èetvrtak, 31.05.2007.

...dajkle moj mladi gospodin.fin ,uredan,èist,dobar...veæ kakav je,ostario je za jos jednu godinu i nemože se vratit u nazad.sretan mu rodendan,ali u sitnom zakašnjenju,pošto smo banèili samo dva dana.mali problem se javio u mojoj glavi što mu pokloniti za roðendan,pritom uzimajuæi u obzir sitnice da mu materijalno niš ne znaæi.i tako dok je doktor baltazar razmišljao,razmišljao,razmišljao,napokon se dosjetio.jednom na godinu slavi roðendan,za mene je uèinio i više stvari no što je ikad iko napravio,voli me,ta sam odluèio da ga napravim kraljem bar za jedan dan.tako i bješe.u jedan ljepi mali šareni paketiæ,sa obaveznom baroknom vrpcom,umotao sam mu gram bijelog.naravno da mu se svidio,a svidio se i meni.tako da smo ako niš drugo,bili kralj i kraljica za jednu noæ,s tim da smo izlili u grlo(zdravice radi)i nekoliko šuteva dobre,stare,domaæe i žestoke rakije.ovo je bila noæ za voðenje politièkih i intelektualnih razgovora.tako mi se uèinilo da smo pametni,sve nam je bilo jasno razumljivo i èisto.brbljali smo duboko u noæ sve dok nas san ipak nije pobijedio i zaspali.novi dan nova dogaðanja,jedino što ovaj dan nismo željeli biti ni pametni,ni bistri,a ponajmanje intelektualci.di èeš bolje.obojca imamo slobodan dan,jedini dan koji u potpunosti možemo iskoristiti bez razmišljanja o odlasku na posao,što postaje optereèenje u datim situacijama.zaželjeli smo se neæeg drugog,neæeg neuobièajenog da nema veze sa surovom stvarnošæu.on kaže i tako bijaše.ovaj put doktor baltazar nije dugo razmišljao veæ je smislio šemu na brzaka.kralj i kraljica odluèili su krenuti na jedno putovanje u posjet drugim,ljepšim,obojanim dimenzijama.dr Hoffmann uèinio je upravo ono što smo i željeli.ne kaže se badava ako zaista želiš biti lud,zemi si trip.prva tri sata ništa.veæ smo se pomirili s tip da od putovanja neæe biti niš,veæ se žalili kako su nas zavaljali i prodali isisani komadiæ papira.zato nakon tri sata šput je ipak zapoèeo.bedova nije bilo.èak su nas posjetili njegov bivši V.,njegova sestra,P. i drugi V.mislio sam da se neæemo baš razumijeti,da nismo na istoj valnoj dužini,al sam se prevario.kužuili smo se i te kako.filozofirali smo do besvijesti i svaki nam je razgovor imao životni znaèaj.naš je stan postao predivan.nije više bilo ravnih linija zidova,a svaka je stvarèica oživijela.meni je osobno jaki dojam ostavila mandala na zidu,koja je nastala od samog odsjaja žaruljice,a najzanimljivija prostorija postala mi je kupaonica.pošto je sva plava,te po zidovima ima zaljepljene morske školjke a na ploèicama iscrtane meduze i morske konjiæe,uèinilo mi se da sam ušao u sam aqurijum.da sam postao dio njega.pr5vi asam puta u mom životu vidio M.totalno opuštenog i otkaèenog,a brijem da se toliko nije nasmijao veæ godinama.sve je to bilo bajno i sjajno dok nismo skontali da smo ujedno izgubili pojam vremena i prostora.na satu je veæ pokazivalo dva sata iza ponoæi,a obojca s velikim oèima kao krofne bez imalo sna.morali smo se nekako pribrati i odspavati bar koji sat vremena jer na posao moram iæi.da se mene pita,naravno da mi je posao bilo zadnje sranje koje je dopiralo do mog mozga(ako ga tako možemo nazvati).stavili smo film i u njega buljili sve dok nas san nije uzeo u svoje krilo.ddrriinngg,ddri9nng...najodvratniji jutarnji zvuk.uzbuna.ne budilica.ustao sam iz kreveta s malom glavoboljom,teturao i vukao se po kuæi.ispio na brzaka kavu,dao pusicu za rastanak mom kralju,ostavio ga da još malo odspava jer radi popodnevnu smjenu. i trk na posao.zamislite,èak nisam ni zakasnio.nije mi bilo naporno raditi jer sam razmišljao o svim stvarima koje su se izdogaðale,samo što sam ipak jedva èekao da doðem doma,pošto su mi veæ noge klecale od umora.mislim da je ovo biklo sasvim dovoljno za narednih sedam dana.veèeras cooliramo.u obzir dolazi samo koji dimiæ božanstvene biljke ganðe.jurim sa psom u šetnjicu,vraèam se doma i èekam M.da se vrati s posla,te mi se pridruži u krevetu da zajedno odgledamo neki film...

ponedjeljak, 28.05.2007.

...napokon.predah.zahlaðenje.jedva doèekana kiša.nije da mi odgovara samo što pada kiša,veæ ljepše spavam,dišem,na poslu niš ne radim...jednom rijeèiju - uživam.malo sam se smirio jer je M.ipak pokazao ono što sam od njega oèekivao.iako porièe,znam da gai simpatije prema bivšoj ljubavi,al mi je jako drago što nije dozvolio da se upetlja u naš život.možete si samo zamisliti na što bi to lièilo.on,ja i njegova bivša ljubav pod istim krovom.pozorište u kuæi koje bi se s vremenom pretvorilo u psihološki triler ili najmanju ruku light horror.prièa se da je ljubomora znak nepovijerenja.nije tako jer mu ja vjerujem,ali mi je jedna od karakternih crta ljubomora.možda da se radi o nekoj ljevoj osobi,nebi me toliko pogaðalo,al osoba koja mu je ostala u lijepom sijeèanju...ne,ne i ne.ne želim ponovo izgubiti stvorenje koje me uspijelo malo urazumiti.to nije upalilo ni mojim roditeljima ni nikom živom ko je imao išta samnom.nakon što smo se riješili neoèekivanog uljeza,te riješili nesuglasice,završili smo,zamislite gdje...u krevetu.nije to bilo obièno pražnjenje jaja,nije bila obièna ševa,bilo je to pravo pravcato voðenje ljubavi.da pojasnimo.još postoje ljudi koji na spomen rijeèi peder,homoseksualac,peško,ili koji kukumar ja znam koje se rijeèi sve ne koriste,imaju jednu jedinstvenu sliku dvoje muškaraca koji si turaju pimpeke u bulju,pritom misleæi da je to jedan jedini naæin na koji mogu voditi ljubav - debelo se varaju.bogami varaju se i oni koji misle da obavezno jedan glumi ženu jedan muškarca.budalaština.pa da i jedan od dvojce želi bit žena,nebi se radilo o klasiènom homoseksualizmu,a osobno da sam tražio nekog da mi glumi ženu,radije bi odabrao onu pravu.zato svi moji dragi koji imate takvo mišljenje o homoseksualnoj zajednici debelo ste u zabludi,te smo si veèeri dugo izmjenjivali nježnosti.dugo smo se mazili.predigre smo izmjenjivali da ne postane jednolièno i dosadno,sve do trenutka kad nas je obuzela strast.javila se tolika uspaljenost da sam imao osijeèaj da èe mi jaja exsplodirati.i jesu.sperme je bilo posvuda.ne sjeèam se kad sam zadnji put toliko spermatozoida izbacio po plahtama,tijelima,a bilo je i onih koji su svoju smrt doèekali zaljepljeni na zidu.tako bi ja svaki dan.jedan sam od onih koji ili ne mare za sex ili pak jednostavno ne mogu dan bez njega.kreèem se iz krajnosti u krajnost.sex,sex,sex...its time too make love.zato moji dragi heteriæi,bipsiæi str8-eri,jebavajte se dok možete.uživate u svim èarima seksa.isprobajte sve kama sutra poze.nit èete biti depresivni nit potišteni.višak èe kilograma nestati,a apetit èe rasti.ne birajte puno,ne budite gadljivi.život je jedan jedini.doæi èe momenat kad èete zažaliti što niste isprobali sve što ste mogli.zato dragi moji ljudi,ne tratite vrijeme,ne razmišlajte o glupostima,tabuima i predrasudama.uživajte i vodite ljubav

petak, 25.05.2007.

znao sam da nešto ne štima.znao sam da noæno znojenje i uobièajena nervoza mora imati svoj motiv.znao sam ali nisam htio znati.moji predosjeèaji,moji osjeèaji ponekad su toliko intenzivni da nije za vjerovati.opet mi je proradilo šesto èulo.a ja sljepac pridavao sam moju nervozu toplini,neispavanosti,poslu i èime sve ne.danas sam se uvjerio da ipak imam šesto èulo i shvatio da drugi puta malo bolje preispitam situaciju koja se dogaða.nije se još desilo ništa strašno,nadam se da ni neæe i da pored mene stoji zaista razuman èovijek koji nema namjeru povrijediti me na iste naæine kojima sam bio povrijeðen.sinoæ smo vodili ljubav.nakon više od godine uigrali smo se znajuæi šta tko voli a što ne.trajalo je,bilo je ljepo.zaspao sam.nisam se znojio i prespavao noæ.ali veæ jutrom u glavi mi je brujalo da èe nešto biti.nešto èe se desiti.M.je na poslu.doma sam s psom i èaèakm po kompu.mrzim se samo zato što je vruæe.nešto me kopka,ali i dalje brijem da je to posljedica prijašnjih dana.drrrring.telefon.inaèe se na kuæni telefon ne javljam jer obièno na njega zovu ili moji ili M.starci.drrring.insistira.ajd kvragu sve i odluèih se javiti. -"molim"
.-"alo,V.je.jel M.kod kuæe"
-"ej,ciao.nije radi popodne i danas ne dolazii doma poslije posla jer ide na cugu s kolegama"
_"ok,budi doma sada stižem"
-"dobro bit æu,al požuri jer moram s psom u šetnju"
-"nema beda,evo za koji tren"
zavrtijelo mi se u glavi,a u želucu mi se knedla stvorila.oèi mi se napunile suzama.na šta èu misliti nego na najgore,kad ti se niti za pet minuta na vrtratima pojavi M.bivši ,za kojim još dan danas gaji simpatije.uz to i zaljubljen u njega(kaže da nije više,al ton glasa kad o njemu razgovaramo nije ton glasa kad razgovaramo o drugim osobama prema kojima nije gajio ono što nam uništava život.ljubav).mlad,skladno graðen,plavook,slobodan...pa tko ga nebi ponovo poželio u krevetu(ja, jer nije moj tip).najzanimljivije je što se pojavio sa torbom,pun sebe i sigurnosti kako èe neko vrijeme ostati u stanu kod nas.neko vrijeme.možda i za stalno,a ja èu biti onaj koji èe ponovo morati podviti rep i napustriti svoj dom.ako misli da èe ga to usreæiti,nek mu bude.za njegovu sreæu ja èu ponovo patiti.nije me briga.briga me jedino to što ako ova moja brija postane istina i ja dobijem govno u facu o kojem smo razglabali ne jednom nego milijon puta.nazvali smo V. i ja M.al se ne javlja jer radi i nemože .nema veze.odlazim šetati psa a u glavi mi odzvanja.je ljubomoran sam.uostalom tko nebi bio.ne radi se o nikavom nepovijerenju,veæ se radi o obiènoj ljudskoj slabosti.u meðuvremenu èuo sam se s M.i prenuio mu "radosnu"vijest èije se stvari nalaze u našem stanu.on èe meni na to da nikako ne želi da ostane.ok slažem se.ali šta.mišljenje se brzo i vrtoglavo mijenja.zašto mu to onda nije rekao.zašto je ostavio ovdije stvari,kad je M.meni rekao da neæe boraviti tu.da,da,možeš si misliti.razgovarali su telefonom ispred mene,ali po ponašanju sam mogao zakljuèiti da mu sigurno nije rekao onako kako je to rekao meni.naravno da ostaje.ako ne za stalno,bar dan dva.M.zaboravlja koliko je moja ljubomora prema V.bolesna.dobro zna za promijenu svog glasa,dobro zna da èu se loše osjeèati.al kog je briga.dok ja èumim u stanu,spremajuæi se u krevet jer u jutro radim(M.radi popodne)oni švrljaju okolo.on sa svojim kolegama,a ovaj sa svojim frendovima.uostalom i ako se šta izmeðu njih dogodi,ja èu biti zasigurno onaj koji æe to saznati posljednji.brdo je ljudi prošlo kroz taj stan,možda sam i bio na neke ljubomoran,ali niti jedan od njih nije uspio promijeniti boju njegova glasa.naravno lud sam.naravno zabrijavam.naravno,bolesno sam ljubomoran.navedite mi onog tko nebi bio.navedite mi onog tko je na takve naæine bio zajeban masu puta.onaj koji je dobio nogu za doèek nove godine bez objašnjenja.nabrojite mi i one koji sa svojim bivšim,plavookim,plavokosim,skladno graðenog tijela ponovo nebi legao s njim u krevet.onaj koji ponovo nebi sluèajem izgubio glavu za istim,zaboravljajuæi na data obeèanja.-izvinite,ali ja gubim povjerenje.ovo je za mene previše.kako èe se stvari odvijati pokazat èe vrijeme.uz sve to znam da ako odavde otiðem,otièi æu uzdignute glave.ali vijerujte mi,ovo je bio zadnji èovijek kojem sam dao povjerenje.ako me i on izigra.zbogom ljubavi.ne želim više nikog.nastavit æu živijeti.neæu rezati vene,ali moj èe život izgubiti ponovo smisao i ponovo èu biti u pravu.posao imam,stan imam,ali volje za životom nemam.nije ni pravo vrijeme ni pravi ternutak da mi se to sada dešava....

èetvrtak, 24.05.2007.

...hot in the city,hot in the city toonight...
da toplo.ljudi moji ovo se više ne može nazvati toplo,veæ se kreèemo ka tropskim vruæinama.ako nastavi ovako a voda odnosno kiša ne padne,imat èemo ubrzo problema s pitkom vodom.naravno da æe botiljari,odnosno oni koji nam vodu(osnova za preživljavanje)veæ sada prodaju u plastiènim flašama,izgraditi pravo bogastvo.crno æe zlato pasti u zaborav,a dilat æe se voda."ej kompa imaš za jedan šut?"-neæemo tražiti ni heroin,ni cocain,niti što ti ja znam što današnja mladež ne ufurava sve u vene,veæ èemo tražiti šut obiène vode.a ako bude destilirana,to èe ti biti nešto kao èisti heroin.pošto takvog kod nas nema,neèe biti ni èiste vode.zanimljiva teorija koja nije daleko od istine.možda je sada smiješna i smite se do mile volje,al jednog èete se dana sjetiti kako je mali crni anðeo imao pravo.a ja uvijek imam pravo.nisam vam htio pisati o vodi,al me misao na to navela,koja je vezana i za heroin i za vodu i za moje stanje.razumijem da je toplo,al to što se meni dešava ova dva do tri dana,nije baš normalno.veæ se dvije noæi stalno budim i to mokar.doslovno mokar.sinoæ sam tokom noæi promijenio dvije majice,koje si mogao ocijediti,a kod treæe sam odustao i legao spavati gol.ne za ništa.probudio sam se tako da je krevet,odnosno plahte,bile mokre,a uz njih i jastuk kojeg je M.kad se probudio gledao u èudu i stavio sušiti na balkon.èak me i on gledao malo po strani,jer je pomislio da sam koristio odreðene supstance,bez njegova znanja(pošto neke ne voli da diram i lagano su mi zabranjene)i da sada potajno kriziram.ali jebi ga,nije istina.i prije sam krizirao,ali znoj nije bio takav.budio sam se u bunilu i svašta,ali znoj je u tim periodima imao miris zastajalog gnoja,odnosno smrdio je jer se tijelo èistilo od svih sranja koje sam si znao ufurat u moje brižne venice.ovaj znoj ne smrdi.nema nikakav miris.simpli,iz mene je tekla voda.da popizdiš.kad bi bio kraj samo na znojenju,bilo bi to sasvim u redu.nastupila je i nervoza.danas na poslu uspio sam se posvaðati sa šefom,spustiti direktoru(èudi me kako me još nije poslao doma jer je to njegov stil,da za svako suprostavljanje njemu ili njegovoj svetoj rijeèi ili naredbi letiš doma bez pardona.jednom rijeèju,ne dvije,brije da je robovlasnik,a obièan je krelac).al jebeš posao,jebeš nehumanog direktora,jebeš šefove(ovog mi je malo žao jer je fer i korektan).brijem da èu mu ipak iznijeti moje izvinjenje,jer je prije svega èovjek i jedan od rijetkih šefova(nije rijeè o diši,ne),koji zna svoj posao i uvijek ti je spreman pomoæi.to su rariteti,pa ti bude žao što se iskališ na takvom biæu.ma jebeš i njega.ako mi je zbog koga krivo i žao,to je sigurno M.,kojeg sam nazvao telefonom vrativši se s posla,te ni krivom ni dužnom,izderao se,izblebetao sve i svašta.fakat tako što nije zaslužio s obzirom da niti radi samnom, niti je kriv za takva moja stanja.na koncu jedini je kojem je uopèe do mene stalo,koji se uvijek trudi olakšati mi crne dane,izmamit mi osmijeh na lice.ali kad je vruæe,kad si neispavan,nervozan,kad te na poslu izdrkaju kao mladog majmuna,..èesto ne biramo žrtve,a obièno su nam na meti najdraži.ostaje mi da se iscooliram,da otplešem ples kiše i da molim boga da malo zahladi.spustila se noæ,ali su temperature previsoke za ovo doba godine.neznam gdje to vodi,al to nam je oèiti primijer koliko je èovijek sjebao prirodu.priroda je bila tu i prije nas.strah me samo pomisliti što æe se dogoditi,kad nam uzvrati udarac.brijem da ova tornada,poplave ,potresi...to su samo sitna upozorenja koja nam priroda šalje.to je samo poèetak,a toliko nam toga treba vratiti.koliko je lijepa,toliko je zajebana.zar smo zaslužili bolje?...

ponedjeljak, 21.05.2007.

...danas stvarno bijaše jedan od sparnijih dana ove godine.èinilo mi se da smo veæ u kolovozu,a ne maju.jedino što te navodilo na to da nije veæ špica sezone(ljetne),je to što fali na plaži negdje oko 2000 ljudi,a i ono što možemo sresti su nasmijani penziæi koji su jedva doèekali tu penziju,poneka exskurzija osnovnoškolaca ili srednnjoškolaca i eventualno pokoji student .znam da taj val turista nitko ne može sprijeèiti(sem neke katastrofe),ali meni niti ne fale previše s obzirom da sam roðen u jednom prekrasnom primorskom mjestu.mjesto je fantastiæno,mirno,romantièno...ali prosijek te ljepote kvare ljudi koji u njemu žive.nekoæ su ti svi ljudi bili ok.moglo se s njima poprièati,zezati...više to nije tako.pokvarili su se.pokvario ih je novac.sjeèam se dobro,poslije rata je sve zapoèelo.kad balkancu daš puno para taj se izgubi i samo želi još,pa još,i samo još.nema se tu obzira prema nièemu i nikom.nitko se više ne smije kao nekada,susjed sa susjedom ne razgovara,podmeæe se sve i svašta,svi se mrze i seruckaju iza leða.ako im se život na to sveo,žalim ih.zaboravili su na to mjesto kako je nekoæ bilo ljepo i mirno,kako su se svi nekoæ družili...al eto,sad je to tako i neæe se promijeniti još neko vrijeme.but,što se gostiju tiæe,dal studenta, srednjoškolca ili penziæa,ipak se pridružujem Franci Blaškoviæu(za neupuèene;lider ili frontman grupe(benda)Gorri uši Winettu).kad balkanac nezna èemu služi pepeljara ili kanta za smeæe koju i sljepac naðe,još možemo nekako progledati kroz prste,al kad tako što napravi Europljanin,kojima su zabranili pušenje,sexsanje...na javnom mijestu,ili pak s drugih kontinenata ala amerika(bljak) or japan,e tako se nešto nemre tolerirat.valjda je to u ljudskim glavama.došli su na mjesto gdje je sve dozvoljeno,došli su gladni ko vukovi,pa se dešava da u prirodi popuše i više cigareta no što im je potrebno,a na plaži, nedo bog, da kojim sluæajem ostane cijelo nešto što je napravljeno od stakla.pa tako naši dragi susjedi kao npr slovenaci,talijani,švicaraci...koji imaju veæ okorijeli kodeks ponašanja,a da ne govorimo o bontonu koji vlada stoljeèima i prihvatili ga "doslovno"englezi,u našoj domovini nije bitan i ne važi.raskalaše se,opuste i èine sve što doma ne mogu.kad sam veæ spomenuo bonton,osvrnem se i kontam si dal uopèe postoji ili se uopèe neko nekih pravila ponašanja pridržava.
naši nasljednici,naši najmlaði,naša dijeca upijaju,slušaju,gledaju,emitiraju...šta i kako?hodamo ulicom M. i ja,šetkamo psa , zezamo se putem.dvadesetak metara od nas,grupica dijevojèica negdje oko 7/8 godina.skakuæu,trèe,vrište...ta dijeca su,zabavljaju se.ako neæe sada kad æe?odjednom èe iz sveg glasa,plavokosa dijevoèica svojoj frendici:"mater ti nabijem!!!".niti sam svetac,niti onaj koji nikad nije opsovao nešto,ali èuti iz usta tako neke male dijevojèice,zbilja zvuæi odvratno.pitam se samo dali roditelji pridonose tome,a i što uèe u školi?za takve stvari ne možemo optuživati zasebno ni roditelje ni školu.to je cijelokupni problem.što je ružno ružno je,što ne priliæi dijeci ne priliæi.
M.sam juèer malo sprdao sa svojom ljubomorom.jesam ljubomoran jer mi je to u prirodi,al da mu ne vijerujem nije istina.tako je zabrijao da mu u zadnje vrijeme nabrajam samo mane.ha.pa normalno.to je jer ga volim.i volio bi kad bi neke mogao promijeniti.za mene,za nikog više.kaže da je romantiku izgubio s vremenom.ok,izgubio je romantiku,al zašto onda mene ne mazi kao našeg psa.zašto mi zaboravlja davati pusice.što ne smatram manama niti nekom posebnom romantikom.jedini je problem što ja to tako volim a on neæe.ako smo kod mana onda èemo spomenuti i njegovo odlutavanje s mislima.stoji pored mene,al nije prisutan.gotovo iskljuèen.nebi previše o manama jer bi morao prvo omesti svoj prag.sezona je i uspijevamo se viðati na kratko.ako pogodimo smjenu ili imamo slobodan isti dan.ipak je bolje kad ne radiš.radio je popodne ja u jutro.vidijeli smo se tj ja sam ga vidio dok je još sanjao, jutros.sad je stigao i idem ga gledati dok ne zaspim

èetvrtak, 17.05.2007.

ovako,osvrèuæi se nazad dvije sedmice,recimo,mogao bih komotno i sa nekim guštom reèi da je nastupilo primirje.u naš se dom uvukao mir,ali neæu puno u usta stvljati rijeè, mir, jer poslije zatišja stiže bura.se la vi(neznam francuski inaèe).toliko se stvari desilo da neznam odakle da poèmem,a veæ sam poèeo pa se malo vrtim u krug.bile su to sedmice kad nas je posjetila mama.sreæom,jedan dan, tako da nije imalo veèeg utijecaja na našu psihu.nekako mi se èini da M.nebi uspio sadržati prisebnost,te bi pukao kao kokica.puk.tu mu je na ruku išlo,što napokon ima ferije.blago njemu,ali je zaslužio i još toliko minimu.najvrijerojatnije bi se netko upitao zašto,radi èega...a tako miran momak(mislim na pucanje).naravno mora postojati uzrok,a taj uzrok može ležati samo na jednom mjestu.a to mjesto sam upravo ja.bio sam to ja,ali onaj drugi ja.onaj koji nije miran koji ne radi,a voli...voli ne osjeèati ništa.sreæom našao se M.u mojoj blizini,te mi svratio pozornost kako je tanka granica da se vratim na put, od prijašnjih godina.stvarno ljepo i zanimljivo,al kako tata kaže;"previše kaosa".i mislim da je u pravu.nije ni moment, ni vrijeme da, se upuštam u preveè kaosa.više mi paše primirje.tako da ipak izabirem primirje,bonacu.posao.kuæa.park.šetnja.on.pas.ali dolazi petak,a ja slobodan ko ptiæica dva dana.zasluženo.poslije mjeseènog rintanja.bili su tu i planovi.koncert.zagreb.party.zagreb.party.rijeka.da,party rijeka.i nije mi žao,nadam se ni njemu.naplesao sam se,ispuhao,naprièao,naderao,namazio (nije mi dosta),napazio...ali ima jedna zgoda koja se u meni desila.ima jedan feeling koji se javio u meni,nepoznat al slièan,jednak,al isti ili si uopšte ne slièe???uglavnom,bilo je,mirno,spontano,ugodno,lijepo,sveæano(mada nisu bile pripreme u tijeku)...a sve to misleæi pritom na ljubav.mislim da sam te noæi ponovo doživio ljubav i stapanje s osobom do koje mi je stalo.tako prolaze dani a mi se polako navikosmo zajednom da djelimo stvari,da jedemo,pijemo,da kukamo i žalimo se,prièamo(što je kod mene èudo),èak sam poèeo govoriti istinu i sve one sitne i glupe laži više nebi imale smisla...u toku je farbanja jedne sobe.volio bi kad bi shvatio da je to posao koji se treba raditi s malo duše jer inaèe gubi smisao i soba nebu kakvu je zamišljao.za sada mu dobro ide.želim vidijeti kraj.nisam sklon završecima i krajevima(mrzim ih kao i èekanje),ali ovaj ima posebnu èar.morao sam se sjetiti posla.imamo tako strašno umišljenog dišu,da je to strašno.volio bi jednom da mu mogu uæi u onu njegovu odvratnu glavu,samo na trenutak da vidim koja je uistinu njegova prava bolest.jadnièak.ponekad mi ga je i žao koliko je ogranièen.zato ponekad odlazim na posao sa smješkom na usnama samo da si ublažim onu bjedu od razgovora s osobom koja zahtijeva pozdrav iskljuèivo "dobar dan",jer,ne razumije strane jezike.ha :).dvije su sedmice prošle,a treæa se bliži kraju...ide vrijeme,ne staje...

èetvrtak, 03.05.2007.

...eto prošlu sedmicu nebi imao srca da se pohvalim da sam nešto pametno,a još manje korisno uspio napraviti.valjda otkako je poèelo proljeèe u meni se budi ona osoba koja je zimus spavala.dakle zimus sam bio depresivna budala koja je uživala u svojoj boli i nije bilo naèina da mi netko dokaže da postoji suprotno.godinama u nazad,sijeèam se kad bi nastupilo proljeèe to je za moje roditelje predstavljalo još jedan sitan(bilo ih je više)problem.kao u kafkinoj knjigi preobražaj,tako se ja iz darkerske crnine,depresije,i sve što je vezano za taj život polagano poèinje bljediti i ja se pretvaram u drugu osobu.mogu vam reèi da ta druga osoba nekako mi više odgovara u ovo sunèano razdoblje.nekad su ih nazivali hippici,ali izgleda da su nestali pa se sada gojaneri ili neki novi klinci furaju na istu filozofiju,koja je i te kako razlièita od seksualne revolucije šezdesetih.
sedmica prošla prošla je u najveèem neredu što psihološkom što fizièkom.i ako abitujem s osobom prepunom razumjevanja stavio sam ga pred zid i pokazao mu jednu od mojih faca,koje apsolutno nisu normalne.ali ja tu niš ne mogu jer sam roðeni NARKOFIL.TAKO DA SE NISAM ZEZAO ni sa kartonèiæima,ni brzinom ni niæim što ima veze s kemiom.pošto me ova moja hippy liènost malo uzjebala,zaželio sam se ponovo tišine i da postanem osoba bez osijeèaja i odgovornosti.najradije bi bio biljka.je naravno razbijao sam se sa žutim,al do te granice da mogu stat kad poželim.jer jebeš ti ona navlaèenja,pa mukotrpna skidanja koja na kraju ne donose nikakve rezultate.moj stav prema toj drogi je izgraðen.ne branim si je,ali je bogami niti ne tražim.ako naleti,bože moj,naravno da èu u moju proširenu nosnu šupljinu ugurati makar malo tog blaženstva.sve sam ja to tobro iskombinirao,zaboravljajuæi pri tome da M.nije idiot,te da èe me skontat ako ne prvi onda drugi dan.tako i bijaše.izbila je svaða.razgovori su voðeni putem SMS poruka(za koje mi je žao što sam izbrisao jer bi vam bila situacija puno èistija).al ko jebe sve to.pristao sam na taj posao da dignem lovu da M. i ja odemo u amsterdam barem 15 dana.htijedosmo do indije,al zajeb.trebao sam se malo prije poèet zapošljavat,jer je poznato da je indija full jeftina,jedino te sjebe put koji je dosta skup.želim posjetiti kašmir i sva ona sela gdje još zapadnjaci nisu kroèili.i naravno kad budemo tamo bili bi ludi da barem 2 dana ne provedemo na GOI.PROLJEÈE JE,TRAVA RASTE,u meni se javljaju želje za psihodelijom,radi mi se sve manje...ali zbnam da nisam jedini...nastavak slijedi.kad bi znali koliko umoran dolazim doma s posla ,da mi se dešava da zaspem u pet popodne i budim se u jutro na bus.pa nek mi onda netko kaže da je to život.je,i to je život.ali definitivno nije onaj koji bi ja volio voditi.sloboda...to je moj izbor