ponedjeljak, 15.02.2021.
TOPLOTA ZA PUT
|
TOPLOTA ZA PUT
(10 ll 2010 - 2020) Na licu ti je arhajski osmeh a na mermernoj koži tragovi su šminke ostali u borama. Ja znam koliko se dugo tako osmehuješ jer sam bio slikar aktova i portreta pa ipak bi mi ti i sada tako lako tminu ublažila da tvoja ružičasta put nije ova noćna vejavica postala što me bezsenim prstima po mokrim trepavicama miluje. Svaki je moj korak u tom snegu po jedna bela šuplja čarapa i zato hodam bez stajanja želeći da ih vetar po prtini iza mene para da ih odnosi u potok i milosrdno obuva gola stopala stabala šume posadjene u našoj godini . I baš je u tom potoku i grlo brda izmedju nas. Sretne mu kiše zagrgolje oblutke ali mu ova zima cepa listove padina iz bele knjige o studeni razdvojenosti koju ti i ja sad moramo pročitati. Brdo je zaćutalo od zime i zato me ni ti ne čuješ a ja prelazim ledene stranice brzo da mi se prsti ne smrznu u kubističke kristale jer me ni krovovi tvojih strasnih reči ne štite više od toliko pahulja. A vejavica? Ona ljubomorno samo za sebe moje beonjače u krajoliku svome skriva (miloj i neprežaljenoj A.) . |
