Eto, napokon smo jučer otpeljali malu na pravo proštenje (a da kuži kaj je kaj). Normalno da je prvo zapela na štandu sa điđabajama. A onda je stala kod štanda sa lančićima. Pa sa rinčicama i špangicama. Kad smo prošli tenesice i sandale, napokon je nakaj dobila. Kuruzu. Zapravo ona to zove kukuruzu hehe. Onda smo prošli pokraj štandova sa drvenarijom, plastikarijom, vrbarijom (a žena slini za klupicom i košarom...), plastičnim igračkama i napokon prvi štand sa nečim “crkvenim”. Večinom kič, užas. Normalno, užicala je nekaj. Ptičice koje sviraju... Pa štand sa ljepim sitnicama, pa opet baloni. I opet kokice i kuruza i lepinje (miljoniti put). Pa na drugu stranu od crkve, medenjaci, licitarska srca, gvirc, pa opet kuruza, i onda mrak. Modeli motora od drva. Živa šega, nisam ljubitelj motora al ovi modeli su ZAKON. Još malo plastičnih igračaka, pa živine s jedne strane a sa druge njami, kotlovina i slično :). Šteta kaj smo išli iza ručka :)). Ljudi se tak dobro zabavljaju kod pozornice sa živom glazbom, plešu sve u šesnest..
Eto, to je novo u Zagrebu, ak Stenjevac smatrate Zagrebom :)). A nije novo, al potrebno je to stalno podsjećati: lijepe žene prolaze kroz grad a ja na uglu stojim sasvim sam (i pjevam “djevojke u ljetnim haljinama volim”). Cure i žene sve u haljine i na ulice, ajd brže malo. Može i ljetne hlače, ak baš hoćete. Samo šetajte :). A za kraj: Dobila djeca zadaću teme “Samo jedna je mama” i dođe red na Ivicu: “Kad pojedemo večeru, mama mi veli da si uzmem sok, a njoj i tati dam pive. Ja odem do frižidera, pogledam unutra i kažem joj - samo jedna je, mama.”
P.S. Plivačica Inge iz Niskozemske je mrak.
P.P.S. Rukometaši rulz.
Post je objavljen 16.08.2004. u 21:14 sati.