petak, 14.11.2008.

Blog od papira :-))

Dobila sam knjige :-)). I to ne bilo kakve, nego zbirke tekstova jednog bloga :-)). Da, i bila sam na Interliberu, o čemu uopće ne mislim tipkati :-)).

No, knjige i netovska kava. Spominjanje svih poznatih i nepoznatih nickova, komentiranje blogovskih pisaca, komentara, svađa, ljubavi i svega onoga kaj se obično nađe svugdje gdje ima ljudskih bića :-)). Virtualnih i stvarnih :-)).

U tramvaju, uzmem knjigu i čitam. I nađem se uvučena, kako nikad nisam bila dok sam čitala iste te tekstove na ekranu. Drugačije uvučena.

U čemu li je štos? Blogovi su svakodnevni, svakotjedni, svakomjesečni? Pa koliko god pratila nečije tekstove, nije to isto kao kad pročitam nekoliko tekstova zaredom? Ne, odbijam uopće spominjati razliku između papira i monitora, već godinama tvrdim da mi je svejedno s kojeg medija čitam :-)). To je samo sredstvo, ne cilj. A razlika između čitanja za stolom i u krevetu da se riješiti raznoraznim igračkama. Uostalom, dobar dio života ionako čitam za stolom. Zavalim se u stolac, stavim noge na stol i čitam :-)). Nebitno monitor ili knjigu.

Nije ni razlika u tome što pratim više različitih autora po netu. Ionako čitam više knjiga paralelno. Prema tome, navikla sam «skakati». Usput, svojevremeno, negdje u osnovnoj i srednjoj školi, odbijala sam obilježavati gdje sam stala u knjizi. Jer, ako ne mogu naći po sadržaju, onda nekaj tu nije u redu. Ili sa mnom ili s knjigom :-)). Taj kretenizam sam prerasla, sad pamtim na kojoj sam stranici stala :-)).

Ili je ipak «skakanje» krivo za sve :-)). Drugo je kad sama biram gdje ću stati, kad ću uzeti drugu knjigu u ruke. A na netu, pročitam tekst onoliki koliki je i ... gotovo. Treba mi više da uđem, da me povuče :-)). Čak su mi svakodnevni tekstovi premalo. Megalomanka :-)).

No svejedno, ostala sam «frapirana» razlikom teksta na papiru i teksta na blogu. Ne, isti su tekstovi, mislim da su mi čak i iste reakcije. Ali, svejedno je nešto drugačije. Dojam, osjećaj, nešto.

Što je to što mi knjigu, papirnu knjigu s koricama čini privlačnijom? Dobra stara navika? Koliko god bila dugo i stalno na netu, ipak nisam izgubila onaj osjećaj knjige. Nove knjige :-)). Pa uživam u listanju samom. Otvorim, pročitam, odem par stranica unatrag, unaprijed, gledam naslove, sadržaj.

Bez obzira na količinu knjiga na hardu i netu, svejedno «slinim» za običnim knjigama. Knjigama kraj kreveta (samo su tri hrpe uz dvije na stoliću pokraj kreveta :-)) ), na policama, uokolo po sobi.

Ah, onda kad pomislim da sam ponekad uvjerena kako će papirni tisak nestati. Vjerojatno neće dok još ima ovakvih poput mene. Koliko god pročitah knjiga na monitoru, koliko god blogova, svejedno me zanese stvarna knjiga, kaj god taj pojam značio. Zanese i ponese :-)).

Ili je ipak tajna u papiru :-)) ...
Čarolija :-)) ...
Knjige :-)) ...

- 00:04 - Komentari (41) - Isprintajte - #

petak, 07.11.2008.

Bilo pa nije bilo :-))

U zadnje vrijeme na netu uočavam tekstove, izjave o bivšima. Zapravo, ne samo u zadnje vrijeme, nego stalno. Čak nisam primijetila da je jedan spol jače zastupljen. One i oni tipkaju o bivšima.

Ok, svi mi patimo nakon veze ili još gore tijekom prekida. Ili ostavljamo pa pljujemo žuć ili smo ostavljeni pa pljujemo suze. Net i je jedan od načina kako sve to izbaciti iz sebe. I kako naći istomišljenike.

Digresija: Moja omiljena izjava na tu temu je da samo mrtav bivši je dobar bivši :-)). Jednostavno, imam ih preveć i sa dosta njih sam u nekim prijateljskim odnosima. Naglašavam, ne svojom krivnjom :-)). Digresija u digresiji: Sjećate li se onih oglasa ženidba-udaja otprije mali milijun godina, kad su rastavljeni naglašavali da to nisu svojom krivnjom. Tja, ja sam ne baš rastavljena, nego razvezana, svojom krivnjom :-)). Ali, ostadoh iz meni potpuno neshvatljivih razloga u sasvim ok odnosima sa nekim bivšima. Sa previše njih :-)). Od kava, višesatnih fon razgovora, čestitanja ročkasa, inih sličnih nebuloza.

Zašto su mi ti razlozi neshvatljivi? Pa, pristojnu količinu veza okončah na jako nepristojan način. Oni koji su me čuli nek' pokušaju (ili bolje nemojte :-)) ) zamisliti moj solidno dubok, cigaretama promukao glas kako dostiže visoki C. Te ostaje na toj visini sve dok dotičnom ne izrecitira sve njegove mane, završavajući tiradu izjavom prepunom nikad, ne želim itd :-)).

Pa ostanemo frendovi, nikad-izjavama unatoč :-)). Odavno sam odustala čak i od pokušaja razumijevanja muško-ženskih odnosa. Držim se tipkanja :-)).

Vraćam se na mrtav bivši-dobar bivši. Sad spojite tu izjavu sa bivšima koji su se transformirali u frendove. Kaj je totalno nelogično. Prenelogično i za mene :-)). Mogu sam stajati i vikati: Nisam kriva!

No, nisam ovaj tekst mislila posvetiti svojim bivšima. Nasreću, ionako me ne čitaju :-)). Nego planirah pisati o tekstovima o bivšima po netu. Po svemu sudeći, strpat ću samu sebe u kategoriju o kojoj želim pisati :-)).

Daklem, tekstovi u kojima se bivšima nekaj poručuje. Nekaj tipa: izbrisah ti broj moba, majl, stavih te na ignore. Koji je smisao toga? Nisam izbrisala ni jedan jedini broj moba, majl ijednog bivšeg. Kaj samo znači da imam puni adresar i moba i kompa majlova te brojeva koji su odavno krepnuli, prirodnom smrću :-)). Posebno majlovi, većini je kratak životni vijek :-)).

Mislim, kaj to tome bivšem znači ak' mu obrišem broj/majl? Pa ionako je upitno koliko će mi se javiti. A ak' mi se javi, a ja ne želim kontaktirati s njim, kaj nije bolje da imam broj pa znam na koji se ne javljam. Fala svim boginjama komunikacija na ID-callerima :-)).

Znači, koji je smisao? Prvo, brisanja broja, zatim pisanja teksta o tome? Hoće li on to pročitati. Mene nisu čitali ni dok smo bili skupa, mogu si samo zamisliti kako će me čitati post mortem. K'o ludi su :-)).

Ako i sazna da sam ga izbacila iz moba, kaj imam od toga? Jesam li ga time povrijedila? Ili uz duboki uzdah olakšanja briše čelo presretan jer više neće biti patetičnih smseva u 3 ujutro :-)). Ili ispadam frajerom/icom koje spaljuje sve mostove za sobom? Mostove kojima mogu proći samo dvoje, a jedno od tih dvoje je izgubilo želju za hodanjem :-)). Nek' stoje, vrijeme će ih uništiti daleko kvalitetnije :-)).

Očito mi velike geste ne leže. Zapravo, kad bolje razmislim, možda je moje nebrisanje uzrokom budućeg prijateljstva. Samim tim uzrokom mrtav bivši izjave :-)). Tja, opet sam si sama kriva. Moram početi brisati. Kad sam lijena :-)).

Piši, briši :-)) ...
Ali znaj :-)) ...
Listove mi ne trgaj :-)) ...

- 01:57 - Komentari (18) - Isprintajte - #