VladKrvoglad

Oko nas već senke galopiraju
veče je propeto na tvojim ledjima
a ja dlanom crtam mesečinu
na tvojim nežnim plećima

noć napasa treptaje mraka
na tvome glatkom stomaku
zvezde ću ti natačkati prstima
po tom mekom mraku

udjoh ti lagano u pećinu
stenke se raspukoše i tama
kad raspalih tvoju vatru
i ti nisi više sama

I kako sad saznati

koji je to osećaj bio:

prođe kao senka preko vode

duboko u nju utonuvši, do dna

a ja ipak ne saznah

da li sam bio voda

što je providna ostala

ili senka

koja se nije pokvasila




Čovek radi ono što mora

A voda?

A senka?

Pišem moje ime vodom

u ogledalu, izokrenuto

zamagljenim dahom zasenčeno

da i moj odraz svoj obraz upozna

i oda mu svoju tajnu

ko sam postao

jer nisam senka

na zidu

kamere obskure



.