| < | rujan, 2004 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | |||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
|
Prognoza: 1:2. Dobro? |
|
Zagreb mi je najdraži grad na svijetu, al mada sam del naziv koji sam metnul – slabo pišem o njemu. Dakle, ak izuzmemo neke manifestacije koje se tradicionalno dešavaju u mom gradu, nema niš novog. Manje kopaju i raskapaju, polako se uključuje grijanje u one zgrade koje imaju privilegiju bit uštekana na toplane, i jesen dolazi. Več jako dugo nisam videl one prekrasne divlje patke na Savi, al sam zato u ponedjeljak videl neku sivu čaplju il tak nekaj. Nadam se da ih nisu ulovili. Morali bumo i do Jaruna malo, nemam pojma su tam labudovi. Veli moja da su fenomenalni kad lete. Em su OGROMNI em se čuje ko da avion prolazi. Sad sam se zbog labud-airlinesa sjetil Milke sa zrakom. Kak je to dobra čokolada. Gladan sam slatkog, ajd bok. |
|
Kad smo joj napokon sredili sobu prošlog ljeta (zapravo pretprošlog s obzirom da je jesen), i metnuli krevet unutra, ona je odbila spavat sama (jebo digimone i duhove). Tak da smo i dalje spavali skup u sobi. Ponekad bi probali njeno spavanje u njenoj sobi uz 150 poziva, pišanja, žeđi i gladi, al sam par puta je cijelu noć prespavala sama. Taman kad joj je krenulo, desila se bolest il tak nekaj, i nazad svi skupa. Već nas je danima drukala da spava opet sama, tak da je jučer i uspjela. Normalno da su bila otvorena vrata od obadve sobe. Zaspala je relativno brzo. Onda je mačak počel zajebavat. Začudo nije išel u njenu sobu (sreća po ribice), no nas je mučil čuku vremena. Trčal je kroz hodnik ko sumanut, pa nam dolazil u sobu i na krevet, pa je jadan bil gladan i žedan, fakat je razmažen.. Naša beba raste, veli žena da joj je čudno spavat u sobi bez nje. I meni je čudno (ko kak nam je čudno kad je kod bake poneki vikend) al lako bum se naviknul ;). Upravo je pal dogovor s frendom o gledanju tekmi i odlasku na neke bolje. Bar bum mogel komentirat igru uživo. Prisjetili smo se 97/98. Kod Newcastle-a smo kod kuma plakali, Partizan je bil u Zagrebu kad sam bil na moru, za skakavačkih 4:4 smo kum i ja skakali (hehe) tak da je moja baka mislila da se dimnjak ruši a kad smo poveli protiv mađara sam se zaderal da je tek rođeno djete počelo urlat (a žena i stara su počele urlat na mene..). OK, moram kuma obavjestit za odlaske u Maksimir a ne kod nekog od nas, a i ženu :). |
|
Špilam dobricu a zapravo sam živčenjak u sebi do jaja. Sve me smeta, svi su glup(lj)i. Svi su zapravo zlice a ja največa. I kad se spušem, opet vraćanje na dobrotu, pomaganje drugima, nisu krivi kaj neznaju ili su bedasti, i obečanje da me nebu više neki kreten na cesti ili negdi drugdje ražifciral. I svijet bu bolji ak bumo se pomagali a ne tukli, i Hrvatskoj bu bolje bez antagonizma svih sa svima i... Di je kraj? I zakaj ne vidim svoje greške (jest da su minorne – jesu li - u odnosu na neke ljude al ih ima)? I odakle mi pravo... Ponekad «lajf saks», a ja ne znam kaj bum kad dođe račun na naplatu. Znam da nisam zločinac, al daleko od toga da sam svetac. Eh da nam bar On malo više pomaže na putu, svima - bez obzira na razlike bilo koje vrste. Ma znam da nam pomaže, al nam je civilizacija u kurcu, tak da ne želimo vidit znakove dobra, nego trčimo u propast. Zato volim gledat filmove tipa Kontakt, nadam se da bumo ugledali neki signal Stvoritelja (ko da nije bilo toga tijekom ljudske povijesti...), nadam se da nismo marionete ali i da ima nečeg poslije. Bio to drugi život ili reinkarnacija, opće me ne dira. Dobrota je univerzalna, nije vezana uz pojedinu religiju na ljudski način poimanja. Naprimjer - mi smo bolji jer smo katolici od onih protestanata ili pravoslavaca – da ne velim usporedbe glede islama ili židovstva ili neke višebožne vjere. Ionak je vjera samo način poimanja nečeg kaj ljudski um nemre pojmit samim time kaj egzistira kao takav. A lako je meni to stavit na papir (ma znate kaj mislim) al to treba živit, a ne živim tak (vidi početak). I kak se onda čudit onim zatucanim (ne svojom krivnjom) ljudima trećeg svijeta koji imaju još polovičnije informacije od nas, i koje lako manipuliraju uvjeravajuči ih da njihov (NAŠ!) Bog želi tuđu patnju i smrt. A svi smo braća... Ajme zabrijal sam danas, nadam se da bu mi drugi post bil vedriji, vidim da mi se ova tema ponavlja, nabum više valjda... Čitam (o)se. |
|
Opet me glava libo, fakat sam meteopat. I grlo me opet/još boli. Uf... Prošel je dan bez automobila u centru, i opće nisam skužil da je gužva manja. A u većini vozila samo vozač. Ma koma, ljudi zemite si bicikle i pedalirajte. Jeftinije je i zdravije a i ne zagađuje zrak! Još kad bi se pješaci micali kad im pozvoniš. I kad se gamad nebi parkirala po nogostupima i travi. I kad bi... Jučer su nam dve neonke putem kanalizacije krenule putem Crnog mora. Danas još jedna i onda je i zadnja neonka njhovim putem. U dva tjedna ukupno 6 ribica. Jedan gupi (mix nečega) i 5 neonki. Sad imamo 8-1+5-1+3-2-2=10+1=11. Ovih +5 su neonke da preboli gupija, +3 je još jedan rođendanski poklon a zadnja pozitiva je prinova al ne znamo čija. Raste dost brzo, tak da mislim da ju ostale ribice nebuju pojele. Neznam kaj je bilo neonkama.. Ostali ljubimci su OK. Kornjača samuje al joj niš drugo ne fali. Mačak danju lunja i skroz je OK (ni ne zna da mu nekaj fali hehe). Pes je isto dobro, onak starački. Stražnje noge mu bježe ponekad, al se neda još. Beba moja je starija skoro triput od mene.. A dofural sam ga doma kad je imal 23 dana. Prije više od 11 godina. Onda je bil u mojoj sobi, pa u hodniku i kuhinji, pa je jedno vrijeme volil spavat u sisteričinoj sobi. Kak je pišal i sral po kući prve dane.. Nije delal štetu, sam je jednom malo tapeta iza vrata u hodniku čvaknul. Pa je narasel. I ostaril je, onak neprimjetno. Već je deda. Doslovno i odavno. Prvi put je bil tata sa godinu dana – znači da sad može bit praprapračukundeda! Fala Bogu da je danas petak, jedva čekam da se malo odmorim. Kad će ta 2005.? Oću na geeeeoooo... |
|
Lijepe žene i dalje prolaze kroz grad. Samo kaj više nemaju prozirne haljinice i hlače i košuljice. Šteta kaj je ljeto prošlo. Mislim, jesen i zima su čist OK ak je vrijeme primjereno godišnjem dobu. Al proljeće i ljeto... Lijepe žene prolaze kroz grad. A mi muški slinimo. Zagrebački taksiji buju izgledali ko sendvič-meni hehe. Užas, kaj ak bu na taksiju neka reklama koja mi se ne sviđa? Ko da me je briga, ionak se taksijem vozim maksomalno jednom godišnje. A zamislite da neki hadezejovac uđe u taksi sa reklamom za esdepe, ili obrnuto hehe. A vozač pravaš na autu ima reklamu za neki novi ju film. A kak buju šareni auti... Kaj nebi trebali svi bit bijele boje? Ročkas smo proslavili, super je prošlo. Klinci su se igrali, kad su postali nemogući smo im pustili film. Odrasli nisu puno pili (alkoholno) osim onih kaj su cipelcugom i onih kaj ih žene voze hehe. E, da. Nadam se da se Leb i Joe nebuju srdili, ali sam (uredno napisavši by Leb odnosno by Joe Pellena) po jedan njihov post sendal frendici. Naravno da su i vicevi koje ponekad ubacim dio Joevog posta. Pa onda evo jednog od najboljih viceva unazad par mjeseci/godina: Prvi školski dan u jednoj američkoj srednjoj školi. Učiteljica predstavlja novog učenika Šakira Suzukija iz Japana. Počinje sat i nastavnica ispituje: - "Sada ćemo vidjeti koliko poznajete američku povijest. Tko je rekao "Slobodu ili smrt."? Odjednom tišina i samo Suzuki digne ruku: - "Patrick Henry godine 1775. u Philadelphii." - "Vrlo dobro Suzuki. A tko je rekao: "Država je narod i kao takva ne smije nikada umrijeti?" Suzuki ustane: - "Abraham Lincoln, 1863 u Washingtonu." Nastavnica strogo pogleda učenike pa reče: - "Sramite se. Suzuki je Japanac pa poznaje američku povijest bolje od Vas." Tihi glas iz kraja razreda: - "Jebite se, posrani Japanci" - "Ko je to rekao?", vikne učiteljica. Suzuki digne ruku i reče: - "General MacArthur, 1942 u Guadalcanalu, i Lee Iacocca 1982 na skupštini dioničara Chryslera, Detroit." Razred je u tišini samo se iz pozadine čuje: - "Puši kurac!" Učiteljica sva izvan sebe: - "Sad je kraj. Tko je to rekao?" Suzuki: - "Bill Clinton Monici Levinsky, Oval Office, 1997 u Washingtonu." Drugi učenik se prodere: - "Suzuki je sranje!" Suzuki: - "Valentino Rossi u Rio de Janeiru na moto Grand-Prix Brazila 2002." Razred pada u histeriju, učiteljica u nesvijest a na vrata ulazi ravnatelj škole: - "U pičku materinu, još nikad nisam vidio takav kaos." Suzuki: - "Premijer Hrvatske ministru financija prilikom predstavljanja državnog proračuna, Zagreb 2003." I onda ko ima ovaki kawasaki, ha? Di se gasiiiiiiiiiiiii :) |
|
Shit, oliti sranje. Grlo me grbe i peče do jaja (ne baš doslovno, sam do bronhija). Kak me zarazil frend.. A nije mi ni pomoglo boso hodanje po kući, mlijeko iz frižidera i propuh na poslu. Danas mi je malo bolje, jučer sam zdural uz znojenje (mada nemam povišenu temperaturu). Znojim se ko pes. Ma lažem ko pes, cucki se ne znoje osim jezikom, a meni se jezik ne znoji, jedino me papile pomalo bole ali to nema veze sa znojenjem. Nos je li-la. Nije ful pun, al trošim maramice sve više. Jučer nisam baš gledal nogač, nisam za niš. Al sam se kladil i mogel sam zaradit 2500kn prekjučer, sam da su odigrali kak spada. Ma nema veze za tih 10 kuna, drugi tjedan bum loto milijunaš, sam ak izvuku moju kombinaciju kad već ovaj tjedan nisu... Onda bum se odmoril, pa bum delal nekaj iz gušta. Do tad u slobodno vrijeme – rimski stil. Kruha i igara. I gledanje nogača. P.S. prognoziral sam frendovima 2:0 :) |
|
Subota: Pripreme za sedmi rođendan teku. Dar je dobila unaprijed. Dakle, osim pesa njemačke vrste, mačka mješovite vrste, kornjače američke vrste, sad imamo i ribice tropske vrste. Pesa smo nekak naučili na mačka (i obrnuto), kornjača je bila dost velika da joj mačak nemre niš. Ove ribice su male, brijem da bu mačak fino omastil brk, sam ak ih skuži. Za sad ih nije vidil, tjeramo ga iz njene sobe. Da se malo osvrnem na vrlu ligu. Jadno je kad su nam dva najjača kluba tam di jesu, a neki bi proširivali ligu. I ovak je prevelika. Glede navijanja, smatram se zagrepčanom (tu mi je rođen tata i tu sam rođen ja). Mada mi je mama odozdo ne smatram se blitvarom ni malo (po baki i dedi; ko kak se ne smatram ni zagorcem po drugoj baki ili turopoljcem po drugom dedi). Volim Zagreb, ali i cijelu Hrvatsku. Stoga nemrem shvatit da «purgeri» navijaju onak kak navijaju. To nije navijanje nego poziv na linč. Ti primitivci ne zaslužuju ni prezir, trebalo bi ih udaljiti i sa stadiona i iz Zagreba. Da ne velim kolko bi trebalo kaznit debile koji bacaju baklje u aute; očito misle da ak kreteni koji su napravili sranje prošli put nisu bili kažnjeni... Kaj ti klinci (??) ne kuže da nas je malo i da se trebamo pomagat? Nemre Zagreb bez ostatka, a pogotovo ostatak bez Zagreba. Utorak: Jedna ribica nam je (već) krepala. Strašno, mala je bila van sebe kad je došla iz škole i skužila. Jedva smo ju smirili. A sad smo došli iz grada sa jatom neonki... Idem si skuhat čaj i malo pogledat pravi nogomet. |
|
Utorak: Prošla je blog kava. Pa da bacim komentar. Nisam bil, a mislim da i nebum išel na slična događanja. Kad sam chatal na PSCu, i onda su bile kave. Niš posebno. Upoznal sam neke ful drage ljude, al bilo je i onih kaj su nakon toga još više pljuvali po nekima. Bolje je virtualne prijatelje imati virtualno, a na kave ići sa realnima. Ionak kog got da pitam kak je, svi trče i nemaju vremena za odmor sa frendovima. Jednom frendu obećajem skoro godinu dana da bumo došli k njima. S ostalima se vidimo svakih par mjeseci TELEFONOM, rijetki su oni koje viđamo svakih par tjedana (čitaj mjeseci) Ubit će nas ova simbioza kapitalizma i komunizma. Di je 8+8+8? A di su blagodati zapada? Naravno da bi bilo čudo da se kod nas desila najbolja kombinacija ta dva sistema. Pa nismo Švedska. Zato ih bumo pobjedili, prošli put sam fulal rezu, sad bum pogodil: Švedska-Hrvatska 1:3. Ajmo Hrvatska, ajmo do kraja... Četvrtak: Ajoj. Dobro da se ne kladim, pogotovo ne na rezultat. Makar me ni loto neće. Bar nam je rezultat povoljan. Ne znam kak vi, al ja sam ful umoran. Fali mi godišnji. Il život u Meksiku ili Španjolskoj. Popodne mi se tak prispava. Moral bum si od kuma posudit sombrero. Danas: Nakon dugo vremena slušam mornara. U jednoj pjesmi pjeva o rođendanskom daru: paru mandarina i zecu. Ja ko mali nisam oskudjeval u ničemu, al sam bil sretan kad sam za Nikolu uz šibu dobil čokoladu, naranču (se tak piše?) i 10 dinara. Ovi novi klinci su fakat zahtjevni. Svaki put kad odemo u neki megadućan žica igračke, ko da ih nije puna kuća i tavan i sve. Još je i tužna kad niš ne dobije, suze lije ko glumica. I nije to sam moja mala, i ostali se isto ponašaju. Kad joj je frend dobil PS2 za prošli rođendan (koji opće ne koristi, više smo ga koristili ja i njegov tata), ona je užicala PS1 za svoj rođendan. Normalno, 95% ga ja koristim, i to sve manje. A sjećam se ja i odlaska u Trst po traperice (whow coca cola u limenci, gle kaogume raznobojne kuglice, uuuuu kinder jaje) i povratka sa 2 nova para ispod starih. Mislim da smo onda više cjenili to kaj smo imali, danas imamo sve (lošije kvalitete i na kredit) i stalno oćemo više. Još su nam klinci i OK kad bolje razmislim... |
|
Priča o dolasku mačaka u naše krajeve (ili priča kako je poljski htio bit češki – pardon – kućni): Dakle, godine 2002. krajem ljeta. Gore smo preselili u veljači, rujan kuca. Kuća je većinom namještena, i mi sretni. Kod staraca u prizemlju pes. Ne voli baš druge cucke a pogotovo mačke. A mala bi mačku. Kumi, moli i sve bi dala za mačku. Pristajemo na mačku, al... «Znaš, pes je star i nemremo mu sad mačku u kuću dopeljat. Dobila buš mačku kad njega više nebu.» - to nam je bil izgovor. A djete od pet godina ima zacrtan plan – mačku u kući. Nakon 2 tjedna zahladi. Kuc-kuc. Miševi bi nutra. I tak oni uđu. Mi napravimo veliki premještaj kuhinje i pranje svega. A onda mala dobi krasan poklon za rođendan od jedne tete. Htjeli smo mačka, al smo dopeljali mačku. Miševe je sredilo ljepilo, čak je jednog i tromjesečni mačak ulovil. Da, da – mačak. Nakon nekog vremena smo skužili da smo ipak nabavili mačka.. Bitno da je dobar lovac :). I da ona ima sve kaj hoće. Dobro ne baš sve, jer je prošle godine poželila hrčka i ptičice. Al ove godine je poželila ribice pa bu ih dobila. Moramo ih nekak zakamuflirat. Valjda ih mačak nebu skužil, pa dobar si je s pesom, a ni kornjaču ne dira (malo ju je pecal ko mali, al to ga je prošlo). A glede pranja cijele kuhinje, nakon mjesec dana je bilo veliko brisanje hodnika. Mačak se obožaval šetat po kadi. Pa smo ga tak jedanput vabili u vodu lopticom. A on je pal unutra, i još brže zletil van. Katapultiral se, al je bil tak pun vode da je cjelu kuću namočil. I nije prestal šetat po kadi (rjeđe) al se od tada nije više kupal... Sad je već velik, cjepili smo ga protiv mački al i dalje luta, tak da mu nedamo po noći van. Povremeno dofura poljske glodavce (kaj ja znam su to voluharice, miševi il puhovi) a katkad i imamo perja po terasi. A kaj da mu delam, predatora smo htjeli pa smo ga i dobili. S ovogodišnjim uljezom se nije proslavil (ljepilo rulz) al nadam se da bu u formi ak još koji proba uselit. Glede Zagreba, stvari su loše. Uništavaju se zelene površine da bi se napravile zgrade, a zgrade bliže centru propadaju. Kužim ja da je lakše i jeftinije napravit novu zgradu nego obnovit staru, al ne moraju onda nove zgrade delat na zelenim površinama u blizini centra. Izgubili bumo zelenilo u gradu i postali bumo grad betona, asfalta i mramora. Fuj. Ajmo jedna procjena rezultata: 4:2 ; mislil sam metnut 3:2 al to bi bilo previše knap. Sad idem gledat tekmu. (gledanje tekme). A dobro su počeli, pa malo stali, pa dobro nastavili. Mađari su pregrubi, i nije im niš išlo od noge. Za sad sam zadovoljan, Švedi su prava provjera. |
|
Dan drugi. Ponosni su do neba. Naši mali školarci ulaze u školu sa učiteljicom. A onda kavica i kukanje, di su prošli ti dani. Kak vrijeme leti u dobrom razgovoru. Dok ne počnu teme o nasilnicima u obitelji ili otmičarima bilo koje vrste. Gospon intelektualac, a doma šora ženu.. Kaj ne ode na boks, pa nek se tuče. A fasada familije idealna. A tek otimači... Šatro Boga slave. Čital sam neki dan kolumnu o tome kak se mi zapadnjaci (hehe) doživljavamo, te kak nas doživljavaju fundamentalisti i treći svijet. Nemre se s tim «ljudima» dokazivat borbom. Treba im dat pomoć za razvoj, i pokazat im da imamo u istog Boga. I arapi tj. muslimani, i židovi i kršćani imamo istog Boga, a koljemo se na sve strane, a sve u ime istog. A Bog nigdje niti jednoj vjeri ne nalaže ubijanje. I oni vjerski vođe koji svoje vjernike šalju u vjerske ratove rade suprotno od Božijeg nauka. Njih odnosno nas sve treba poučiti suživotu i ljubavi (samo ko bu to napravil??). Tome da svi možemo skupa živjeti na ovom planetu. A ne da ja kad čujem nečije prezime prvo pomislim jel 1, 2 ili 3 vjere. Utopija je da možemo uskoro živit u skladu, ko kak je komunizam bil utopija. Da su vođe komunista manje ubijali protivnike a više radili na istinskoj jednakosti ljudi i vjera, to bi bio savršen sistem. Ali ljudi u svakom političkom uređenju (i vjeri?) izrode najgore i zbog svojih egoizama sve izokrenu najgore kaj može bit. Stoga je komunizam postal zlo svugdi u svijetu kao i fašizam i ostali izmi. Još bi terkeljal o ovoj temi, al povijest se ponavlja. Temu «poljski kućni ljubimci» bum obradil u budućnosti, sad idem vidit jel bu taj miš ušel u kuću po bužiru do razvodne kutije (ljepilo čeka) il je skužil miris mačka pa bu pobjegal van... Mrnjauuu diž se! |
|
Ajme meni nervoze... Počelo je i krenulo je. Mi smo dakle 1a i imamo super učiteljicu (za sad hehe). Mama je bila najnervoznija, ja sam bil malo nervozan, a mala je bila super. Do navečer. Onda nije htjela ić spavat u pol 10. Nije ni čudo, kad od rođenja ide spat kasnije. Sad bu skužila kaj su obaveze... Knjige su tak-tak. Birane su očito po načelu raznih nakladnika. Malo jedni, malo drugi, malo treći. Ziher lagano izmjenjene verzije starih udžbenika, al to je već tema koja se nikad nebu dokazala kao loša. A trebaju i nakladnici i tiskari radit svake godine isti posel. Ma, da sam tiskar šutil bi i molil Boga da se plan i program mijenja svake godine dvaput. Al dobil bum ja na lotu, pa bu me bolilo kolko koštaju knjige i kakve su. I dal bu mi grad na osnovu prireza «dal» knjige. Žal mi je ostalih županija, al oni nemaju tak visoke daće. Ma kaj ja brijem, pa knjige su takve kvalitete da ni nebi izdržale 2 godine, a kamoli više. Trebali bi na njih tiskat «jednokratne» ili tak nekak. Mane veze, školarci smo. I mala i mama i ja. Dinamo ima novijeg trenera. Ko da bu to nekaj popravilo. Dinamo i Hajduk dva su kluba bratska, njima se ponosila čitava Hrvatska. Živili tzv. mali klubovi, bez nijh bi naš nogomet već bil full mrtav. Ovak je na aparatima, definitivno pri izdisaju. Uostalom kaj ja pričam o nogaču i ostalim sportovima kad ionak ne idem na tekme. |
