četvrtak, 10.12.2020.
AKO ME TVOJA SVETLOST RASTOPI, DA LI SAM OD LEDA BIO SASTAVLJEN?
|
(Prva verzija 17 Xl 2009)
(Druga verzija 4 VI 2015) Znam da ćeš baš ti kada ustaneš prišiti moju senku za rub svoje košulje ali sada samo zvezde hodalice po mlečnome putu svoje cipele od iskri probaju. I svaki ledac toga svetla pita me i noćas žudno kao da samo ja to mogu i moram znati i odgovoriti: kako su to postale biljke kako alge i da li ribe čuju koga leptiri pored vode na cveću slasno ogovaraju. Pita me se i zašto mi to trepćemo kada smo budni i šta se dogadja sa nama dok spavamo. A ja? Ja odgovore nemam. Ne znam ni zašto idemo ukrug kada se izgubimo ni kako talasi nalaze svoje stope u pesku niti kuda pohitaju kada se od obale odbiju. Ne znam ni ko je to naučio led da pliva i kako to da postoje razne vrste oblaka i zašto moja polica ima samo pola svoga lica pa se knjigama maskira i šminka. Plimu pitanja i oseku odgovora ne razlučujem zbog tvog nedostanka. Ali mislim da primećujem da postoje i da nam tepaju mučki neke ptice rugalice zavidne jer tebe volim a ti to osećaš u sebi i kad nisam pokraj tebe. A kada uveče legneš ona jutarnja senka sa tvojih bedara postaće deo tame oko nas koja beži kroz prozor i izvlači te sa sobom i sa mnom da uživamo tražeći sve odgovore na još jednom našem noćnom putovanju . |
