,a i zvali su me iz jedne firme, tako da sutra poèinjem s novim poslom."ONA:"joj zlato moje,tako mi je drago.ali reci M.da mi se javi sutra do podne jer me poslije nema doma".JA:"dobro hoæu.èim danas stigne.pa znate da je on odgovoran i da se brine za zgradu i sve ostalo.(najradije bi ušla,ali bome neèeš.).JA:"sad stvarno moram iæi jer imam brdo posla.(serem).doviðenja teta i znate ako vam što treba,slobodno proðite."ONA:malo razoèarana,ali ja to nesmijem skužiti."dobro dušice,bitno da ste dobro i da M.preneseš.doviðenja".VOZDRA(pomislih u sebi i na brzaka zatvorim vrata. zbilja nam je zgrada kao staraèki dom.bakice i pokoji djed.jedna beba na osmom katu i nas dvoje na našem.znam da im je dosadno,da se neæim moraju zabaviti.nek upotrijebe maštu,životno iskustvo.nek gledaju sapunice,te ih preprièavaju.nemam ništa protiv njih,pomogao bi im da im zatreba,ali pustite nas,da živimo kako hoèemo.ne zabadajte noseve u tuði život.na koncu,oblajavajte koliko vam volja,ali zaboga,ako vas što interesira,pitajte.ne krijemo ništa.živimo slobodno(barem koliko se može).

ponedjeljak, 09.04.2007.

misliš da smo mi produkt misli...
imat svoju misao...
imat svoju misao kao npr.ne škaklje(golica) me više, ni ne smeta kad ti svojim orlovskim nosiæem plazim po tvojoj bradici.i zaista se tako desi.ti si imao misao da to što osjeèaš,otkloniš suprotnom mišlju.istina je, kad bolje razmislim.mi smo svi produkti vlastitih misli.sve bi to bilo jednostavno,kad bi bili napredna biæa(kakva smo trebali biti,al je nešto krenulo po zlu).al nismo,veæ smo ostali obièni ograniæeni ljudi.volio bi kad bi èovijeèanstvu na neki naæin mogao dokazati da sve što rade, rade krivo.ma naravno,nisam mislio baš apsolutno sve.nekako mi se èini,da su ljudi pronašli novog boga,boga koji nije stvaran,koji to više nije ni alah,ni isus...to je neki nametnuti nam bog,u kojeg su nas uvijerili( i dalje to pokušavaju)da je jedini,nepobijedivi.kad posjeduješ tog boga i sam se možeš osjetiti bogom.laž.taj bog kojeg mogu nazvati jednim imenom,a izmislio ga je baš èovjek,zove se novac.novac je taj koji je u ljudskom umu,u ljudskoj psihi,ili nazovite je kako hoèete,zauzeo glavnu preokupaciju ovdašnje civilizacije.promijenio je cijelu percepciju svijeta.nestale su obiène stvari.èovjek je društveno biæe(tako su mene uèili).koje društveno biæe kad više nema društva.sve što je vrijedilo nestalo je.a sve to jednostavno i lijepo što je nestalo nadomjestio je novi bog.pitam se,kad budu nestale šume,kad sve rijeke budu slièile rijeki Po.kad više nebude pašnjaka,izležavanja na obali mora,uostalom samo kad barba Sunce poblesavi,razljuti se i dobro zagrije...tako glupe i banalne stvari na koje je gotovo veæina nas zatupljenih veæ zaboravila...neznam u šta se èovjek pretvorio...

nedjelja, 08.04.2007.

proèitao sam na poèetnoj strani nešto o vegetarijancima i šta oni osjeæaju.životinja ili kako je mi veæ zovemo,ima osobnost kao i èovijek.govori jezikom koji, mi, ne razumijemo.al zato po nekim pokretima koji nam pokazuju,znamo dal su veseli,žedni,spava im se,nervozni ili gladni.zar te to ili tu koja na odgovore nedaje bez registracije korisnika,( a ja se ne mogu sjetit lozinke),ne podsjeæa malo na èovjeka.ili maèku,risa,psa,ja bi volio biti kornjaèa.sunèao bi se po cijeli dan na nekom kamenu,blizu vode(koju opet mi,kao ljudi najviše zagaðujemo),kad bi mi netko prišao,a nebi mi do druženja bilo,bluè,u vodu,na dno do tišine za kojom svi žudimo.mir.zar ne?
ipak sam imao malu križnju savjesti dok M. i ja nismo porazgovarali.opet sam zaboravio da je odrastao i razuman èovjek.blago njemu.uz meditacije i jogu,jednostavan život(bez mene bi mu bio).prije sam spominjao 5 tibetanaca.nagovarao sam G.da ih radi samnom.al teško.i on je ljenèina poput mene.da mi škode i ne radim ih još bi i razumio.al šljakaju,popravljaju raspoloženje,daju ti vitalnost.vidiš baš bi ih sada mogao napraviti.i hoæu.napravio sam.al vijerojatno ne kako treba.nisam ih dugo radio i sada æu morati poèeti od 3.ne! mogu od devet.to je prosjek od kojeg mogu uvijek nešto zapoèeti.znaæi ipak nisam kanta za smeæe,ali još malo ovako bih.zato sve u svoje vrijeme i na pravom mjestu.
zanimljive su stvari kad se èovjek naðe u središtu neæeg što je najmanje oèekivao.
slušamo higou.prisjeèamo se partizana i psihodelije u netaknutoj prirodi.da bio je to doèek 2006.ludo i nezaboravno.u toj se maloj ekipici slušala,goa ,na afterima pogotovo...danas smo odnosno noæas,smo razglabali o underwater overground i "sluèajno" saznasmo da se još ni nezna.a mi veæ i šator našli...i još jedan pravac meðu svim pravcima koji danas imamo.........................
pala je odluka.G.i J: ne mogu na stop jer im nitko sada neæe stati.dobra ideja i jedna pašta s šugom od pomidora je dobar prijatelj.sad èe nam se pridružiti i M.pa èe da se vidi.

subota, 07.04.2007.

prošao je petak,došla je subota.o novom poslu ni rijeèi.ne èudi me previše jer je to izgleda u modi, da se poslodavci nisu dostojni,ako ne osobno,barem preko svoje sekretarice(ima je sigurno)javiti.barem danas to nije problem.uz kuæni telefon,mobitel,E-mail i šta ti ja znam koje sve vrste komunikacije postoje.niti tražim objašnjenje,nikakve isprike,al jednostavno da se udostoji javiti ti ,dal postoji moguènost zaposlenja ili ne.da,al to im je ispod èasti.ta ti bi bio njegov rob,ne on tvoj.najzanimljiviji poslodavci su mi oni koji imaju jedva završenu osnovnu školu i ako, kupljenu diplomu srednje.bogatstvo su stekli na brzaka(kako? zaboli me i nije me briga),pa ti sole o poštenju i neznam kojim sve glupostima ne.daj èovjeèe,ta nisam sisao vesla.znam tko si bio,a znam i tko si sada.daleko sam od ljubomore,al me nerviraju takve stvari.daj seljaèino,obriši si nos,nauèi èitati,pa tek onda na red dolazi potpis.i sad ti takva osoba vodi firmu.izgleda da to ima samo kod nas.na koncu mi smo pravi umjetnici u preživljavanju.kad nekom strancu kažeš kolika ti je mizerna mjeseèna plaæa,ovaj te gleda u èudu i divi se kako smo još živi,imamo krov nad glavom,a nismo pocrkali od gladi.e da,prijatelju moj stranjski.ovo je balkan,a balkanci su umijetnici.naravno ne akademski.da smo još i akademski,pa gdje bi nam bio kraj.kako bi to popularno i stranjski rekli"fucking"sve to.vikend je.na petak se ne vraæam,al gledam sada ovu subotu.èekamo stare prijatelje,moje stare brijaèe da nam se pridruže.i frendica nam je tu.uskrs je.praznik.jaoooo...uvjek sam volio praznike,ponekad i izmišljao neke.kao recimo u srednjoj školi imali smo naš blagdan.sveti petak.skupio bi se cijeli razred,markirao nastavu,samo da bi se zajedno mogli kao gušteri izležavati na suncu.cuga nije nedostajala.ako nije bilo žestice,bilo je vina.u ta se vremena nije toliko prakticirala droga.bilo ju je,al ne u tim kolièinama kao danas.bilo je to nevino doba koje mi ostaje u lijepom sjeèanju.pošto nam se javila ta moja stara ekipa da bi nam se pridružila na nekom partiju(èini mi se da je u klubu tesla).bilo bi lijepo da doðu.ta nisam ih vidio 3 mjeseca.znam da æe nam biti dobro,da èemo se zabaviti do bola.sluèajem da ne doðu(nikad neznaš što se u brijaèkom mozgu kuha)neæu im zamjeriti.bilo bi mi žao,al život ide dalje.ostaje nam frendica koja se iz italije,vratila s faxa,paèe da zaružimo svejedno.a ono,ipak mi je draže kad nas ima.kad je ekipa na okupu i možeš zujati cijeli after.kad slušaš one ranojutarnje gluposti kad je èovjek na izmaku snaga,ali se neda i želi još.želi još i ne želi kraj.odvratno je to pozdravljanje nakon probdijene noæi i jutra.nekako se zbližiš s tim ljudima,prirastu ti srcu.ne mogu se žaliti jer napokon poslije takvih ruženja nisam sam i ponavljam ostaje mi najdraža osoba s kojom mogu o svemu prièati,kojem se na sve mogu žaliti,koji æe naæi prave rijeèi da me utješi.da, ostaje mi moja najveæa ljubav.a sad idem.idem pod tuš,u šetnjicu s našom bebom(pas),nahranit je.u meðuvremenu,on stiže s posla,stiže frendica T.,a nadam se i ostatak ekipe...

petak, 06.04.2007.

uuuuuuuu,tako san se špaka,da me nebi povratila ni roðena majka.bol.ma,kakva bol,u sekundi prstaje,nestaje.ljudi?tko.ti "roboti"koji ulicom šeæu.znam da postoji netko kom se ne svidim takav i nanijem bol.al taj nek se raduje samnom što je moja prestala.netko bi rekao,egoist.je.a zašto ne?zar nismo sopstveni.zar nismo razlièiti.
i napokon se moj miljeni vratio.dal da putujem sam ili zajedno s njim.dosta je te samoæe.zar nije ljepše u dvoje.pa makar na cugu i neišli.ja sam free,još mogu ružiti ali on radi.fuck.a da ponovo sam,neda mi se.zajedno dok izdržimo,izdržat èemo.želim da barem ovo kratko vrijeme bude samnom.želim da putujemo zajedno.i želim da mu bude dobro.mislite da puno toga želim.možda,ali šta æeš kad sam moždiv

èetvrtak, 05.04.2007.

...ovako stvari stoje.nakon milijardu molbi koje sam uputio u milijardu firma i firmica,napokon su se udostojili jedni da mi odgovore i zakažu kolokvij.toliko je vremena prošlo od zadnjeg,da sam gotovo zaboravio kako to uopèe izgleda.da, imam malu tremu jer mi je taj posao potreban.iskreno,posao mi nije potreban,al mi je potreban novac kojeg toliko prezirem i psujem onog tko ga je izmislio.od svih ljudskih gluposti, što naši bolesni umovi mogu izmisliti,eto izmislili su i novac.možda kad se u ovom mileniju nebi sve vrtjelo oko toaletnog papira(novac)i pokojeg metalèiæa koji i ne posjeduje veæu vrijednost od kutije šibica,vijerujem da bi bilo sve jednostavnije.zašto je èovijeèanstvo postalo toliko zatupljeno materijalnim?zar zaista ima još onih koji vijeruju da od toga imaju neke koristi.ne.nisam prosvijetljen.dapaèe zatupljen sam kao i ostali,ali u meni titra neka vatrica koja mi govori da je ovo sve blesavo,te da nema nikakvu vrijednost.odbacimo sa sebe svu odjeèu,zatim si oderimo kožu,izvadimo sve organe,maknemo meso i salo.dolazimo do kostura,koji ostaje na ovom svijetu.al, da li je zaista tu kraj i kakav smisao uopèe onda ima živijeti ako nemam bolji auto od susjeda.sve je to obmana i varka.mi smo svi jednaka ljudska biæa naèinjena od istih stvari.kosti,krvi i mesa.postoji li duša ili viša energija koja nas upuèuje na ipak nama nešto nepojmljivo.vijerujem u tu energiju i vjerujem da nije tu kraj mada nisam religijozan.èovjek je krenuo krivim smjerom.netko je za to odgovoran.ali tko?tko stoji iza obmane i prevare,te upuèivanje ljudi na krivi put?postoji zasigurno netko ili nešto koje ne želi èovjeka.netko kome smo se zamjerili.ili smo samo još jedan u nizu eksperimenata,kojem se bliži kraj.kraj još jedne civilizacije

srijeda, 04.04.2007.

...èini mi se da ne postoji èovjek na kugli zemaljskoj koji barem jednom u životu nije osjetio opojan,smirujuæ miris lavande.pogotovo ljudi koji taj miris osjeæaju kao svoj,odnosno s tim mirisom žive od roðenja.roðeni u primorju imaju je prilike osjeæati pravo u zraku,njen prirodan miris.drugi,ako niš drugo koriste je protiv moljaca.to je biljka poznata nam još iz davnine.volim njen miris i na mene i moje osjete(ili nerve)djeluje smirujuæe.na ovaj post potaklo me nešto drugo.odprilike mjesec/dva u nazad proèitao sam èlanak kako su deèkiæima koji su koristili preparat sa sastojkom lavande,narasle sise.proèitao i zaboravio,dok,eto juèer taj se èlanak ponovo našao u novinama samo s drugom prièom,odnosno malim objašnjenjem.dakle objavili su ovakve podatke.lavanda sadrži kemijski spoj koji oponaša ženski hormon estrogen.dodatno blokira muški hormon androgen koji spreèava rast grudi.zato(kažu u 24 sata)u losionima,gelovima,šamponima...sa mirisom lavande potièu rast grudi u djeèaka.zanimljivo.da sam znao takve podatke dok sam bio pubertetlija i htio postati žensko,vjerojatno bi si sisice mazao lavandinim uljem svako veæe prije spavanja.onda,takvi podaci nisu bili poznati ili ih namjerno nisu htjeli objaviti kako bi plastièna kirurgija bila u porastu.ok, sad sam odrasli muškarac s nešto ženskih hormona,al ipak nebi ogromne sise.èak mi sise nisu erogena zona.možda samo malo.al zato moj životni partner i te kako osjeæa dodir i maženje njegovih grudi.preporuèit æu mu,pa æu onako u mraku lakše dolazit do njegovih naježenih bradavica,a on æe moæi uživati u ljubljenju,maženju i gnjacanju istih.šalu na stranu.volim ga,al sam ga zavolio bez ogromnih sisa i sigurno ne zato što mu je to erogena zona.zavolio sam ga prije više od godine dana,da bi eto skoro pa toliko veæ obitavao s njim.i nebi ga mijenjao.nikako.pod niti jednim uvjetom.njega volim baš ovakvog kakav i je.ušao je u moj život neoèekivano.bila je to jedna od dugih,depresivnih godina puna boli i suvišnih pitanja.bila je to godina kad sam dobio nogu od deèka u kojeg sam bio više nego zaljubljen,mada danas realno gledajuæi,zaljubljen u sex s njim ,al nikako u njega(ipak malo i u njega ne samo sex).nismo imali ništa zajednièkog,pa èak nismo ni istu glazbu slušali.veæina naših susreta svodila se na šutnju.on bi popravljao auta,ja bi bleio u njega i jedva èekao da odemo u krevet.na sex se nebi žalio jer je stvarno bio strastven i divlji.onako kako sam volio.bio sam fer i nisam ga varao,mada eto koliko sam onda mislio da sam mu na prvom mjestu,sada sam toliko siguran da ih je u njegovom bilo i više od jednog.imao sam rogove veæe od vola.najironiènije od svega bio je naš prekid.bez ikakvog obijašnjenja,a još manje razloga.nikad mu niš nisam skrivao tako da neznam što mu je netko tako strašno o meni mogao reèi,a da mu ja to prije veæ nisam rekao.uz to za dobar poèetak nove godine(01.01.).sad mi je to smješno,al vjerujte mi bila je to stvarno bolna godina,kad sam zaboravio na ljude,na prirodu i sve ono što me okružuje.nisam osjeèao više ništa, sem tuge i boli.nije ga bilo briga,razlog mi nikad nije izneo...zadnje što mi je rekao je da sam govno,nakon svega što sam mu pomogao oko outanja sa roditeljima,prijateljima...što znamo da i nije baš tako jednostavno.kao što kažu poslije svake kiše izlazi sunce,tako se desilo i meni.da tako nije bilo,vjerojatno nikad nebih upoznao tako divnu,plemenitu i bogatu duhom osobu, s kojom sada živim.nije bilo jednostavno ponovo vijerovati i ne misliti kako æe to biti još jedna, u nizu avantura za koje nisam mario i nije me bilo volja.želio sam nekog tko èe me saslušati i barem pokušati razumijeti.eto pokazalo se da sam dobio i više od svega toga.prvi put u vezi,a da nevidim kraj.prva veza u kojoj zajedno kujemo buduènost.ma koliko bio sjeban on se naðe na putu da me utješi,da ima argument,da možemo razgovarati.na koncu se pokazalo da smo stvarno topla braæa.em si lièimo,em imamo iste glazbene ukuse,em nas interesiraju iste stvari.a da vam sve to napišem,potakao me baš opuštajuæi miris lavande,proljeæe i ljubav koja bi trebala biti temelj èovjeæanstva

utorak, 03.04.2007.

...prelistavajuæi jutros novine,naravno uz kavicu i cigaretu,naletio sam na jedan zanimljiv èlanak,gdje sam se našao u situaciji,neznajuæi dal da plaèem ili se smijem.nema smisla da vam sad preprièavam jer sam èlanak govori o tome šta je èovjek sve u stanju uèiniti da se domogne materijalnih sredstava.ovo je ipak malo drugaèije pa èu cvam citirati cijeli èlanak novog lista izašlog 3.travnja ove godine:
kraða kuænih ljubimaca - novi lopovski "hit"
GOSPIÆ - "baveæi se ljudima i samim sobom,èesto se zaboravlja sve ono što nas okružuje!"ova bi se moderna gnoma zadnjih mjeseci mogla vidijeti u praksi upravo na podruèju like.policiji je prijavljeno podosta sluèajeva muèenja životinja,nestaju lovaèki psi,ima sluèajeva zlonamjernog trovanja pasa i maèaka...zadnji lopovski hit provaliti u kuæu ili dvorište i ukrasti rasnog psa ili štenca.
tako je iz doma gospodina N.S.ukraden maltinezer Poki,kuæni ljubimac nepune tri godine starosti.da bi ga se domogao,lopov(ili lopovi)provalio je u kuæu ,ali od svega što se moglo ukrasti,ukraden je Poki.U središtu grada zaštitari životinja pronašli su prošloga tjedan mladog maèka kojemu je netko iz "dosade" u oène dublje zabio desetak šibica!!! ova okrutnost nije bez presedana jer su se maèkama po gospiæu dogaðale i okrutnije stvari,ako je takvu okrutnost uopèe moguèe stupnjevati.policija je preuzela neke od ovih sluèajeva,ali se ošteèeni vlasnici kuænih ljubimaca boje da æe u svim epizodama prevladati balkanoidni mentalitet po kojemu se "prvi maèiæi bacaju u vodu" i "pašèje ubij ako ti ne treba"!
M.S.
meni ovo nikako ne prilièi stvarnoj i prvobitnoj slici èovjeka.u šta se pretvorio? u nešto totalno nehumano.šta je to ljudima u glavi?gdje je taj klik,koji te navodi na ovako luðaèi èin,jer ga ja drugaèije nebi mogao ni nazvati.nabijati maèki šibice u oko,pritom slušati ono zapomaganje životinjice(da ti se želudac stisne od boli),a pritom ne osjeèajuæi ništa,ili bolesnije uživati u tome.ou.pa znam o sadomazohizmu.al to je nešto drugo.to je veæ ljudski.dogovor.al životinjica koja je biæe poput nas ljudi ,samo što govori stranim jezikom,nama smrtnicima nerazumljiv,zapomaže,boli je,a taj netko(neki)uživa u tome.to su sluèajevi za promatranje.nikad o sebi nebih rekao da nisam i ja sluèaj za promatranje,ali u meni je ipak ostalo ono najbitnije,ljubav.ljubav prema bližem,prema drugim biæima...imam blagi osjeæaj da je na zemlji,našem planetu nešto krenulo po zlu.društvo se otuðilo.komunikacija verbalna je sve manja.u opadanju je.ljudi postaju drugaèiji.asocijalni.bolest novog doba.iskreno se nadam da poèinjitelj tako neèeg ima barem trunèicu grižnje savijesti,barem onoliko male koja bi ga trebala èiniti èovjekom.

ponedjeljak, 02.04.2007.

otkrit èu vam brzo jer poznato je da ne volim šutijeti o nièemu a nove ideje se raðaju šetajuæi psom :) -SANJAO SAM.NIJE TO BIO ONAJ OD BAJNIH SNOVA KAD PLJUGAMO NA LIVATI I PRAVIMO PIKNIK.RADI SE O RATNOM SANJU I MOGU VAM SE POHVALITI DA SAM U TOJ PUCNJAVI sudjelovao sa našim sex simbolima.angelina jole i brad pitt.sve mi je još nekako izgledalo ok dok nam nisu zapucali oko glava,a najgore što se desilo odveli su mi psa,kojeg su kasnije divljaci skuhali i pojeli.u meni se rodio takav bijes,da mi je bila jedina želja pod cijenu mog života da osvetim mog psa.i lagano istraživajuèi meðu pseæim specijalitetima saznah koje je to džubre bilo i koi je tip oderao i skuhao mog psa.šutio sam ali je bijes i dalje rasao u meni do trenutka kad sam izvadio pištolj i puknuo mu ravno u glavu.nisam ga ubio jer bi to bilo pre malo za osvetu mog psa.dakle onako ranjenog,sa milosti na njegoim usnama nisam je imao.ta uèinio mi je ono najgore što je mogao.odluèih da èe njegov život okonèati na isti naèin kao i od mog psa.spakirao sam ga onako krvavog još pri svijesti ,te ubacio u zavrelu vodu u kotlu i ostavio ga da lagano umire i razmisli prije smrti o svemu tome što nam je napravi.bilo je tu još bježanja prebacivanja,zaštite djece,al smo upali u zasjedu i tu bi bio kraj.izrešetali su nas,a ja sam u snu osjeèao svaki metak koji prolazi kroz moje tjelo.jeziv osjeèaj jer sam se u tom trenutku probudio obliven znojem,pritom još nekoliko minuta nisam dolazio k sebi.iskreno rat prezirem i želja mi je da to nevino ubijanje ljudi žena i djece za uvijek prestanu.zar to nije šugavo.a oni koji se i dalje žele boriti,nek budu frajeri,odbace vatreno oružje,popnu se na neko brdašce,može i livada,nek je svatko naoružan nožem i nek borba prsa o prsa zapoène.to je rat i u tom ratu sudjeluje onaj tko hoèe.od dvije strane gdje bude više preživijelih,taj je pobjednik.al barem obièan puk neæe uvlaèiti u svoja sranja.mrzim ratove i mrzim vatrena oružja,vode se psihološki ratovi.nikako mi nije jasno kako u 21.st postoji još toliko homofoba.da li su ti homohobi zapitali barem jednom u životu,da li se baš pod njihovim krovom krije jedan potencijalni,peder,lezbejka.daj se ljudi malo uozbiljite i ne možete odluèivati o neèijoj sexsualnoj orijentaciji,dok ta osoba o sebi saznaje tko je štaje veæ u 15.god.pustite ih da žive.to su tako pametni i mirni ljudi koji zasigurno promoviraju ljubav a ne nailje.ugledajte se na naše susjedne zemlje.kod njih se veæ i vjenèavaju.zar to nije slatko...

nedjelja, 01.04.2007.

... i jesam , jako sam zao.to se pokazalo juèer.osoba kojoj je stalo do mene i meni do nje, ponovo sam osjetio potrebu za laganjem.patološki,u svoju korist.volio bi kad to nebi poremetilo izmeðu nas ništa,ali imam osjeèaj da ovaj put nekažnjeno neæu proæi.ne radi se o nekoj ogromnoj prevari,al nisam bio iskren.radi se o novcu koji sam dugovao.nije to neka ogromna cifra,al nije bit u tome ,veæ o tome kako èe ta osoba sada više moæi imati povjerenje u mene.pišem ovo samo kako bi se osjeèao lakše,al ne ide.osijeèam se jadno.isto kao da sam prevario samog sebe.užas.a sve mi to nije bilo potrebno,jer smo tu tematiku riješavali dan prije.i ja kreten,da budem iskren do kraja,reèem samo pola istine.tako se osjeèam jadno da vam to nemogu opisati rijeèima.bio sam gotovo siguran da mi se ovakva i slièna sranja više neæe dogaðati,da mi to nije potrebno u životu,ubijedivši gotovo samog sebe.al eto pokazalo se netoènim i pokazalo se da još na sebi ima da radim godinama.zašto je ta laž bila potrebna postavljam si stalno pitanje.da se radi o osobi koja nema razumjevanja još bi moglo i proæi.radi se o osobi koja mi daje povjerenje.ono što sam poslije odvikavanja od narkotika i tražio.tražio sam osobu koja èe me saslušati,koja me neæe suditi,koja èe me voljeti baš onakvog kakav jesam.i kako ja to naplaèujem - muljanjem.oèito mi je droga zela mozak i ostalo zrno graška,koje ne funkcijonira u pravom smjeru.koliko se god ja sada žalio,tužio,tražio oprost...ne postoji to što me može opravdati.pouzdanje sam u sebe izgubio odavno.ima li što goreg od toga?kako uopèe funkcijonirati bez samopouzdanja?i ono što sam ga u ovoj godini sakupio,upravo sam ga tom laži pokopao.ako poduzme i one najrigoroznije mjere,razumjet èu.ta ja sam ponovo usrao ono najljepše.povjerenje voljene osobe.i tako iz dana u dan umjesto da napredujem,ponovo sam na poèetku.ima li uopèe kraja tome?zar èu ikada više moæi reèi da sam "normalan"iako neznamo što je više to normalno.ne volim se više.a osoba koja ne voli samog sebe,nije u stanju voljeti ni onog drugog.I hate my self,I want too die...džabe mi je sada plakati nad veæ poèinjenim.ovo si nikada neæu moæi oprostiti.ne mogu si oprostiti da mogu biti tako sirovo govno.èemu mi je služila polovica istine.idiotizam.grize me,izjeda me...kad bi barem mogao vratiti vrijeme samo 24 sata u nazad i sve bi poprimilo drugi tok.sada mogu biti najbolji èovjek na svjetu,ali èemu,kad sam usrao u startu sve.zaslužio sam da me nikad više niti ne pogleda,da digne ruke od mene.a tako smo se radovali tome što ponovo nakon šest mjeseci obitavanja s roditeljima,napokon možemo disati slobodno.napokon smo ponovo dobili krila i poèeli osjeèati novi zrak,zrak slobode.zar je bila potrebna ta laž,da sve bacim u vodu?za samo polovice istine,sve se pretvorilo u moju noænu moru.niti spavam kako treba,niti jedem,niti pijem.buljim u jednu toèku znajuæi da sam pogriješio.nikada neæu nauèiti ništa.sve ove godine baèene u vjetar,sva ona sreæa koja mi je kucala na vrata nestala je u jednoj jedinoj reèenici.di mi je bila pamet?više neæu nikad lagati pa makar istina bila bolna.ne isplati se.nikako.i šta mi ostaje?niš osim moje laži i ponovnog gubitka povjerenja drugih,ponovan pad i gubitak samopouzdanja.
ah,najjaèa kušnja je bijeda.i najmudrije ribe glad tjera na udicu
(Goethe)