utorak, 19.07.2005.
Ne'ko probo
pa se us_o.
Da vidim da li se sad pojavljuje moj post.
Pusa
Jos ga nema, pa dok cekam da se proba probiti, neka da i nesto napisem.
I tako sam ja jucer prvi put u godinu i pol dana sjela za volan.
Totalna panika. Voznja kroz prokopan graad, sve neki obilazni putevi, nepoznati, inprovizirani. Parkiranje u gradu na nizbrdici, poprilicno nezgodno. Srce mi se naslo u sup_u.
Danas ujutro voznja na posao, nije mi ugodno, al bar ne parkiram na bregu, ali sve mi je gore sto se dan primice sto cu opet morat u grad i na breg. Da bar imam servo i pouzdanu rucnu kocnicu. Gdje bi mi samo bio kraj.
ponedjeljak, 18.07.2005.
Pitanje nije dugo, molim pomoc
Zbog cega novi postovi koje pisem ne nalaze put da ih vidim. U pregledu objavljenih postova postoje, ali nigdje drugdje ne. Danasnji prvi post je bio oko 9 sati. Pomoc molim.
Zahvaljujem, Ivana
Sad stvarno ne znam
sto da radim. Internet radi, ali ne bas kako bi trebao. I on je polako spreman za godisnji.
Kad smo vec kod toga, ne da sam spremna, nego da sam vocka vec bi odavno bila na podu spremna da me pojedu. Tokliko sam premna.
Svaki dan nova borba da ne puknem. Sibica. Viiii
Neka, znam da nisam jedina. To je najcesca bolest u ovo doba godine. S tim da naglasavam da su zene sklonije toj bolesti, znaci muski cuvajte se. Ne zadajemo bol samo sebi vec i vama. :)
Tako ja pisem...
...ali ne pokazuje mi se.
Ne vidim nista novo na svom blogu. Tamo je vrijeme stalo, jos uvijek je sesti mjesec. Proslo je vec dva sata od zadnjeg napisanog posta, ali nema niceg. Zalosna ostavljam vas same.
Ljetne akcije prijatelja na entu potenciju
Za razliku od onih na kvadrat, mi se bavimo cijelim stanom i radimo u toliko staroj zgradi da nema armature u njoj. Znaci gradjena je prije drugog svjetskog.
Uglavnom, to je poklon frendici za rodjendan. Decki su najpametniji na svijetu, svi majsori u kuci, diplomirani. Cudom se cude svaki put kad mi boja padne skupa sa zidom. :) Stalno igraju ping-pong. Prebacuju krivnju s jednog na drugog.
Te ovaj nije dobo izdletao, te onaj drugi nije dobro zagipsao, il treci nije pustio da se osusi...
Ma ludilo.
Wc je grbav ko kamenjar, samo kaj je krestavo zelene boje.
Ja sam se bacila na dletanje kupaone. Kao lak posao. Devet kvadrata, ma nije to puno. Pih, da mi je sad dobiti nove ruke, ni kicma ne bi skodila. Nakon par sati stajanja na prstima i s rukama iznad glave, svom bi se smracilo. Naime kupaona je visine dva i dvadeset, tak da ljestve nisu dolazile u obzir.
Toliko mi je boje popalo u oci da sam na kraju totalno oglibila i na velike komade.
Naravno nismo bili postedjeni ni zivcanog napada vlasnice stana, koja je u neljuckim uvjetima vec danima.
Prvi dan je pukla cijev negdje u ulici i ostala je bez vode s wc-om koji je imao 70% prasine u zraku i s sedam ljudi koji nemaju gdje otici na wc.
Drugi dan smo bili u Slavonskom brodu na zadnjem koncertu u ovoj sezoni, tako da su radovi stajali, a u nedjelju su pametnice skinule kotlic i preko deset sati nesto prtljali po wc-u da se ni tad nije moglo ici na wc.
Da bi joj bilo ljepse u stanu se na par sati dosetala i njezina mama, mama svih radova i ona zna kako bi se to trebalo raditi.
Pa ser kenj, domacica je s pravom izgubila zivce i pukla negdje oko devet navecer.
Sve se malo sredilo kad smo oprali pod u prvoj gotovoj sobi koja ce biti useljiva danas i kad je shvatila da joj je kupaona totalno uporabiva, jer je i kada oribana i pod opran, samo nema farbe na zidovima nekako se sirila, razveselila bar jednom dijelu stana koji lici na nesto.
Zapravo, mozda to i izvedemo kako treba. No, ja danas idem spavati poslije posla, ili u shoping. Farbanje ostavljam muskom spolu. Njima, cini se manje smeta farba u kosi, na obrazima, udovima i svemu. Pridruzit cu se ostalom zenskom puku kad se budu prali podovi. Fakat nemam snage vise raditi teske fizicke poslove, a samo farbanje im se previse svidja da bi meni to ostavili da radim.
Pozdrav od mene.
I sad ti imaj decka
Ja radim, on studira. Ja sam jarac, on je skorpion. On sanja jednom imati zenu i djecu, ja ne sanjam imati muza i djecu.
Uglavnom se slazemo. Oboje smo vise manje pobornici zivotnog mota: zivi i pusti druge da zive, ali samo ako mi se to sprdne inace ja bi to, to i to.
On bi da cuje muziku dok je sa mnom, ja bi da je trava plava, ali sta.
I tako meni dodje dragi i pusti neki cudni cd. Nikad cula, losa snimka, nis se ne razme kaj pjeva i tako pitam ja (znate ono znatizelja ubila macku) no, dobro i kaj je to. Kaze on: To je cd od zenske koja mi se nekak dopada. Ima bend, pa da malo je los mikrofon, zato se nis ne razme. Hm, da.
Dobro rekoh, STA??
I tak sve skupa, on mene jako voli, al mu se dopada neka treba.
Totalni zbunj. Kaj radimo onda skupa? Ne, pa da, ali ono, pa bi bio s tobom, mislim da, (glupi smjesak), ali bi probao s njom otic na kavu. Znas zanima me. Mislim ipak on ceka zenu na bijelom konju, a ja ne znam jahati. Ma katastrofa.
Dobro. Nista stari ne da mi se prekidati. Od sad pa do desetog mjeseca bumo se igrali idile, a poslije odi kam hoces.
Muskarci zaista znaju iznenaditi.
Sluzbeni put
Na Brijune. Nema boljega.
Dobar dan, vase ime i prezime, da, da, jeste li uplatili kotizaciju, da, imate li potvrdu, oh, hvala. Evo za vas par prospekata i ove divne knjige. Osmjeh, osmjeh........
Prezentacije, predavanja i trenutak u kojem mislis: Ne mogu vise, trebala sam ostat doma, najedamput pauza, kava, KUPANJE....
Sve sto ti je islo na zivce nestane. Sve kolege su ti najedamput super frendovi. Potapanje, picigin, smjeh, zagrc, smijeh.
Pa opet prezencacije, predavanja, rasprave...
Vecer. Pice uz sefa, koji se trudi biti super cool, saljiv, ali i faca. Bijeg u sobe i pice s kolegama na balkonu uz cigaretu i neobavezan trac neprisutnih.
Drugi dan. Opet rad. Osmjeh, kotizacija, prospekti, knjige, prezentacije, predavanja....
Voznja bicikala po otoku. I noge su mi umorne......
Stalno zadirkivanje kolega u svezi izgleda, badica, kondicije, bolacenja....
Kave, deserti, pice......
Vecere, haljine, vino.....
Istina falilo je muzike, a i voda kosta 15 kn, ali isplati se, bar na kratko.
Kako je lijepo biti mlad i imati firmu koja odlazi na putovanja.
