U jedan i po dan popela sam tri duga smjera. Nije billo uzmaka, jednom kad se krene izbora nema. Vrijedno pažnje? Možda da, a možda i ne. Svi koji krenu - popnu. Neki prenoće i zovu gss upomoć, ali i oni su morali prevalit dobar dio prije nego su se izgubili. Prednost penjanja u odnosu na ostale aktivnosti je ta što je to radnja koja ne dozvoljava odgađanje, skretanje s teme, odlazak na pišanje, prebacivanje na neki sretniji trenutak...štogod da se na putu nađe, put se mora svladati i to je jedino u tom trenutku važno. Posao koji nosi svu snagu i koncentraciju ne može propasti. Može samo iznenaditi količinom energije i koncentracije za koje nismo ni znali da posjedujemo.
I još nešto, ne možeš odustati, jer nemaš kamo. Vrh je jedino što ti preostaje.
Strašim se od pomisli da me jedino ograničenja takve vrste mogu dovesti do cilja.