| < | studeni, 2004 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
|
Jednom davno, bila je u lancima jedna mala europska zemlja. Onda je jedne lance zamijenila drugim. Onda je te lance potrgala. Građani pučani te male europske zemlje pomislili su da su se zauvijek riješili lanaca. Ali ne.. Prvo su jedni jednakiji građani tu zemlju podjelili između sebe – ukrali su dobra te zemlje. Zatim su drugi jednakiji građani nastavili rasprodaju svih resursa. Te su stranci postali vlasnici svega vrijednog. A građani najzaslužniji za oslobođenje, i svi ostali mali ljudi (takozvani mali hrvati) su padali u depresiju, i to ne geografsku niti atmosfersku. I mada je situacija bila loša, bilo je još nade. Nada se sakrila i ljudi te male europske zemlje nisu ju moglu pronaći. Europa ih nakon stoljeća obrane nije htjela. Strane stvarne vlasnike dobara ta zemlja nije zanimala - jer ih je zanimao samo profit. Onda su neki ljudi u toj zemlji nekaj tražili po podu, uz kontejnere, po šumama i brdima, i na svim mogućim mjestima. Tada su mali ljudi našli nadu, vratio se osmijeh na lica stanovnika te su puni ponosa i svoji na svome napokon ušli u ujedinjenu europu. Sanjam? |
|
Hodam gradom s posla doma, i u 100 metara nekolko prosjaka, neki dedica, mama s djetetom te neka baka. Pred pothodnikom ponekad klinci sviraju harmonike, u pothodniku par mama sa djecom i goli klinci. Užas. Prije sam daval skoro svima, davno prije. I kupoval sam razne sitnice. I razmišljal sam da je bolje da dajem nego da prosim. Ali previše ih je. Te mlade mame, kaj nekaj ne rade – svaki dan iste na istim mjestima. I ziher zarađuju više od mene. A tek oni jadni klinci goli u pothodniku.. Di je murija i socijalna služba! Frend je samohrani otac ali još ne za stalno, i mora se dokazivat takoreć iz sata u sat. A ti neki «roditelji» tjeraju djecu da prose gola. I ona dječica uz plinove iz autiju na raskršćima.. Velim, katkad dam, al u zadnje vrijeme češće ne. I onda me ulovi grizodušje. Al nemrem svima dat i nemam svaki dan. A ponekad dam kunu – dve, a onda ti veli malička da joj daš još, jer sigurno imaš.. A najveći bed mi je vidit novorođenče u amperdeklu cijeli dan na suncu na prometnici usred grada. I onda još svi ti telefoni za razne akcije, i to zovem relativno često. Al pitam se pitam, zakaj to ne rješava država? Umjesto da stalno kupuju nove službene aute mogli bi nabavljat aparate za bolnice il već kaj se nabavlja. I još sitnica za kraj. Ne delam u državnoj firmi i nebum videl božićnicu i nemam sindikat i sve kaj ide s tim. A oni koji plaću dobivaju iz mog poreza/prireza imaju sve to kaj mi nemamo. I stalno traže usklađenje sa kaj ja znam čim – traže povećanje. Oću i ja povišicu!! Pa ja ih plaćam! Dragi djelatnici koji plaće dobivate iz proračuna ponekad pomislite i na nas punitelje proračuna.. |
|
Bliže nam se blagdani. Pitala nas je mala dal postoje Djed Mraz i Sveti Nikola. Pa postoje, naravno da postoje. E a na pitanje dal oni nose darove, odgovor nije lak. Ka djoj velimo da nose, onda se malo čudi. A kod joj velimo da im mi i ostala familija pomažemo, onda veli da to nije istina. Eh, ima još. Ak joj mi ne želimo kupiti neki skupi dar ima ona rješenje. Donesli buju joj ili Sveti Nikola ili Djed Mraz. Ajme ljudi spasite svijet od potrošačkog mentaliteta. Ja nisam takav. ;) Pismo broj 1 Dragi Sveti Nikola, Ove godine sam bio jako dobar. Ma dobro, ne baš svaki dan i ne prema svima, ali u večini slučajeva sam bil anđelek o:-). Zato bi htio da mi u prozor doneseš kao prvo čizmice a zatim i novo računalo, jer ovo kaj imam je fakat slabi pentium jedinica. Ni mala nema puno bolju kantu. Dost bi mi bilo 40GB harda, parstoMB RAM-a, 15'' monitor, combo uređaj, grafičku karticu, celeron 2.0 – sve u svemu niš ekstra. Zatim nove mobače za mene i ženu - to bum rekel da sam joj ja kupil :). Ja bi T610 zamjenil za K700i, a njen MT50 bi zamjenil za C65 ili tak neki. Trebalo bi mi još par hlača i donjih djelova trenirki, zimska jakna i neke cipele, a ženi isto tak nekaj. Uostalom, nek ti ona sama napiše pismo. Još bi htel novi DECT jer nam je ovaj riknul napol i još malo više, proizvođač je nebitna. Adresu znaš, čak ne trebaš to ostavit kod nas, možeš i kod staraca u prizemlju – sam napiši «za T...», znali buju moji da je to za mene.. Pismo broj 2, za Djeda Mraza, bum napisal kad prođe 06.12. :) P.S. Ej Nik fala unapred P.P.S. Metnul bum i neke zglancane cipele, ak metneš samo mobitele a ne i ostatak ;) P.P.P.S. Nekaj šteka i nemrem objavit post niti metnut komentare (nedjelja oko 22:00) |
|
Nema niš novo, nervoza pa malo bedara pa malo OK pa opet nervoza pa napokon plaća pa opet rintanje pa plačanje kartice pa potrošnja pa šparanje pa špeceraj pa svakaj nekaj. Živjeli dozvoljeni minusi (kojih se bojimo malo manje od nedozvoljenih) i kreditne kartice. Peglaaaaaaaaaaaaaaaaj, troši danas da platiš sutra. A sutra bu neko ispal. Zapravo izašel. Ko bi to mogel bit, ko? Ko? Za kraj mala zanimljivost. Moja ne premlada mama je poželila mobitel. Da bude dostupna.. Kam ide ovaj svijet? ;) Alo vipmi, zeko zna (da nema treće sreće). |
|
Mala mi je emotivka. I u realnosti nemre vidit nekakvu nepravdu ili nekaj tužno. Koji god film da gledamo kad je nekaj takvo počne liti suze. Gledamo mi tak brodolomca i ona se par puta usrala kad je bilo frka, citiram: «kaj ju tjeramo da to gleda, nebum mogla spat, kaj s televizije neznaju da su djeca budna..» Par puna je bila malo tužna. A onda je odplutal Wilson.. Jedva smo ju smirili. Dobro da nije gledala u ženu, jer je i ona imala pune oči.. A teme, nema šanse za sretan kraj čim je rodila drugom, bljak. Barem je u onoj zabiti upoznal kaubojku. Život ide dalje.. Umoran sam. Cijelo popodne starcima slažem kuhinju, a i sutra bum.. Kolko lipa tolko muzike, al nemojte baš kupovati kuhinje ruskih pisaca, čini mi se da nisu baš najkvalitetnije :). |
|
Neda mi se više bavit crnim temama, ovo je virtualno mjesto pa bježim od problema u prošlost. To je i uobičajeno za rakove, kaj ne? Nadimak mi je dr.luka, a metnul sam ga samo zato kaj sam visok, naočit, prosijed dalmatinski doktor u stranom svijetu (ovdi se trebate odvalit od smijeha pošto znate da sam zagrepčan u Zagrebu, istinabog prosijed ali se o visini i naočitosti nebi izjašnjaval hehe). Mogel sam metnut ili taj (ponekad korišten za zeku u nekoj drugoj virtualnosti) ili magnat, al nisam htel lagat pa sam metnul pravo ime i profesiju ;). E, davno sam to skužil al sam se sad sjetil napisat: slike grada na Z1 (iz tramvaja) su snimke.. Prije mjesec dana padala je kiša, a na Z1 sunčani grad i ljudi u kratkim rukavima, cirka 1 sat razmaka od realnog vremena. Baš su neki :P. Glede Martinja, nekaj o mom prvom opijanju. To je bilo jaaaaako davno, imal sam 4-5 godina. Bili smo na moru u Pirovcu, ak se dobro sjećam :). Iza ručka su svi otišli prileč (to se jako dobro sjećam) a u svakoj čaši je bilo guc-dva domačeg bijelog vina. Mislim da je i u vrču bilo na dnu.. Onda sam iskapil sve kaj sam mogel. Zadnje kaj se sjećam je penjanje uz brdo (kamenjar s makijom) jer smo kasnije išli u goste, a ja sam strefil baš svaki pikavi grm na putu.. Upravo mi mala gleda prvu hrvatsku sapunicu (sva sreća da ne gleda svaki dan). Ajme kak je to bljutavo, gluma je turbo nerealna, prestrašno! Al realno gladajući, ni meksičko-brazilske sapunice nisu niš bolje.. |
|
Saša je jučer brojal kaj je sve strgal... Odvalili smo se od smjeha, veli žena da je ljudina i da bi bilo dosadno da ga nema. Fakat je brz za napravit pizdariju, i fakat bi bilo dosadno bez njega. Za sad mi je još uvijek favorit. Glede situacije, nekima je ovih dana panika.. Nije mi drago zbog njih, al zapravo - ko im je kriv. Nije ih niko tjeral da idu tim curama. Najviše mi je žal tih cura. Nisu one krive kaj su pokupile ko zna kaj.. Največi dio zbog neimaštine kreće na zapad zarađivat legalno. A završe i gore nego loše.. Ne znam koja informacija mi je gora ovih dana. Cura iz busa, dečki iz brodogradilišta i ta cura su naša crna zbilja. Pa se sad nerviraj zbog nekih zapravo nevažnih gluposti. Život je lijep ali ne svima :(. |
|
I tak ja otipkam ono kaj sam mislil reč, ulogiram se, otvorim neke blogove koje čitam, objavim post i skinem se sa neta i počnem čitat.. A kad tam – nekolko puta spominjana čokolada. Ko da kopiram. A već mi se to desilo, samo se ne sjećam glede čega. Stoga da me nebi smatrali plagijatorom – svoje tekstove pišem unaprijed a na net ne idem svaki dan. Dobro, neki put se ne diskonektiram (živio hrvacki) odma, nego proletim blogovima pa bacim poneki komentar. Al i ovak preveć dajem davatelju telefonske usluge (a još sam i simpatičan neki tip hehe). Otkril sam još par zanimljivih blogova, tak da čitanje traje dost dugo u noć. Ljudi pišite sažetije. Velim ja koji također ima ponekad kobasice od teksta :). Ima i puno pisaca, zbilja imate bujnu maštu. Al mada su te priče zanimljive, više volim pročitat osvrt na situaciju u gradu dotičnog/dotične ili neku epizodu iz života. Al di je granica zbilje i fikcije znaju samo autori, tak da se ne zamaram previše. I lakše mi je kad vidim da probleme koji muče mene i zakonitu (ja magarac) imaju i drugi. Od love, punice, svekrve, države, djece... do vremena za keks i slično. Ko da čitam o sebi to jest nama. Jučer su imali zadnji sat škole plivanja, i mi smo ih mogli gledat. Rekla nam je mala da smijemo ić bosi ili u šlapama.. Zel sam neke natikače, a kod ulaska – dezinficiranje. Bolje bi mi bilo da sam išel bos.. Dobila je diplomu i skroz smo happy. Pa mi je lakše danas, neki dan sam bil grintav. Tlak, vrijeme, južina, sjevernina... Znam ja da ne mrze svi Zagreb ali oni koji ga ne vole a tu ( u ZG) to dolaze pokazivat ima previše. Eh, kupili smo nekaj Slovensko, al se ja tješim da je Cockta i domaća jer se puni u Jaski. A za kraj, imam i upit ak ima koji veterinar: njemački ovčar 11.5 godina, prošle godine smo mu slikali kičmu i bilo je puno bolje stanje od očekivanog; unazad par mjeseci pomalo gubi ravnotežu i ponekad upravljanje stražnjim nogama ali ga niš ne boli. A izgleda mi ko da mu se pigaju noge. Može normalno trčat. Dajemo mu Yeats Calcium. Neki pametan savjet tražim, mislim da bi mu njegov veterinar zrukal par preskupih injekcija i preporučil turbo skupu hranu za seniore a da nebi bilo niš bolje nego ovak.. Da se muči nebi dvojil i otišel bi njemu, al fakat ga niš ne boli. Nema ni reumu ni prejaku spondilozu. Unapred fala. |
|
Fina mi je on Milka sa zrakom. Nemreš bilivit kak zrak da puninu okusu hehe. Od domaćih čokolada su mi najbolja Runolist, Nada (kak se sad zove?) i Mliječna. I upit – zakej nisu 100g čokolade nego 80g? Ko da je 80g dost normalnom čovjeku, a pogotovo mojoj ženi. A cijene ostale iste. Naime – inflacija ne stanuje kod nas. Osim malo, kad gorivo godinama poskupljuje bez obzira na trenutne cijene u svijetu. Još kad postanemo kolonija zbog zaliha pitke vode (ak ne zagadimo sve izvore i podzemna jezera), bit će nam savršeno. Banana republike buju za nas nedosanjani san, mi bumo pičvajz republika, mi bumo oligarhija ujedinjenih hrvatskih foteljaša svih stranaka, a formalno bumo se zvali Oligaršna vodonosna zemlja prije znana kao Hrvatska. Koncesije buju pokupovali raznorazni rođaci političara tak da oni nebuju imali niš s tim, a dio bu svršil u rukama stranaca neznanaca. Vodu bumo mi plačali još skuplje nego stranci, jer bumo ju uvozili nakon kaj ju koncesionari izvezu. A kad sve pređe u ruke stranaca, oni buju znali gospodarit našim potencijalima, od poljoprivrede, preko industrije do turizma. Imamo adute u svim područjima igre, ali nam glavni igrači ne znaju pravila igre, povlađuju se strancima kad ne treba a kad treba pokazuju zube. Umjesto europske Švice bili bumo vic. Ma zapadni prvobitni kapitalisti su male bebe za naše magnate. Neću upotrebiti riječ tajkun jer nije hrvatska. Nije ni magnat, al je duže u uporabi. A kad pravi svjetski igrači dođu sim, došli buju da otkupe preostal bogatstva po kunu. Ili euro, ovisi kaj bu nam valuta. Hm, ko da buju nas ikad vratili u europu. Da bar naši preci nisu branili kršćansku europu (koja se svojih korijena srami) od islama – onda bi turci već davno bili u EU. I mi s njima. Eh da - živile pozajmice mini vladarima i njegovim prijateljima.. Čitam u nekom besplatnom časopisu da je na Kajzi u kratkom vremenu otvoreno ČAK 7 kitajskih trgovina (op.a. kineskih dućana). I da su napravili i megadućan.. Zanima me jel pisac tog članka opće bil na Kajzi: dućana je barem 15, a ono kaj je magedućan je prije toga bil prvo velika a onda još veća bezgrađevinska mehaničarska radiona za kamione. Dok prije GODINU dana nije postalo dućan. Bar dućani ne zagađuju VODOZAŠTITNO PODRUČJE otpadnim uljem (OK, kartona ima ko u priči). I poznati autoelektričar je prestal delat i rađe ubire više love od rente. A i neke friško otvorene birtije su postale dućani. Nije da sam presretan kaj ih ima tolko, ali neko im je dal da dođu, pa kad su već tu – barem delaju, ne kradu i ne prose. Jedan od iznajmitelja ih fino podučava domaćem jeziku (npr. fala sused tak da ne govore komšija), ne delaju sranja i dok je tak – i ne smetaju me preveč. Ko bi rekel, dINAMO je dobil neku europsku tekmu :). |
|
Od nadoknade jednog sata plivanja niš. Fala sportskom parku na Savi kaj krade djeci i njihovim roditeljima lovu. Platiš 15 dobiš 14. Mogli su jedan dan metnut blok sat. Ili par dana nadoknadit po 10ak minuta. Al ne, lakše je ovak. Valjda nisu imali kalendar kad su delali rasporede. I oni kaj su imali prije nas školu plivanja su popušili 1 sat 8. listopada, osim ak ih nisu stisnuli. A kod nas: 20 do 30 djece puta 20ak kuna satnica = laka zarada. I onda idemo doma uz studentski dom. Svaka čast, studiraju. U Zagrebu. Sve pet. Al svi, odnosno većina, mrze Zagreb. Svima je Zagreb uzrok nevolja i da nas nema bili bi ko u Švici. Jer u nas teče med i mlijeko (oprostite kaj se ponavljam) i da nema nas koji im to uzimamo onda bi kod njih to bilo, naime blago stanje. Svi nas mrze i svi pljuju po nama (i gradu i žiteljima) a podosta ih ovdje traži sreću. Ja svoj Zagreb volim najviše i to mi je najbolji grad na svijetu. Zakej dolazite tu ak ga mrzite? Moja mama je došla završit školovanje tu tj. zanat. I ostala je i udala se za mog tatu i rodila nas i najviše voli rodni kraj ali poštuje Zagreb i zagrebačke običaje. I dan danas više voli Hajduk od dINAMA al me to ne dira ni pol posto. Ja volim dINAMO, ko i moj tata. Volim i rodni kraj moje mame, kao što volim cijelu Hrvatsku. Al nsjviše volim Zagreb. Logično je da neki npr. Osiječan najviše voli Osijek, a Zadranin Zadar. Al ne moraju dokazivat svoju ljubav tak da mrze Zagreb. Pogotovo ak tu žive. Večina zagrebačkih gradonačelnika nije bila iz Zagreba, al su svoj posao i život posvetili ovom gradu. Ugledajte se na njih. Volite rodnu grudu, ali dok ste tu, unapređujte i ovaj grad. On vam ionak to vrača... P.S. Večina političara koji «vode» našu zemlju nisu iz Zagreba – znači da ih boli kak žive njihovi sugrađani, nabijaju si funkcije i plače i troše proračunsku lovu na preglomazan birokratski aparat (da ne velim o količini službenih vozila u HR – navodno u Švici po kantonu imaju par službenih auti i to je to, a zastupnici PLAČAJU PARKING ISPRED PARLAMENTA) P.S.S. Mrzim kad mi neko digne slušalicu a ja surfam. |
|
Gledal sam emisiju o izborima u Americi. Ipak sam ja dr.luka, i živim tam, kaj ne? Silvija je na hrvatskom predstavljala glavnu facu u Washington postu, čovjek joj odgovara na hrvatskom da ju razumije, te nastavlja na engleskom. Živil je u Zagrebu i jedno vreme delal u ex državi, nije rodom iz istih krajeva. I još razumije i pomalo govori hrvatski. A ona manekenka rođena zagrepčanka nakon 2 godine života u Italiji nezna više beknut na hrvatskom. I kad je u Splitu vodila izbor za nekaj se blamirala, a kasnije u Zagrebu, čini mi se da nije ni probala komunicirat na hrvatskom. E Nina, Nina, foliraš se previše i kad zbilja zaboraviš materinji jezik slobodno zaboravi i odakle si. Strani diplomati uče hrvatski i sporazumjevaju se na našem jeziku, a neki naši ljudi ga zaborave. OK, da živim vani dugo počel bi razmišljat na stranom jeziku, govoril bi jezik te zemlje (ko dotični diplomati) al nadam se da svoj jezik nebi prestal koristit. I Maglica je živil u Americi pun kufer godina pa priča hrvatski (Knjazova Svlačionica ili Zaleđe). Jest da je to neki mix eng-hr al neda se. Ionak u dalmaciji mornari miksaju jezike i priča se hrvatski sa primjesama talijanskog, u Zagrebu ima germanizma a u slavoniji mađarizma i tak dalje. Trebal bi priupitat ženu dorsa obrađenu od Billyja (opet obrade) jel ikad špreha hrvatski (la žena oliti LA women) jer mislim da nema baš hrvate uz sebe. Brijem da Barba ima hr društvo uz starosjedilace tam di je, ali mislim da je i xiola bez domaće riječi :). Stoga ak vas tri individue ikad zalutate na moj blog, molim odgovor: govorite li hrvatski tam di živite s ikim, makar sa samim sobom? Telefonirate li doma? Razmišljate li ikad na hrvatskom? Ista pitanja za sve gastarbajtere (buduću dijasporu hehe). Da se još osvrnem na njihove izbore. Nebu onaj drugi mogel odma promjeniti vanjsku politiku, a i izgleda ko da su bratići. Svejedno, sadašnji je pošast za sve. Al ti bahati zagađivači svijeta imaju praf kad vele da bi balkanski hile još bil na vlasti da je europa trebala odlučit kad bu ga maknuli. Mada ak ćemo u prošlost, `91 ga je tata George podržaval, ko i većina svijeta. Da nije bilo Pape.. Uostalom, pitam se pitam ko je tih godina prodaval stare zalihe oružja i kome je u interesu bil rat. Nije ni nama, ni bosancima, ni srbima. Pa sad reci da zapad ne smrdi. Ko ni istok. A i nesvrstani su vonjavi. Ajmo živit na antarktik ili arktik, ma ajmo na mjesec. Bez obzira na rase i vjere (tak i tak sve vjere imaju stvoritelja, dobro vs zlo i kad bi promislili sve je to isto, sam se niko ne drži iskrenih načela svojih vjera). Koji kraj (i još k tome već viđeno), a počel sam zbog jedne zaboravljive manekenke.. P.S. Htela bi mala u Mercator, e ne može. Neću ni struju iz Krškog, nek nam vrate dug HEPu a elektranu nek si zadrže. I dobro im je Milić pokazal, nek vrate 550 milijardi dolara štedišama LJB kad za dug 5,5 kuna traže 10000. Da o granici ne pričam. Đuro ne daj se!!! |
