< | kolovoz, 2004 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | ||||||
2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
30 | 31 |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Kak sam pokisnul u četvrtak popodne... A lijepo su mi rekli da ne idem mado s biciklom. Al nedam se ja, ne pada više, valjda nebu opet. I tak ja pedaliram prema doma, a kod Zagrepčanke prolom. Normalno, nije mi se dalo čekat, kad do doma imam još 10ak minuta... Sam sam del šampon kad sam ušel u kadu.. A već sam jednom grdo pokisnul kad je počelo padat isto kod Zagrepčanke al sam tad išel na posel. To je bilo još veća koma... Veli mi zakonita da je doma i tuča padala. Glupo zvuči da je padal grad, kaj ne. Novo nema nikaj, osim kaj je sve po starom. Gužva bez boravišne takse ;). Već par dana nisam bil na blog-u, i vrlo sam ponosan na sebe, jer kao nisam jako ovisan. Al jedva čekam da otvorim par blogova, da vidim kaj ima novog u virtualnoj Hrvatskoj hehe. E a u realnoj su maknuli ono ruglo i sad mi je lakše. Nije bilo fizički veliko, ali moralno je bilo preveliko. Neda mi se načinjat ta tema, al mržnja nemre bit kršćanska pa da ga jebeš. Blanka je falila (se to tak veli?). Nema veze, mlada je i ima vremena. Hm, veli mi zakonita da je zabranila da joj vele da je mlada. Ma nema veze – Blanka mlada si i imaš vremena! :) Sad me zanima samo dal se može ponovit Atlanta i gusjenica pa da opet slavimo. Građanke i građani najljepše. Napisal bi i najbolje, al to bi bila laž. Za tu definiciju bi trebali cjelokupnu garnituru kokošinjca zamjeniti duplo mlađom. Napisal bi i da se nadam da bu košarica vratila stari sjaj al nema Dražena. Napisal bi i da se nadam da buju naši nogometaši igrali europski, al nemaju discipline (i talenta?). I kaj ostaje od momčadskih sportova? Di je odbojka, vaterpolo... Sam rukometaši su uspjeli ponovo doći u vrh, stoga bi nogometaši i košarkaši (i ostali) trebali uzet loptu u ruke il noge i na trening... Ak imaju cajta od brojanja nezasluženih plaća. Može se, može! Živili naši dečki, dokazali su onom starčeku (koji se slikal s njima) da rukomet nije bezvezni sport. Joj da – živila Linolada (zbilja je bolja od eurokrema hehe). Evo jedan za Nijemce za kraj: Otišao Mujo u Njemačku. Pošalje ti on Fati telegram: - "Fato, iskopaj onaj mitraljez iz vrta, podmaži ga i vrati na isto mjesto." Vidi to poštar i odnese u policiju. Policija dođe i prekopa vrt, ali nigdje mitraljeza. Mujo pošalje Fati drugi telegram u kome piše: - "Fato, ako su policajci prekopali vrt, ti posadi krompir!" |
Nije da se imam kaj opravdavat, čak ni ne objavljujem post-ove svaki dan a u imenu mi je dnevnik, al brijem da nebum par dana čital tuđe blogove. Em sam sve duže na netu (zahvala HT-a bu došla ko i svaki mjesec) em čitam sve u šesnest. Još sam nekaj primjetil – većina blogera čije blogove čitam su ili iz dalmacije ili porijeklom iz dalmacije. Ne znam jel to znači da dalmoši tj. blitvari (zapravo dalmošiceJ) pišu najbolje blogove, dal ih ima najviše na blogu il me mamini geni vuku njima hehe. Jedino ne volim pretjeranu nostalgiju, malo nostalgije može proć. A glede Zagreba – polako se vraća na staro. Pune se ceste, nogostupi, parkirališta... Niš novo. Ak i ima kaj novo, ziher ste to već pročitali ili vidli tak da ne ponavljam. Nula nula je već isfurana tema, ko i medalje. Zato bum ja o ovom. Za par dana krećemo u školu, to je novost. Ma i nije, znamo to već preko nekoliko mjeseci(cca 7 godina). Al to je za par dana. A jučer je imala prvi dan vrtića. Prekjučer se rodila.. Dobro stari(?) ljudi vele da vidiš kak stariš po djeci. Dobro, nekima i sijede vrše ofanzivu(ili ofenzivu, kaj ja znam), al ni to nije od jučer. Ni šlauf, ni bore ni... Niš nije od jučer. Al po njoj vidim kak raste ko gljiva. Sad baš gledamo ljeto 2000. na kazeti. Pjeva nama «Goran Karan» u sav glas. I na španjolskom, sve bez greške. Reci bravo Goranu. BRAVO (pljes, pljes, pljes). A kak je volila dugokose... Karan, Grašo, Gibonni, Giuliano... Sve dugokosi. Blitvari ;). Bilo di da je usnimila dugokosog, samo je zakolutala okecima i smajl od uha do uha. Kad se Giuliano ošišal ja vidla to u nekom ženskom časopisu tipa «Glorije» i plakala od dućana do doma. E, nadam se da se niko ne ljuti na izraz «blitvari», ja sam za ZG čul «purgarija» dole pa kaj. I nije svaka spopdoba kaj se naziva purgerom purger. Purgeri vole Zagreb preveć da bi ga uništavali na bilo koji način. Vole njegove parkove i dvorišta i kućice i zgrade i mane i vrline. Smetaju im oni kaj bacaju smeće po podu, oni kaj prose i oni kaj kradu(i na veliko i na malo). Pravi purger ne dela pizdarije van Zagreba, tam špila gospodina i europejca :))). Evo djece za kraj: - Je li bolje biti sam ili s nekim u vezi? Za cure je bolje da su same, ali za dečke nije. Dečki trebaju nekoga sprema iza njih. - Kako učiniti brak uspješnim? Treba govoriti svojoj ženi da je jako lijepa, pa čak i ako izgleda kao kamion. Dakle, ak nisam preovisan, nema me par dana... P.S. Naravno ak uspijem otvoriti stranicu i metnut post!!! Pa ovo je sve više nalik psc-u. Cjelo vrijeme nekaj šteka. |
Pisal sam već o SCu i o ukradenoj mladosti zbog rata, al ovo još nisam. Malo prije početka generalnih sranja, taman nakon pojave balvana (i kamenja po pruzi) sam u dotičnoj diskoteci upoznal jedinu i zakonitu... Na terasi sam usnimil neke komade, i bome i one mene :). I onda sam prohodal s drugom, al sam nju upoznal. Onda se neko vrijeme nismo čuli kad je ta veza pukla. A nakon cca pol godine smo profurali (Jasmin je pjeval da je umoran). I ko bi ’91 mislil da bu mi to žena (za navek?) a ja njoj muž. I još se držimo (zubima za zrak). To je zato kaj zube peremo vrhunskom domaćom pastom za zube. Usput osim kaj kupujemo hrvatsko, i naši lijepi zubi su još lijepši. Oni kojih još ima. Jer neki su plombirani. Zbog zuba vremena. A ponekih i nema više. Čovječe, ta keramika košta više od pločica za kupijonu sa postavljanjem kvadrata. Al super izgleda, ne boli, i lakše se pere. Neznam kaj mene pere, al ovo danas je zbrda zdola. Nema veze, sutra je novi dan. Mada kad dođe, nebu više ni sutra, ni novi. Uostalom, zakaj govoriti o sadašnjosti kad ista ne postoji. Sve kaj je sad, je već maloprije prošlo. Pa je prošlost. A neposredna budućnost kad postane tzv. sadašnjost automatski postane prošlost. Tak zapravo dokazujemo da su da budućnost također ne postoji, jer sve kaj se dešava se već desilo. A pošto postoji samo prošlost, znači da mi u budućnosti (koja ne postoji u ovom obliku) znamo sve kaj se desilo prije i poslije našeg obitavanja planeta zvanog treći kamenčić. Jel ima Joško ( josh netko) ove male dosadne zelene skakavce? Pretprošle godine ih je bilo, al mi se čini da prošle nije. Sad ih opet ima ko kenje.. Idem mačku pomoč da ih lovi, ak ih pojede, em ih nebu bilo, em nebu jel konzerve. Stranog proizvođača relativno jeftine cijene. Mijau uz pametne dječije glave: Riblji štapići su vec dugo mrtvi i ne mogu više plivati. Kod nas muškarci mogu imati samo jednu ženu. To se zove monotonija. Kako stranac zna da je dvoje ljudi u braku? Ako viču na istu djecu, onda su u braku. |
Savska pedeseti put. Nakon asfaltiranja su malo zaboravili šaht det (metnut; stavit) kak spada. Kaj oni moraju kopirat autoput hehe. Ma super zgleda sad, al rinzol je raskopan od Veslačke do Vjesnika (najveći kiosk hihi). A gamad se biciklistima neće maknut ni na zvono. Ko fol ne čuju. Ma čuli buju kad ih pošpricam čim padne kiša, uf. I auti sparkani posvud. Od pebezeja do dotičnog kioska. A da ne velim potez od murije do Koturaške i hatezeja.. A tek stupovi javne i gradske.. Ko da ih je neko pobacal bezveze. I na novim cestama stupovi rasvjete i prometni znakovi – pobacani ko za treniranje slaloma. Baš me zanima ko im daje uporabne dozvole, i dal tam mogu slabovidne osobe proć bez ozljeda.. I po rupama Savske i po rinzolima novopreuređenih ZG cesata.. Evo za kraj malo mudrih misli iz dječijih glava: Muškraci ne mogu oženiti muškarce, jer tada nitko ne bi mogao nositi bijelu haljinu. U subotu je tata pobijedio na ižlozbi pasa. E, pa: vau vau. P.S. Nisam videl slike, al sram Vas bilo grci. |
Eto, napokon smo jučer otpeljali malu na pravo proštenje (a da kuži kaj je kaj). Normalno da je prvo zapela na štandu sa điđabajama. A onda je stala kod štanda sa lančićima. Pa sa rinčicama i špangicama. Kad smo prošli tenesice i sandale, napokon je nakaj dobila. Kuruzu. Zapravo ona to zove kukuruzu hehe. Onda smo prošli pokraj štandova sa drvenarijom, plastikarijom, vrbarijom (a žena slini za klupicom i košarom...), plastičnim igračkama i napokon prvi štand sa nečim “crkvenim”. Večinom kič, užas. Normalno, užicala je nekaj. Ptičice koje sviraju... Pa štand sa ljepim sitnicama, pa opet baloni. I opet kokice i kuruza i lepinje (miljoniti put). Pa na drugu stranu od crkve, medenjaci, licitarska srca, gvirc, pa opet kuruza, i onda mrak. Modeli motora od drva. Živa šega, nisam ljubitelj motora al ovi modeli su ZAKON. Još malo plastičnih igračaka, pa živine s jedne strane a sa druge njami, kotlovina i slično :). Šteta kaj smo išli iza ručka :)). Ljudi se tak dobro zabavljaju kod pozornice sa živom glazbom, plešu sve u šesnest.. Eto, to je novo u Zagrebu, ak Stenjevac smatrate Zagrebom :)). A nije novo, al potrebno je to stalno podsjećati: lijepe žene prolaze kroz grad a ja na uglu stojim sasvim sam (i pjevam “djevojke u ljetnim haljinama volim”). Cure i žene sve u haljine i na ulice, ajd brže malo. Može i ljetne hlače, ak baš hoćete. Samo šetajte :). A za kraj: Dobila djeca zadaću teme “Samo jedna je mama” i dođe red na Ivicu: “Kad pojedemo večeru, mama mi veli da si uzmem sok, a njoj i tati dam pive. Ja odem do frižidera, pogledam unutra i kažem joj - samo jedna je, mama.” P.S. Plivačica Inge iz Niskozemske je mrak. P.P.S. Rukometaši rulz. |
Opet se vrijeme mijenja naveliko a i moja glava je te dimenzije. Nažalost samo mozak, i to virtualno. Zapravo se pokušava (mozak) koturat uvečan po buksi i pati zbog premalo prostora. Zakaj i on ne nabubri (mozak a ne..). Pa da budem telepat a ne meteopat. Ma bolje i to nego da sam metrokeksualac hehe. Mada se meni osobno ne sviđa moj ljubavni tepih, mojoj se iz nepoznatog razloga sviđa. Al nemrem zamislit da ga obrijem (tepih a ne...). Il da noge depiliram... Jadne žene (a sve zbog loših slika iz 40-ih di se dlake nisu vidle), al ljepše su ženske noge bez dlaka. A glede muke zbog brijanja, i mi se moramo mučiti svakih par dana minimalno, ako ne i svakodnavno. Negdi sam davno pročital da je i izum “žileta” Gillette pokral nekom našem izumitelju, ko i kak je Zeppelin prisvojil izum cepelina. Živio Penkala, da ga nije bilo, nebi ja sad ovo pisal :)) U Zagrebu se dešava čudo. Nakon 2 prekopanja zgleda da buju Savsku sredili hehe. Ajd fini bu to asfalt, lako ga bu druge godine prekopat :). I za kraj: Dobila djeca zadaću da napišu rečenicu di se spominje ananas. Drugi dan čitaju: Ananas je voće. Ananas je fin u kompotu. Ananas je pikav... Dođe red na Ivicu: Kad tata ođe doma pijan, na mamu viče, ananas povraća. |
I kaj sad. Još 350 dana do novog godišnjeg. A delat se mora. Igram loto al štani. Nema dobitka da odem na cjelogodišnji odmor. Hehe – stari vic al kaj mogu: Moli se škot Bogu “Bože daj da dobim na lotu!” i reče mu Bog “Dobit češ!”. Prođe pol godine i opet škot ponovi molitvu a i Bog mu ponovi “Dobit češ”. Nakon godinu dana opet škot zavapi “Bože daj da dobim na lotu!!” a Bog mu odgovara ”PA UPLATI VEĆ JEDNOM TAJ LISTIĆ!!!” :) Zagreb je i dalje polupust. I niš mu ne fali ovak ;). Manje nervoze, manje depre, manje laži. Manje laži?!? Čovječe pa to je genijalna ideja! Trebamo samo sve političare poslat na cjelogodišnji g.o., i država bu nam procvala. Možda i prestane antagonizam svih protiv ostalih. Ili da nekak sve političare starije od 35 umirovimo. Manje buju nas koštali a mlađi buju dobili mjesto. Mada i među mlađima ima preveć ultra lijevo-desnih. A ne valja niš ultra (osim možda DM). Ja se, kao, furam na ekologiju. Ne preveč, al pomalo. Papir, metali, staklo, baterije, PET... nisu smeće. I tak ja to pomalo razvrstavam i furam u kontejnere ili ekološko dvorište. Bravo za mene. Al nebi se sagnul kad uz cestu vidim smeće. Nebi pokupil s livade dok šećem pesa.. Licemjer ko i svi ostali, ako ne i više. Neki bace smeće kraj koša i boli ih. Ja se na to zgrožavam, al ne pokupim. Ma bljak. Ionak se bumo ugušili u smradu sa deponija i pokrepali bumo od dioksina i ostalih nusprodukata. Kad bi bar svo smeće bilo ko virtualno. Stisneš delete i nema ga... Neda mi se više pisat, idem vidit ima li kaj novo na nekim blogovima. |
Joj kak mrzim ovakvo vrijeme, daj tjedan dana kiše pa nek opet bude par tjedana sunca. A ne ovo, svaki da promjena, grmi sjeva, vrijeme se mijenja. A glava ko bačva (prazna). Globalno bi se vrijeme promjenilo i bez ljudi, al mi smo to ubrzali jedno 1000 puta. Mada tak nebi mogel živit, živili aboriđani, laponci, eskimi, nepalci, mongoli, pigmeji, masaji, navaji....... Šteta kaj buju izumrli prije ostatka čovječanstva. Ti mali narodi su spona ljuske vrste sa Zemljom. Ma i zapadna civilizacija bi mogla živit u skladu sa svime samo da šačici nije profit prije svega. Već sam rekel da nebum tu filozofiral pa da pređem na ljepše teme. Jučer je tunel Sv. Rok bil zatvoren zbog prometne nezgode. Putnici autoputom trebaju ić okolo prek Velebita. I platit cestarinu. Za kaj??? Sam još jedan dokaz da ne treba otvorit drugu cijev. Nisu ju trebali ni kopat. A možda su i htjeli jednu al su krenuli sa dve strane kopat, pa kad su fulali su probili dve hehe. A mrzim i roštilje. Ko bu pekel, joj daj ti (ko fol muško u kući) pa za ročkas, pa za bezveze. Sezona je. Ma sve je to super, al sam ja smrdim i plačem.. Živile pečenjare. I žuja, kaj ne?? |
Nemreš bilivit kak se živine razvesele kad se vratiš nakon par dana odnekud... Čista ljubav. Vele da su mačke pizde, al našeg je pes malo kultiviral hehe. Glede puta – koma. Kad HAK veli da je gužva prema unutrašnjosti a ti vidiš da nije boli te. Al kad stojiš na povratku na Kapeli (nakon čuku stajanja kad krene neznaš zakaj je bil zastoj) a oni vele da je stanje na tom djelu normalizirano, neznaš ko je lud a kom noge smrde (ne pitaj kom smrde – tebi smrde..). I zakej ne otvore Sv.Rok dupli?? Ma to ima sam u Hrvatskoj. Bar smo odslušali cjele rhcp a cabron pedeset puta. Mala voli golog hr kuhara, kaj da delam.. Zagreb aaaaaaaaaaa vračamo se domaaaa. Ima smoga, ima smrada, ima doma slatkog doma. Čovječe kak je na betonu vruče, nema vjetrića, nema mirisa mora i borova, nema mora ali ima zagrepčanki :). I kad pogledaš na sjever tamo je Sljeme. Nema bolje. Brijem da je tak svima kad su doma. Kad Leb piše o dogodovštinama u svom *!%$*/* gradiću, to je njegov *!%$*/* gradić. A političari su nam više manje svugdi isti, sam je tam prirez manji hehe. Zanimljivo kak sad manje pamtim brojeve telefona. Pogotovo otkad imam i dect, ali najviše je tome pridonesel mobitel. Nekad sam znal sve brojeve koje sam trebal napamet. Sad više ne znam niš. Krhko je znanje. A ljudi postaju ovisni o strojevima. Čipovima i baterijama. Srljamo (ljudi kao vrsta) sve više u kraj.. Ma neda mi se o tome pisati, ni filozofirati. Ionak su (oni koji odlučuju kaj bu bilo) već donjeli odluke o smjeru razvoja. A meni se ta budućnost baš i ne sviđa. Zapravo što prije ljudi unište Zemlju, prije bumo izumrli pa bu se Zemlja prije od nas oporavila. E, valjda od vrućine imam inspiraciju. Živile modrozelene alge, planktoni svih vrsta i poneke bakterije. I prvih “tjedan” dana s naglaskom na nedjelju. Glede aparata na čipove, kupiti ili ne no name dvd player sa divx-om hm. Ke sera sera, ajd bok. |