VladKrvoglad

Kuda ćes tako žurno

Roso?

Osvrni se, časom

da me vidiš:

žednu zver

u škakljivoj livadi

medju crtama vlati

pažnjom te žudnje

prati.

.

Roso,

Sledim te dugo

do kraja postojanja

po danu vrelom

i podnevu prašnom

tokom večeri bez izmaglice

sve od zore

koja se tobom oznojila

pa do travke

na kojoj si sunce

poljubila



.