Horizon plaventi, proteze se u beskraj. Tamo iza, nalazim utjehu, zove me daljina. Beskraj, tesko shvatljiv nasem umu, a tako smo prozeti njime. Razapeti izmedu prolaznosti i vjecnosti, u praznini njegujemo znanje. Prolazimo pored masa, izgubljeni, preplaseni, usamljeni tragajuci za izvorom. Sto se krije iza tvojih očiju, suputniče. Jesi li mi prijatelj ili nas tek nakratko spajaju putevi? Bez obzira šta govorili, znaj! Tu sam za tebe, u mom pogledu ogledaj se, sluzim tek kao ogledalo, kao odraz trna u tvom oku. Izvadi ga i nastavi.