The Last Broadcast

Zena bez mode ko riba bez vode, ali i ko burek bez mesa

Voljela bih da se mogu opisat ko modni guru. Onaj guru koji je bog i batina i zakon i shlus za raznorazne modne hitove, pa i kritike. Volim tako ja svasta zamisljat, pa i puno vise od toga. Tu i tamo i ovamo ubacim se ko svemirac na obradivi komad povrsine zemlje ovdje i odmah se brzinom svjetlosti povucem ko oseka. Ali sve je to samo jedan oveci avaj i vapaj.

Tako se razjogunila jedna razgovjetna diskusija u turskom restoranu izmedju nje, nje i ovepotpisane o obuvalima za ljudske nozurine. O tome da li su turisticke sandale ili japanke primjereni komadi obuce. Ko wannabe modnom guruu (obozavam kad se dva ista slova spoje u materinjem mi jeziku) i jedan i drugi komad cine mi se poput rapsodijske beskonacne nocne more noznih prstiju. Sve gdje se vide prsti, pa jos k tome i pete (pogotovo ako su jos i rteni patati stono bi moji Makedonci rekli) jest djavolji izum kojeg bi trebalo zakonom, podzakonom i jos kojekakvim pravnim dokumentom zabranit. Ne mogu se odlucit koji od ta ljupka komada popularne ljetne obuce mogu smislit ko celer na salatu. Vetoizirah i svaku pomisao da bi moja sicusna nozica ikad obula i jedan od ovakovih primjeraka.

I tako se ukljucih u diskusiju kao visi politicar, diskutirajuci (doduse, diskutabilno, ali barem je moje) o prednostima. Nedostacima. Nogama. Onim znojavim. Noznim prstima. Petama. Svaki pediker bi mi pozavidio na ovome. Sta me briga, na plazu i ovako i onako idem svakih dvadesetak i nesto godina (dakle, prije nego sto umrem ne gine mi jos jedno plaziranje). Pred ocima su mi se valjali svakojaki prizori: cak mi se odjednom pojavi i vizija pandofli, odnosno, onih plasticnogumenih sandala za plazu, koje su izuzetno popularne i na bazenima (sa obaveznim Adidas ili nekim drugim olimpijskim logom). Prisjela mi tekila odmah u roku jen'-dva-tri.

A istovremeno citavu vecer natezah i potezah slic na hlacama koji se rastvori kad covjek-zena napravi 2 i po' koraka (dodatak: slicu je otpao i onaj metalni jezicak koji sluzi za potezanje, tako da je zatvaranje jedna prava i vesela avantura). Te navlaci. Potezi. Lomi nokat. Krij sa torbom da se ne vidi. Maskiraj sa besplatnim izdanjem doljespomenutih novina. Nonstalantno mrtvo-'ladno pillji u daljinu, kao, necemo se sad nervirat oko neceg tako beznacajnog slucaja kao otvoren slic na osobi zenskog spola. Ponekad me moralnost potapsala po ramenu pa samu sebe dovitljivo pokusavah zatvorit diskretnim pokretima, bez da me se okarakterizira kao perverznog manijaka sa vragolastom iskrom u zjenicama. Ali izdaje me onaj karakteristicni mot u trenutku potezanja slica na gore, kad se trbusina uvuce, a koljena malko saviju. No, bas kao za inat omililo mi se nosit ove hlace taman kad je slic poceo lose, odnosno, nikako funkcionirati.

Takodjer ko modni guru u povojima, stilist, apsolutist, besposlicar, prije neki dan opet probah one visoke pete koje nosih prosle godine. Jedanput. I izdrzah jedno 2 sata u njima. Kao, aj da vidim jesam li ista narasla u zenskosti od zadnjeg puta. Obuh. Napravih nekoliko prakoraka od kreveta do prozora. Kolabrirah. Razmisljam da ih stavim u staklenu kutiju i samo sjetno gledam i gladim preko stakla.

Jer ja sam ipak modni seljanin.