Špilam dobricu a zapravo sam živčenjak u sebi do jaja. Sve me smeta, svi su glup(lj)i. Svi su zapravo zlice a ja največa. I kad se spušem, opet vraćanje na dobrotu, pomaganje drugima, nisu krivi kaj neznaju ili su bedasti, i obečanje da me nebu više neki kreten na cesti ili negdi drugdje ražifciral. I svijet bu bolji ak bumo se pomagali a ne tukli, i Hrvatskoj bu bolje bez antagonizma svih sa svima i... Di je kraj? I zakaj ne vidim svoje greške (jest da su minorne – jesu li - u odnosu na neke ljude al ih ima)? I odakle mi pravo... Ponekad «lajf saks», a ja ne znam kaj bum kad dođe račun na naplatu. Znam da nisam zločinac, al daleko od toga da sam svetac. Eh da nam bar On malo više pomaže na putu, svima - bez obzira na razlike bilo koje vrste. Ma znam da nam pomaže, al nam je civilizacija u kurcu, tak da ne želimo vidit znakove dobra, nego trčimo u propast.
Zato volim gledat filmove tipa Kontakt, nadam se da bumo ugledali neki signal Stvoritelja (ko da nije bilo toga tijekom ljudske povijesti...), nadam se da nismo marionete ali i da ima nečeg poslije. Bio to drugi život ili reinkarnacija, opće me ne dira. Dobrota je univerzalna, nije vezana uz pojedinu religiju na ljudski način poimanja. Naprimjer - mi smo bolji jer smo katolici od onih protestanata ili pravoslavaca – da ne velim usporedbe glede islama ili židovstva ili neke višebožne vjere. Ionak je vjera samo način poimanja nečeg kaj ljudski um nemre pojmit samim time kaj egzistira kao takav. A lako je meni to stavit na papir (ma znate kaj mislim) al to treba živit, a ne živim tak (vidi početak). I kak se onda čudit onim zatucanim (ne svojom krivnjom) ljudima trećeg svijeta koji imaju još polovičnije informacije od nas, i koje lako manipuliraju uvjeravajuči ih da njihov (NAŠ!) Bog želi tuđu patnju i smrt. A svi smo braća... Ajme zabrijal sam danas, nadam se da bu mi drugi post bil vedriji, vidim da mi se ova tema ponavlja, nabum više valjda... Čitam (o)se.
Post je objavljen 27.09.2004. u 20:52 sati.