... da ne zamirite, i ja san, davno, obaša cilu županiju, i šire, sa mlaznicon u ruci i brentačon na kostima, ma koliko mi šutjeli o tome ...
E, i zaboravija san napisat, član sam DVD "Mladost" čin san uspija nagovorit mater da mi se potpiše na pristupnicu, od 1977. godine.
7. Vatrogasni Kup Dalmacije, rođendan i ostale bajke
Jesan, malo san se i ulinija, ali kad baš u ovi misec dan i nije bilo nekoga posebnoga događaja koji ne bi sta u dvi slike i koju besidu, ča se more i na fejs meknit onako, u letu, brzinski. Davno je već niko reka da će fejs i uopće tehnologija uništit kompletnu ljudsku komunikaciju, ka i ona davni dan prokurbana rečenica da slika govori više od iljadu besid. Neil Armstrong je bija na misec i potega gori njanci dvadeset slik, a danas prosječna Kike iz Splita/Zagreba/Rijeke pojde u kondut (WC za sjevernjake) sa svojin I-phoneom koji joj je bidan ćaća kupija na dvogodišnji kredit, pa se izbelji u ogledalo i potegne pedeset slik neslućene lipote ...
Ma neka nji neshvaćeni umjetnika fotografske provenijencije ... ja san ova dva dana jema ča i pisat i slikavat.
Vinkici mi je bija rođendan još u prošlu nedilju, 21. 4. ....
... ali kako smo se Ivana, Mirela, Damir i ja prijavili ka ekipa „Girice“ za kviz Eunigma na HTV-u ...
Naš nesuđeni logotip na neotisnutim majicama ...
.... mora san odgodit proslavu Vinkina rođendana za nedilju dan, jer je po prvobitnome planu, snimanje tribalo bit 20. i 21. travnja. Ni prvi ni zadnji plan koji se izjalovija ... nismo prošli, od 376. ekipa smo bili odlični osamnaesti, kako se govorilo prije za naše skijaše prije vengo su nas Kostelići razmazili .... slaba satisfakcija, primalo je samo 12 ekipa, pa nan je isto bili mi 18. ili 318. ... ne gremo .... pa je polako propala moja šansa da obađen, među ostalin, Klovićeve dvore i Picassovu izložbu. Osin ako se koji mirakul (čudo, za sjevernjake) ne dogodi do sedmoga miseca pa me koje dobre vile ipak onesedu gori, put Purger Vakufa.
Moran se malo isćakulat ... priskačen, pomalo, po redu ... jučerašnji dan je ipak započeja malo drugovačije .... 7. Kup Dalmacije za vatrogasce koji se boduje za 8. kup HVZ-a. Zadnjih par godina san tamo samo radija diplome za učesnike i osvojena mista, ali kako je Vladek iz Trebarjeva Desnog bija odsutan, tribalo ga je odminit i za obradu rezultata. Vinkina proslava rođendana 14:45 u Splitu, a ja u osan uri ujutro moran bit u Sinju, na ragbi-igralištu. Naravno da san zva Slavena upomoć, jer još nisu izmislili kloniranje ... ili bar mi još ne znamo za to. Nije mi se baš dalo vozit na dva kola odozgara, jerbo još uvik ne vozin autobus od Autoprevoza Sinj, pa da se gren utrčivat za kil janjetine.
Ekipa je rano ujutro, sa prvin zrakan sunca, počela ispunjavat taracu ne bi li uvatili bolje misto za pogledat neke od najbolji vatrogasni ekipa koje trenutačno Hrvatska jema ... nije in smetala južina koja je i ovod, daleko od mora, bila prilično uvjerljiva ...
... jerbo je ovo prvo natjecanje u ovogodišnjemu kalendaru i služi ka provjera mogućnosti prid predstojeće nastupe, i naravno, ka svojevrsno „zagrijavanje“ prid ono ča je pravi posal svi pravi vatrogasaca, gašenje požara kojih će, najvjerojatnije, nažalost, bit i ovega lita.
Dakle, nakon brzoga prigleda pehara ...
... ka i kolege tehničara na razglasu koji je u slobodno vrime i DJ, oću reč da bira muziku koju smo svi prisiljeni slušat ...
... povukli smo se u našu čibu (krletku, za sjevernjake) di smo se najprin spremili za sve eventualne probleme sa rezultatima koje su nan mogli past napamet ...
Provali smo se poslužit sa blagodatima moderne tehnike i ulazne podatke priračunavat sa kalkulatorskin aplikacijama na smartfonima, ali brzo nas je štufalo.
Najbolja solucija za te zadatke je ipak digitron vulgaris, ma koliko šutjeli o tome
Dobra organizacija je polak posla, a kako nan je igralište di se vježbalo bilo na jednu stranu, a trkalište za štafetu na drugoj strani, konačni rezultati neke ekipe su dolazili kroz ponistru ...
Šta bi nan dobro poslužilo i za uvatit malo zraka.
Nakon ča su stvari u obračunskom odboru bile posložene kaako triba, i ja san malo iša obać okolo, poslikat par ekipa ...
DVD Mladost, muški „A“
DVD Komiža, žene „A“
DVD Kaštel Gomilica, muški „A“
Kako je „Mladost“ nastupala među prvima, uspija san i cilu vježbu ovjekovječit ...
Za neke nisan ni triba izalazit vanka, dovoljno je bilo da ih kroz ponistru zamolin za malo poziranje ...
Našlo se tu još dosta ljudi iz vatrogasnog miljea, poput ove dvojice mladića
... prema kojima i većima „B“ natjecatelja izgledaju poput juniora ... poput mrkog lica Jole Kanadera ...
... staroga fotoveterana VZ SDŽ, grintavoga ča ne more na miru slikavat jer sad svaka mona sa fotomobitelon misli da je Lupino oli Feđa Klarić ...
Bilo je još taman toliko vrimena da se zasladimo za marendu sa slasnin fažolon kojega je skuvala ekipa iz sinjskoga Crvenoga Križa ...
Takmičenje je završilo oko ure pozapodne, tako da san na brzinu skupija svoje krpice i pohita za Kaštila, pokupit moje cure, ka i još par dice usput, kako su me njiove mamice zamolile ...
Za divno čudo, nisan okasnija, prispija san na vrime ... čak smo se u isti dan i ja i moj sramežljivi kum sitili obrijat, da malo više sličimo na ljude a ne na pustinjake/diogene ... zato j i ulila ovolika kiša.
Radi kiše se dičica nisu mogla razgibavat po raznoraznin spravama, trampulinima i ljuljačkama u dvorištu ... ma dici ni unutra nije bilo dosadno ...
Dokle smo mi roditelji vanka zasjedali zabavljeni razgovorima ugodnima ...
... dičica su se unutra zabavljali sa najluđin klaunon-dičjin animatoron u Splitu i šire ...
Dokle je on izvodija svoj šou –program dica su samo sidila i pozorno gledala i slušala ...
.... a kako se iznutra čuja cilo vrime glasni smij zadovoljne dičice, nije nan vrag da mira pa smo i sami došli povirit ...
Na svoje smo se oči uvjerili u zabavljačko umijeće barbe klauna ...
Dvi ure rođendana je proletilo u tren oka ... torta je već bila na putu do slavljeničkoga stola ...
Pogasile su se svićice ...
... i je li potribno govorit da je bila ukusna, kako je iskusno oko i osjetljivi jezik primjetija ...
Još je samo malo vrimena ostalo, taman da se napravi jedna slika sa kapon od klauna ...
... pa smo se svi uputili doma, i nije nan smeta ovi dosadni proljetni pljusak ča nas je ispratija iz „Gingole“ ...
Mislija san ovod potegnit crtu, završit priču o jučerašnjemu danu punome događaja .... ali moran spomenit još i današnji događaj (event, za sjevernjake), bija san povirit do Mašograda. Kako san se nekima već potpisa za gradonačelničku kandidaturu, iša san se potpisat i u Sućurac. Ivanu Udovičiću. Moga san i u Donja Kaštila, a kad neću!
Je li kome posebno smetalo kad me vidija kako potpisujen? Baš ću je svu izgratat glede toga. Doša san povirit i to obavit za svoje gušte, i usput vidit neke meni drage ljude, ka i neke koji mi baš i nisu najdraži, ali mislin da je zadovoljstvo obostrano. A je li mene ko slika kako potpisujen? Ne znan, pitajte @iskrenoga
I ča ste sad mislili, da ću van reč za koga ću glasat? A kad neću.
Ne da neću glasat, nego van neću reč! I ako čujete od koga da san tako ništo izjavija, budite sigurni da laže, jer ja tako nešto nisan reka i neću nikome ni govorit. Amen!
Sad je stvarno dosta, jerbo ste vi svi ča ste ovo uspili pročitat do kraja dosad vjerojatno ožednili, ako niste i ogladnili
Zdravi i veseli bili!!!
Rekli bi i pametniji od mene da smo jedva dočekali, jerbo smo lani prisilno apstinirali, da i sa ovin pokažemo da u svići još jema ulja, da nismo izdušili vengo da nastojimo zadržat dobre običaje koji su utvrđeni odavna, da se potla Uskrsa nađemo, počastimo, koliko se more, podilimo čakod lutrije i koju zahvalnicu sviman koji su pomogli u organizaciji krnjevalski svečanosti u Mašogradu, a toga jema, virujte mi, MAŠO!
Ča ja znan, a znan jerbo san is štampava, napravljeno je 103 zahvalnice, a od sinoć mi je Tajnik napomenija da bi li moga napravit još dvi. Bože mi oprosti, kotidu se ove Zahvalnice ka i oni legendarni Hajdukovi „kosturi iz armeruna“ (ormara, za sjevernjake).
Ma neka, sve ćemo to mi sredit ne na obostrano, nego višestrano zadovoljstvo. Ajme, skoro san napisa „višestranačko“ ... nemojte mi zamirit, kad god čujen reklamu za izbore na radijo, odma pribacin, ali dikod nisan dovoljno brz pa mi uteče koja besida ...
Neka nji, molajmo mi te meštre „od meda & mlika“ neka is koko drugi sluša, ja znan ča ću zaokružit i neće me niko od nji nagovorit u suprotno pa in je uzalud trud sviračiman!
Da se ja vratin na ono ča san van jučer obeća, kad danas malo stanen na balun i dojden sebi.
Za divno čudo, prispija san, oću reč, nisan okasnija pa su se oni malobrojni ča su već bili unutra uvatili zlamenivat i livon i desnon rukon kad su me OVAKO rano vidili ... raspakova san aparaturu i krenija odma za buduća pokoljenja zabilužit neka od događanja ...
Svaka vožnja, svaki zadatak i svaki put počinje sa punjenjen rezervoara gorivon ...
bilo, bezolovno ... berba 2012
... rodbina se počela polako okupljat ...
... a muzika lagano bacat prve veselije note
... ekipa se malo zagrijala, neki su se već spremili za svaki slučaj, jerbo u današnje vrime žene po fejsu kontroliraju svoje „jače polovice“ ... pa neka ona vidi ča pijen ...
Kad se spiza već skoro počela dilit po stolovima, mikrofon je vazeja u ruke don Emanuel Petrov, naš velečasni ...
Pomalo smo navalili na spizu, gulaš je bija skroz dobar, još malo salate od kupusa ... ukusno spremljeno, pohvale osoblju kužine. Nikima još nije bilo do spize, pa su se zabavili drugin stvarima ...
Spiza ka spiza, meni je bilo dobro, i dovoljjno, ali pari mi se da su neki bili istančanijega okusa od mene, ili in je bilo malo, pa su sa sebon demonstrativno donili paštetu.
„Gavrilovićevu“, nećedu se oni sad zajebavat sa jeftinin štraca-paštetan na akciji ...
... ne mogu se otet dojmu da neke još boli ča nisu osvojili prvu nagradu na „Mašošefu“ ...
Jema bit da su veterani donili još jednu paštetu, pa dali malo i juniorima ....
... ali jon je jema bit isteka rok trajanja ... ili sadržaj limenke nije odgovara deklaraciji, jer su se svi ča su kusali otu drugu paštetu cerili do kraja večeri iz neutvrđenih razloga.
Ajde de, reka bi moj kum, kad već nekin istančanin nepcima nije spiza odgovarala, zato smo se pobrigali da pravi žiri ocijeni vino koje je dolazilo na stol ...
Sommelier Club de Mašograd
Polako su se ljudi počeli dizat od stolov, malo prodrmat umorne kosti, zabalat ... i ka u puno stvari, prednjačile su naše vridne ženskice iz plesnoga klunba „Linolada“ ...
... ono, red plavi, red crni ... uostalon, ne triba van crtat, vidljivo je iz priloženoga, iako u nekompletnome sastavu, a i neke koje su došle još su bile na antibioticima, pokazale su kako triba plesat ...
... iako se mora priznat da ni Trogirke veteranke nisu za bacit makar ča se tiče pivanja
Bilo je svakakovoga svita, od naši dobri duš tete Mire i tete Ele, ča odmalena maškarajedu najmanju dičicu po vrtličima ...
... pa do vridni djelatnika naši mašogradski elektronski medija ...
sucurac.com ... sucurac.info ... na usluzi informatički pismenome dilu Mašograda
@Iskreni se nije pojavija, reka je da će u ponediljak donit ispričnicu.
Uglavnon, sve naše vridne pčelice iz KPU Kampanel su vridno zujile cilu večer, jedino bi na momenat stali prijateljski progovorit koju besidu ...
... evo ti roge ča ćeš me ukopat, partićeš pri mene ...
Vrhunac večeri je bija čitanje dobitnika lutrije. Koja je, vridi spomenit, bila poštena i nepristrana i samo zli jezici moredu govorit da su mali Buiš i mali Tojo po vezi dobili specijalnu nagradu za najbolju masku u krnjevalskoj povorci, a prva nagrada večerašnje lutrije je išla u prave ruke, vridnu špinu je dobila rasplesana Rajkuša, koj je rekla da jon baš ovakova triba jer misli sređivat banj.
Počela mi je pomalo žmigat rezerva, i već se spreman doma, kad san se deboto na izlazu mimoiša sa pravin igračima ča i je zločesti trener meknija tek u sudačkoj nadoknadi, za malo ukrest vrime ...
ali nima veze ... ovako ili onako ... i bez suca i bez milijuni ...
JADRAN PRVAK! HAJDUK ŽIVI VJEČNO!!!!
I to bi, bar ča se mene i moga iscrpnoga izvješća sa večere o' maškar, bilo to! Jesan li koga moga slikavat više, a koga manje, zašto nima ovoga a jema toga, reka je jedan da nije on ni đuboks ni zlatna ribica pa da ispunjaje želje!
Meni je bilo lipo, a ako kome nije ... a ča ću mu ja!
Sutra, to ka subotu, zove lipo vrime, grijota bi bilo stat cili dan u kući pa valja ča napravit i po tomen pitanju.
Zdravi i veseli bili!
Dugo, dugo je vrimena prošlo okad smo se ovako našli, svi skupa, oni ča su se umaškaravali, ka i oni ča su in samo pomogli u tome, a bome i oni ča su o tome rastrubili da ne more niko reč da ne zna da su bile maškare u Mašogradu ...
Bilo je to užežin sv. Josipa Radnika, da ne rečen onoga dana kad se Jajac na Marjanu gura u prvio red oko kazana o fažola.
Sićan se dobro, oti dan mi je bija pakal od rasporeda, a kako se još nisan uspija klonirat, mora san najprin odradit mojoj Vinkici rođendan, pa onda, uz ispričnicu našemu tajniku Buišu uredno okasnit na “Večeru o Maškar”
Naravno, ne triba ni spominjat da san ja sve obveze glede organizacije uredno odradija. A kad san se, napokon, pojavija negdi oko deset uri, bilo je svega za vidit. Mislin, ovo je valjda jedini događaj u Sućurcu, pogotovo u ova doba, di se more nač ovako šaroliko društvo ... počevši od rođeni Mašograđani iz bliže i dalje dijaspore, svih boja, okusa i mirisa ... pa se tu onda moglo nač svakojaki talenti, od oni ča mislidu da znadu plesat ...
... sve do oni ča mislidu da znadu pivat ...
... a našlo bi se i oni koji su samo sidili ta tlane, i ogovarali one ča smo i maloprin spomenili
I recite vi meni, kakovo bi to bilo događanje od Maškar a da nije nazočilo i uredništvo od Mašogadura, makar nikako da stanu u jednu sliku .... pa bar ovako nji četri ...
Ne, neeee ... nije ovo nikakova izborna matematika. Brojin nas tri na slici i Toju koji je slikava ... A brez novinarske priče je ka i juva bez soli. Ovi put su se novinarske snage udružile sa političarima. Zli jezici bi to nazvali «režimskin novinarstvon» da se ovde nije radilo, ipak, o zajebanciji. Dijana je izabrala lutriju i dala je Darku koji je, gle čuda, dobija deboto glavnu nagradu na lutriji, bačvu za vino od Inoxa.
Tekst je više-manje isti ka i nazad dvi godine, koja slika manje, ali ovu sliku definitivno moran stavit ...
Ovu sliku onda nisan meknija, a danas ne gre bez nje. Ne radi ovoga maranguna pod očalima, poznatijega ka Kamičak (mada ga je ovi nadesno zva Grmivoje), nego radi ovega na desnu bandu, nekadašnjega kokakoličara i jednoga od stupi naši obnovljeni maškar od početak, daleke dviiljadite godine ... puste godine se zajebava sa nan, a sad malo ne da mira svetome Petru i ostaloj ekipi gori.
Večeras će se popit, a bome i izist koja, i njemu za dušu!
A za one ča se pravidu Englezi: R.I.P. Želko ...
Ča još dodat, nego ono ka i svake godine, sviman ča smo in obligani ...
Fala svin sponzoriman, fala dobrin ljudima i Maškaran koje su priuštile ovako lipo finale ovoga pribukiranoga dana, ali ja san, satrven prethodno odrađenin obvezan, mora poć nanit puno ranije nego san se jema šanse pritvorit u bundevu. Tako je bilo nazad dvi godine, a večeras ... ko zna
Arija (zrak, za sjevernjake) nima veze sa opernin pivanjen ili, nedajbože sa napisima u stanovitoj knjizi jednoga megalomanskoga austrijskoga slikarčića s početka dvadesetoga stolića.
Čisto i bistro, odlučili smo se malo maknit ovod blizu, iza brda, jer ne triba daleko vozit da vidiš da se svit ne gleda kroz ekran i približaje sa mišen, da dalje ne nabrajan.
Početni dogovor je pa u sumrak, na Uskrs, kad smo bili babi Slobodni čestitat Blagdan.
Ne znan ko je koga prije nagovorija, ona nas ili mi nju ... ali nije puno trajala ni jedna ni druga kombinacija. Dok je pokojni pape još moga vozit, svako malo bi nji dvoje na vazdan u Radošić, kod tete Dragice. Tako je bilo i ovi put ... samo ča nije vozija Dine nego ja, i nismo išli na vazdan nego samo učinit đir do gori.
Pravo da van rečen, nisan puno ni šeta ... samo san seja isprid kućice i gušta u čistoj ariji, punin plućima, nastoja bi dah zadržat ča duže, da bolje zapantin sve vonje okolo.
Ajde, nije baš sve davalo na Chanel 5, bilo je oko kuće beštij, ipak je ovo selo ... ali dobro se s vrimena na vrime sitit i toga i povonjat malo prirodu, a ne sve one umjetne „osvježivače zraka“ po trgovačkin centrima ... reka san već, sidin i guštan na igri skrivača sunca i di kojega oblačića, a Vinka je dobila zadatak i mali, oni dičji fotoaparat Canon Ixus Wireless da malo snimi situaciju ...
Ako ne ništa, mojoj Vinkici nikad neće past napamet reč da je krava ljubičasta ...
... ka ča je davno u jednoj anketi izjavilo više od polak austrijske dice, jerbo je jedina krava ča su i oni vidili bila ona na reklami za Milku
Kozlići su ti dan bili zatvoreni u štalici, pa se moglo vidit samo malo starije pripadnike rogate & tvrdoglave familije ...
I sve mi je jasno, samo nikako razumit da je Vinka od svi pusti seoski đukela ča su nan se motali pod nogan uspila snimit jedino ovoga dražesnoga mopsa koji se odaziva na ime Mex, koji je isto ovod doša na izlet iz južni kraji ka i mi.
Došlo je vrime da se pođe doma, a pri vožnje san mora i ja malo protegnit noge ... nismo uspili nikoga zamolit da nas zajedno slika, pa smo to obavili u dvokoraku ...
... pa se uputili lagano nazad, priko Malačke, svečano obećavajuć teti Dragici da neće opet proć godine dokle dođemo drugi put. Samo da nas sve skupa zdravlje posluži, a za ostalo ćemo se već snać ... i zato, ka i uvik, šaljen van najlipji pozdrav na svitu:
Zdravi i veseli bili!!!
.... pa je polako propala moja šansa da obađen, među ostalin, Klovićeve dvore i Picassovu izložbu. Osin ako se koji mirakul (čudo, za sjevernjake) ne dogodi do sedmoga miseca pa me koje dobre vile ipak onesedu gori, put Purger Vakufa. 
