srijeda, 11.10.2006.
Vrijeme je lijepo. Ja sanjam zabe. Tocnije ajkule. Zivio ds.
Samo sto si nisam kredit nabila na glavu. Mora da cu uzivati u buducosti.
Preplatili smo stuju, nitko nije siguran koliko jerbo se to ne razumije iz pisamceta koje smo dobili iz hepa. Uzivaju biti nadmocni, pa cak i kad nisu u poziciji za to.
Posao? Ma ide, samo mi se spava svaki dan. Nakon 12 h vise ne znam za sebe, naravno do vremena kad trebam ici doma. U to doba mi se pocmu vrzmati neke blistave ideje i tako rijetko kad odem ravno doma i u krpe. Neka, jos sam mlada...
Ljubav bas i nije da je idilicna, ali ne moze mi sve ici u zivotu.
Tu, kod ljubavi, imam neku zackoljicu. Naime, nema organizacije, a ovo sto se spontanoscu zove samo mi zadaje cvoruge po glavi. Prvo sljakam osam - devet sati, s tim da se budim i izlazim iz stana dok se jos ni sunce nije probudilo, a onda popodne njemu se obicno spava ( prekasno se probudio, pa je malo umoran) ili ima neodgodivu kavu s nekim od svojih pajdasa. Sve bi to jos islo nekako da mu se onda predvece ne dogodi da ima posla s autima ili auticima, ili opet neku obaveznu kavu, a ujutro mora setati pesa, ili ga voditi doktoru, sto znaci da se mora prerano dici ako spava kod mene pa tako ipak spava doma.
Ovo je istina pretjerivanje, naravno, razumije se, vidimo se svako toliko.
Pogledamo zajedno koji film, ili odemo na kavu sa zajednickim prijateljima, ali ja sam tipicna zena i kao takva ocekujem da mi posvecuje vise paznje i zelim se osjecati vaznija od prijatelja. Cak i ne zahtjevam da to budem
(uzmimo u obzir poslovicu veza je privremena, prijatelji su zauvijek)
ali to je podatak koji ne zelim primati kad sam u vezi.
I tako borim borbu za paznju koje sam zedna
a moj mali nikako da to shvati, tj. nikako da mi pokaze da je shvatio. Cak se ni ne brani od toga. Jednostavno se ponekad cudi zasto se ljutim. Recimo javi se u sest da cemo se vidjeti za kojih dva sata, a onda nakon kojih sat vremena javi da se necemo vidjeti jer on ceka nekog tipa da mu vrati neke filmove koje je on posudio od drugog frenda i kako ujutro treba voziti psa kod veterinara i ne zeli se dvadeset minuta ranije dici da ce spavati doma. To je trenutak kad on mene pita sad si ljuta?
PA NARAVNO DA SAM LJUTA!
Da mi je ranije javio da se necemo gledati, ja bi organizirala kavu, neko druzenje, ne znam, a ovako sam je jebena marioneta u njegovim rukama, a to ne zelim biti. Moje je vrijeme barem toliko vrijedno koliko i njegovo, ako ne i vise jer ga imam manje na raspolaganju. Ja radim, on ne, to je ok, ali ne izgleda li da bi se on ipak mogao malo ravnati po meni a ne obrnuto? Normalno je da ja ostanem i sat vremena dulje na nogama jer njemu tako pase, a on se ne moze ranije probuditi niti dvadeset minuta. I sad naravno, opet toliko klasicno za zene, ipak one previse razmisljaju, a i osobno shvacaju, dolazi pitanje
jel njemu uopce stalo?
Muski se groze ovog pitanja, ali ono je toliko vazno. Svi ga se bojimo, jer kad ga postavis cekas odgovor koji moze biti dosta bolan. No, je li njemu dovoljno stalo? Ne znam. Gotovo sam sigurna da i ako procita ovo da ce se probati izvuci od odgovora i mrzit ce sve sto tu pise. Cini mi se da vise ni ne cita sto tu pise jer ga je vec pomalo strah na sta bi sve tu mogao naletiti. A sad sam u pms-u i fakat bi svasta moglo izaci na vidjelo. Hrpu toga ce biti malo pojacano kako bi imala osjecaj da sam ostavila trag, ali nisam sposobna sad objektivno gledati, pa jbg, sorry. U nadi da ce se sve postaviti na svoje mjesto pusa.
11.10.2006. u 12:32 •
0
Komentara •
Print •
#
