nestašna usidjelica

četvrtak, 02.04.2009.

Učinit ću nešto revolucionarno

Odlučila sam prestati slati forvarduše. Svaki put kad sam u nekoj krizi, odlučim nešto uništiti. Sve naopačke. Umjesto da se uhvatim nekog stvaranja, ja ubijam. Lakše je. I baš je u tonu sa situacijom. Rodila sam se naopačke. To nešto znači. A možda i ne. Značilo je mojoj mami. A i meni je od toga ostala iščašena ključna kost, ali ne smeta mi. Samo malo čudno poskakuje u zglobu. Nema to veze. Bitno je da uništavam kad sam u krizi. Pa sam odlučila prestati sa forvardušama. Nakon devet godina upornog uveseljavanja ljudi u adresaru. Svih koji se nisu bunili i onih koji su se čak zahvaljivali. Jer imaju samo par ljudi u svojem adresaru, a samo ih se ja sjetim. Na dnevnoj bazi. S glupim forvardušama.
Od danas šaljem samo neodoljive. I samo neke koji imaju neku isto tako neodoljivu vezu s tom i tom osobom u adresaru. Sve druge brišem. Ionako ih brišem jer se stalno ponavljaju i dosadne su mi postale. Ionako, neki vole bebe, neki vole mace, neki su alergični na mace, nekima smeta patetika, nekima politika, tko će to sve pozadovoljavat. Tko ih jebe, sve.
Nema više.