Zagreb mi je najdraži grad na svijetu, al mada sam del naziv koji sam metnul – slabo pišem o njemu. Dakle, ak izuzmemo neke manifestacije koje se tradicionalno dešavaju u mom gradu, nema niš novog. Manje kopaju i raskapaju, polako se uključuje grijanje u one zgrade koje imaju privilegiju bit uštekana na toplane, i jesen dolazi. Več jako dugo nisam videl one prekrasne divlje patke na Savi, al sam zato u ponedjeljak videl neku sivu čaplju il tak nekaj. Nadam se da ih nisu ulovili. Morali bumo i do Jaruna malo, nemam pojma su tam labudovi. Veli moja da su fenomenalni kad lete. Em su OGROMNI em se čuje ko da avion prolazi.
Sad sam se zbog labud-airlinesa sjetil Milke sa zrakom. Kak je to dobra čokolada. Gladan sam slatkog, ajd bok.
Post je objavljen 29.09.2004. u 21:05 sati.